Orban matirao Hrvate

Piše Vlastimir Vujić

Da li će zatvaranje slučaja kompanije MOL u Mađarskoj, koja je osumnjičena za podmićivanje od 10 miliona evra Iva Sanadera u prepuštanju upravljačkog prava nad INOM, uticati i na sudbinu nekadašnjeg hrvatskog premijera?

 

Posle „kovertiranog“ poteza Budimpešte u mađarsko-hrvatskoj „partiji šaha“, MOL i INA nastavljaju bitku. Preko puta crno-belog stola Viktoru Orbanu zaseo je Zoran Milanović, umesto bivše premijerke Kosor. I u startu, Milanovićeva pozicija u rešavanju velike korupcione afere koja je prethodila potpisivanju privatizacionog ugovora za Zagreb je krajnje inferiorna. Jer, Mađarsko državno Tužilaštvo je posle sedam istražnih meseci (istraga počela 14. jula 2011) zatvorilo slučaj svoje najveće kompanije MOL, koja je osumnjičena za podmićivanje od 10 miliona evra bivšeg hrvatskog premijera Ive Sanadera u prepuštanju upravljačkog prava nad INOM.
„Istragom nije nađeno ništa što bi upućivalo na kriminalnu aktivnost u tom slučaju. Direktor nacionalnog naftnog koncerna MOL-a u RH Žolt Hernadi nije kriv“, izjavio je mađarski tužilac Imre Keresteš.

BUDIMPEŠTA OPTUŽUJE RUSIJU
U državnom Tužilaštvu Hrvatske, međutim, ističu da odluke mađarskih kolega ni na koji način ne utiču na tok sudskog postupka koji se vodi u Županijskom sudu u Zagrebu, a u kojem je bivši premijer Ivo Sanader optužen da je od Žolta Hernadija uzeo mito od 10 miliona evra.
„Taj proces se vodi na osnovu sprovedene istrage i dokaza koji eksplicitno potvrđuju da je Sanader uzeo mito i da mu ga je dao upravo Hernadi“, kažu iz Zagreba. Pored toga, Hrvati ističu da kazneno gonjenje za korupciju u slučaju MOL-INA nisu prepustili Mađarima i da stoga njihova odluka o odustajanju od istrage – nije relevantna. O Hernadijevoj ulozi u podmićivanju Sanadera, tvrde dalje, istraga se i dalje vodi u Zagrebu. Podsećaju još, da su dva puta od kolega iz Budimpešte tražili da putem Međunarodne pravne pomoći ispitaju Hernadija, ali je Vrhovno tužilaštvo Mađarske odbilo prvi zahtev (na ponovljeni nije ni odgovorilo), šturo obrazloživši da se neće uključivati jer bi „prihvatanje pravne podrške tom procesu ugrozilo nacionalnu bezbednost njihove države“?!
Iako je slučaj MOL-INA još daleko od epiloga, pozabavimo se malo „dokazima“ kojim su baratali Mađari da zatvore (privremeno) ovaj spoljno-politički skandal, kao i onim koji imaju Hrvati da ga po svaku cenu – nastave. I šta na kraju iza svega stoji?
Tokom istražnog postupka Kancelarija Glavnog državnog tužioca Mađarske „otkrila je“ da dve kompanije registrovane na Kipru, „navodno“ uključene u slučaj korupcije, nisu pripadale MOL-ovom interesnom delokrugu, već jednog velikog ruskog ulagača. Od dve kompanije sa sedištem na Kipru, MOL, po rečima Imrea Keresteša, nije imao poslovnu saradnju sa firmom „Keroma holdings ltd“, ali je godinama od druge, „Hangarn oil produkts trejding ltd“, kupovao gasno ulje.
Podsetimo, optužba protiv Sanadera počiva na izjavi Roberta Ježića koji je izjavio „da je mito mađarskog MOL-a za Sanadera delom išao preko njegove švajcarske firme“. Prema Ježićevom iskazu, MOL nije iznos doznačio neposredno, već preko dva tajanstvena kiparska trgovačka društva – „Hangarn oil produkts trejding limited“, odnosno „Keroma holdings limited“. A ona su se, kako je tvrdilo mađarsko Tužilaštvo, što su domaći mediji dok je istraga još bila u toku javno objavili (otkuda im neproverena informacija?) – nalazila na popisu preduzeća sestara ruskog „Gazproma“, registrovanih u Limasolu. Mađarsko tužilaštvo u svom dokumentu, međutim, ne spominje „Gazprom“ već „ruske firme“.

I SVEDOK I OPTUŽENI

[restrictedarea]

Sumnja da Mađari u istrazi namerno okreću „ćurak“ od krivične odgovornosti MOL-a na stranu Moskve, govori i podatak da se cifra od 10 miliona evra vrtela i kod konsultantskog ugovora s investicionom kompanijom iz Švajcarske „Ksenoplast – šiping ag“ u junu 2009. godine. „Svrha ugovora i uplaćenog novca, koji inače nije bio direktno povezan s menadžerima MOL-a, bila je u pružanju podrške inicijativi da se osigura reverzibilni transport naftovodom „Družba Adria“, uz lobističke aktivnosti, (koje su se pokazale neuspešnim!) s ciljem proširenja kapaciteta navedenog naftovoda u interesu velikog ruskog ulagača koji je imao stvarne poslovne interese u pomenutim kiparskim kompanijama“, navedeno je u izveštaju mađarskog Tužilaštva.
Na osnovu ovih prezentovanih saznanja, suprotno sadržaju hrvatskog zahteva za pravnom pomoći, Mađari su „zaključili“ da MOL i njegov direktor nisu počinili nikakav štetni čin i zbog „nepostojanja krivičnog dela“ – zatvorili su istragu! Ono što, međutim, izaziva još jednu, novu sumnju, jeste to što su podvukli da ne isključuju mogućnost da su spomenuti iznosi korišćeni za počinjenja krivičnog dela od strane drugih osoba i u druge svrhe.
Dokazi koje je prikupila Kancelarija Glavnog državnog tužioca Mađarske u istražnom postupku mogu se oboriti svedočenjem dvojice hrvatskih građana, a najveću sumnju u verodostojnost izveštaja iz Budimpešte, tvrde u hrvatskom Tužilaštvu je po svaku cenu izbegavanje davanja Hernadijeve izjave i kao svedoka (jer jedna osoba u isto vreme ne može biti i svedok i optužen) – gde bi se na sudu „očistio“ od optužbi. I ono što je u postupku najvažnije, a vešto je prećutano. Gde je (i koji je) u priči MOL-INA – ruski interes? Njega jednostavno – nema! Zašto bi Rusi Sanaderu dali 10 miliona evra, jer je zaista nemoguće se setiti nekog „Gazpromovog“ posla u Hrvatskoj koji bi bio vredan tolikog mita. A još teže je verovati da bi iko, pa tako i ruska kompanija, bivšeg hrvatskog premijera (i to još preko rukovodioca Uprave mađarskog MOL-a) „honorisala“ za neki – nepostojeći posao!
Mađarska je, prema najnovijem istraživanju Evrobarometra o korupciji, koje je sprovela Evropska komisija u septembru 2011. godine, na četvrtom mestu evropske liste (iza Grčke, Portugalije i Kipra!) po uverenju građana da mito predstavlja glavni problem u njihovoj zemlji: to smatra čak 96 odsto Mađara, dok su na vrhu liste (sa 95 posto) po tvrdnjama da je korupcija u Mađarskoj prisutna na svim nivoima vlasti (od lokalne do nacionalne), da se za poslednje dve godine njen stepen čak za četvrtinu povećao i – da su presude u slučajevima korupcije – vrlo blage.

______________

Čija je INA?

Vlada novog hrvatskog premijera Milanovića o INI tek počinje „naglas“ da priča. U predizbornoj kampanji navodili su da će nacionalne interese zaštiti kroz novi deoničarski ugovor (koji Orban još uvek ne želi). Činjenica je, međutim, da su pregovaračke pozicije Hrvata danas znatno drugačije i po njih – mnogo nepovoljnije. Sve je u korist Mađara!
MOL, koji je 2003. godine kupio 25 odsto INE, po isteku deoničarskog ugovora pet godina kasnije „dogovorio se“ sa vladom u Zagrebu oko „razmene“ deonica. Deonicama mađarske naftne kompanije hrvatska država mogla je da dobije vlasnički udeo u MOL-u, tako su sebe mogli da predstavljaju u menadžmentu firme. Za sve to je, prema hrvatskim pravilima, MOL trebalo javno da ponudi (interno unapred dogovorenu) cenu kupovine deonica INE! On je taj uslov i ispunio (cena od 2.800 kuna po deonici i vremenski rok od 30 dana). Ponuda je bila „tržišno privlačna“ samo tri dana (dok nije bankrotirala investiciona kuća „Braća Leman“ u SAD-u), posle čega su se potpuno poremetili berzanski tokovi. Tada, ko god je mogao, prodao je deonice INE – MOL-u (koji je u hrvatskoj firmi dostigao vlasnički udeo od 47,5 odsto!). Od onda, transakcija deoničarske zamene više nije bila predmet priče, posle je stigla ekonomska kriza, konsolidacija INE, i na kraju – potpisan Sporazum iz januara 2009. godine.
MOL je prošle godine u decembru još jednom pokušao da dođe do deonica od preko 50 odsto (u ovom trenutku nedostaje mu samo 1,16 odsto deonica INE, vlasnik je 48,84 odsto!), pristao je i na novo ponuđenu, gotovo duplu cenu deonice od 4.200 kuna, ali koordiniranom akcijom Sabora i predsednika države Iva Josipovića obustavljeno je trgovanje vrednosnim papirima najveće hrvatske naftne kompanije. Obrazložili su da će „prekid trajati do okončanja istrage i donošenja odluka Županijskog suda u Zagrebu vezanih za korupcionu aferu MOL-a i INE“. U međuvremenu, nova vlada Hrvatske užurbano priprema zakon da većinski deo u INI (koji ne prelazi 49 odsto) može imati jedino hrvatska država i – niko drugi. No, za njegovu primenu biće potrebna prethodna promena deoničarskog ugovora sa MOL-om, ali analitičari su saglasni u jednom – Budimpešta nipošto neće pristati na njegovu izmenu bez niza posebnih uslova.
U ovom trenutku, Hrvatska je vlasnik 44,84 odsto deonica INE, penzioni fondovi 4,21 odsto, a ostali igrači na tržištu 2,11 odsto.

______________

Tužba protiv Čačića

Da Viktor Orban u ovom trenutku u stalnom „dvostrukom šahu“ (i pod matnom pretnjom) drži Milanovićev Kabinet da bi ucenom dobio sve što od INE želi – govore i dva najčvršća argumenta koja ima u rukama.
Jedan je već pominjana prodaja INI-ne „zlatne koke“ u Siriji, naftno polje Hajan. Drugi Orbanov džoker „u procesu“ MOL-INA je niko drugi do ministar ekonomije, prvi potpredsednik vlade i zamenik premijera Hrvatske! Radimira Čačića (62), čelnika Hrvatske Narodne stranke (čija partijska zamenica je aktuelna ministarka spoljnih poslova RH Vesna Pusić), mađarsko pravosuđe „drži u šaci“ zbog teške saobraćajne nesreće koju je izazvao 8. januara 2010. godine, na autoputu M7 kod Kapošvara u Mađarskoj. Tada je svojim „krajslerom“ u punoj brzini udario u „škodu“ koja se kretala ispred njegovog vozila i usmrtio dvoje ljudi, dok je dvoje povređeno. Na prvoj ekspertizi, predstavljenoj u septembru 2011. godine, ustanovljeno je da je Čačić vozio 145 kilometara na čas (dozvoljeno 130) i da nije prilagodio brzinu vožnje uslovima puta (uprkos dobroj vidljivosti i poluklizavom drumu). Četiri meseca kasnije, na drugoj ekspertizi (25. januar 2012) u Kapošvaru, dva nova veštaka iznose dijametralno suprotne nalaze od prvobitnih. Radimir Čačić je vozio 125 kilometara na čas, što je u granicama dozvoljene brzine na delu autoputa gde se nesreća dogodila, a novina je bila i iznenadno postojanje policijskog snimka načinjenog 40 minuta posle nezgode na kojem se vide tragovi „oblaka“ magle koji idu u prilog smanjenoj vidljivosti tokom vožnje.
Katalin Liptak, jedna od dve povređene osobe iz „škode“, u potpunosti odbacuje drugu ekspertizu i promenu iskaza veštaka s prvog ročišta tumači najavom političke, a ne sudske odluke, kojom će vinovnika Čačića 17. aprila (kada je zakazan nastavak suđenja, na kojem će se najverovatnije doneti i odluka) – osloboditi krivice. Proglase li Radimira Čačića krivim (u Sudu je izrekao da oseća moralnu odgovornost zbog tragedije), može dobiti od jedne do pet godina, što bi bez obzira na imunitetno pravo predstavljalo kraj njegove političke karijere, a u ovom političkom trenutku najvažniji je Milanovićev koalicioni partner.

[/restrictedarea]