MMF i ekonomski signali

Piše Danijel Cvjetićanin, Univerzitet „Singidunum“

Verovatno je da će se posle izbora vlast i misija MMF-a lako opet dogovoriti. I slatko će se (zajedno) smejati nasamarenim biračima, koji su poverovali da vlast brani egzistenciju socijalno ugroženih građana pred „strogim zahtevima“ MMF-a

 

Na ovim niskim temperaturama zamrznut je i aranžman sa MMF-om, pa je misija, naizgled nezadovoljna, napustila Beograd. Najavljen je, međutim, skori povratak, posle izbora, radi pregovora sa – novom vladom. Neki su pomislili da je na taj način evroatlantski savez pustio domaće „poslovođe“ niz vodu, ali su drugi uvereni da je ovim gestom misija želela da pred izbore podigne ugled domaćoj vladajućoj garnituri, imajući u vidu činjenicu da MMF (u javnosti) nosi neslavnu reputaciju ekonomskog dželata. Zaista, sudbina zemalja kojima je MMF pomagao svakoga će da učini nervoznim partnerom, pa se zato, i po mišljenju prof. Madžara, inače  gorljivog zagovornika liberalne koncepcije, MMF-u „obraćaju samo one zemlje koje su u ekonomskoj politici napravile tolike i takve promašaje da nemaju kud nego pred njihova vrata“.

SIGNALI    
Verovatno je da će se posle izbora vlast i misija MMF-a lako (javno) dogovoriti o svemu o čemu su se već (tajno) saglasili. I slatko će se (zajedno) smejati nasamarenim biračima, koji su poverovali u želju domaće vlasti da bar u pregovorima brani interese (i egzistencije) socijalno ugroženih građana pred „strogim zahtevima“ MMF-a.
Novac obezbeđen kreditima MMF-a, naročito u aranžmanima „iz predostrožnosti“, nije namenjen potrošnji ili investicijama (za razliku od kredita „Svetske banke“). Taj novac bi trebalo da posluži samo kao garancija, odnosno „signal“ ostalim međunarodnim finansijerima, da će Srbija biti u stanju da vrati dugove koje lakomisleno uzima u inostranstvu.
Da li se i vama čini da je takvih i sličnih „signala“ bilo preko svake mere poslednjih desetak godina? Jednostrana primena SSP-a, favorizovanje (čak i subvencionisanje) inostranih investitora, povlašćeni položaj stranih kompanija u tenderima, samoubilačka politika deviznog kursa (kao podsticaj inostranim izvoznicima), predaja finansijskog tržišta zapadnim prijateljima… samo su neke od aktivnosti iz repertoara „signalizacije“.

NATO BAZE I INFRASTRUKTURA    

[restrictedarea]

O političkim signalima da i ne govorimo. Ipak bih podsetio na zamah procesa izvinjavanja, pristanak na asimetriju haške „pravde“, zabranu osude NATO agresije (na čijim krilima je doletela nova vlast), kao i na instrukciju da se secesionistički građanski ratovi moraju nazivati isključivo „ratovima u okruženju“, „ratovima devedesetih“, a nikako pravim imenom.
Sve su to bili „signali“ međunarodnoj zajednici da je umirena Srbija postala sjajno područje za investiranje. Ali i posle vatrometa signala, obim investicija ostao je skroman, a Srbija, pred našim očima, postaje dezindustrijalizovana, nekonkurentna privredna pustinja, sa mnogim osobinama „banana-države“. Nedostaju, dabome, još NATO baze sa odgovarajućom infrastrukturom (javne kuće sa prekrasnim robinjama), široko tržište droge, vojne hunte, odredi smrti, kao i dva-tri secesionistička (gerilska?) pokreta, na čijem osnivanju inostrani prijatelji, uz pomoć domaćih aktivista, uporno rade.

DOBRE PREPORUKE MMF-a
Mislim da su u pravu autori koji tvrde da se preporukama MMF-a, u osnovi, malo šta može zameriti. Kanoni liberalizma, koje oni nalažu, svode se „na ono što piše u dobrim udžbenicima ekonomije, posebno onim uvodnim i profesionalno opredeljujućim“ (LJ. Madžar). Zaista, ko bi mogao, bilo kojoj zemlji, da dozvoli široko otvaranje deficita javne potrošnje ili inflatorno finansiranje? Ko bi mogao da preporuči podizanje barijera na trasama međunarodnih tokova robe, usluga, kapitala i rada? Niko! Da naši eksperti (posle Soroševih seminara) nisu zaboravili osnovne principe ekonomije, o kojima su slušali na fakultetu (i čitali u udžbenicima), mogli bi i bez sugestija MMF-a da vode smislenu ekonomsku politiku.
Ipak, MMF-ovim ekspertima može se opravdano zameriti što mirno i kao sa nekim zadovoljstvom domaćim vlastima tolerišu nepoštovanje osnovnih pravila ekonomske struke. Tako, misiji MMF-a nimalo ne smeta odsustvo prostornog reda ili nesigurnost svojine i ugovora u našoj privredi i državi, kao ni svesno generisani haos u pravnom poretku Srbije, podstaknut „reformama“ pravnog sistema.

ŠTA MMF NE ZAMERA    
Takođe se ne ljute zbog zastrašujućeg deficita Srbije u robnoj razmeni sa inostranstvom, ali ni zbog nerealnog deviznog kursa. Štaviše, često su na granici da pohvale politiku deviznog kursa, kao generatora cenovne stabilnosti.
Članovi misije, primetili ste, nikada nisu kritikovali ogroman broj interventnih mera srpske države, gušenje ekonomske slobode i uplitanje političkih stranaka u privredni život. Možda zato što su političke stranke zakleti branitelji interesa EA kapitala?
Da li verujete da bi Misija zamrzla aranžman sa Vladom zbog prekomerne zaduženosti Srbije u inostranstvu ili zbog činjenice da se ne vide izvori iz kojih će se vraćati zajmovi? Valjda ne računaju (već sada) da će, u trenutku finansijskog sloma, Srbija deo dugova morati da vraća prodajom prirodnih (i drugih) resursa – po „odgovarajućim“ cenama?

[/restrictedarea]