ММФ и економски сигнали

Пише Данијел Цвјетићанин, Универзитет „Сингидунум“

Вероватно је да ће се после избора власт и мисија ММФ-а лако опет договорити. И слатко ће се (заједно) смејати насамареним бирачима, који су поверовали да власт брани егзистенцију социјално угрожених грађана пред „строгим захтевима“ ММФ-а

 

На овим ниским температурама замрзнут је и аранжман са ММФ-ом, па је мисија, наизглед незадовољна, напустила Београд. Најављен је, међутим, скори повратак, после избора, ради преговора са – новом владом. Неки су помислили да је на тај начин евроатлантски савез пустио домаће „пословође“ низ воду, али су други уверени да је овим гестом мисија желела да пред изборе подигне углед домаћој владајућој гарнитури, имајући у виду чињеницу да ММФ (у јавности) носи неславну репутацију економског џелата. Заиста, судбина земаља којима је ММФ помагао свакога ће да учини нервозним партнером, па се зато, и по мишљењу проф. Маџара, иначе  горљивог заговорника либералне концепције, ММФ-у „обраћају само оне земље које су у економској политици направиле толике и такве промашаје да немају куд него пред њихова врата“.

СИГНАЛИ    
Вероватно је да ће се после избора власт и мисија ММФ-а лако (јавно) договорити о свему о чему су се већ (тајно) сагласили. И слатко ће се (заједно) смејати насамареним бирачима, који су поверовали у жељу домаће власти да бар у преговорима брани интересе (и егзистенције) социјално угрожених грађана пред „строгим захтевима“ ММФ-а.
Новац обезбеђен кредитима ММФ-а, нарочито у аранжманима „из предострожности“, није намењен потрошњи или инвестицијама (за разлику од кредита „Светске банке“). Тај новац би требало да послужи само као гаранција, односно „сигнал“ осталим међународним финансијерима, да ће Србија бити у стању да врати дугове које лакомислено узима у иностранству.
Да ли се и вама чини да је таквих и сличних „сигнала“ било преко сваке мере последњих десетак година? Једнострана примена ССП-а, фаворизовање (чак и субвенционисање) иностраних инвеститора, повлашћени положај страних компанија у тендерима, самоубилачка политика девизног курса (као подстицај иностраним извозницима), предаја финансијског тржишта западним пријатељима… само су неке од активности из репертоара „сигнализације“.

НАТО БАЗЕ И ИНФРАСТРУКТУРА    

[restrictedarea]

О политичким сигналима да и не говоримо. Ипак бих подсетио на замах процеса извињавања, пристанак на асиметрију хашке „правде“, забрану осуде НАТО агресије (на чијим крилима је долетела нова власт), као и на инструкцију да се сецесионистички грађански ратови морају називати искључиво „ратовима у окружењу“, „ратовима деведесетих“, а никако правим именом.
Све су то били „сигнали“ међународној заједници да је умирена Србија постала сјајно подручје за инвестирање. Али и после ватромета сигнала, обим инвестиција остао је скроман, а Србија, пред нашим очима, постаје дезиндустријализована, неконкурентна привредна пустиња, са многим особинама „банана-државе“. Недостају, дабоме, још НАТО базе са одговарајућом инфраструктуром (јавне куће са прекрасним робињама), широко тржиште дроге, војне хунте, одреди смрти, као и два-три сецесионистичка (герилска?) покрета, на чијем оснивању инострани пријатељи, уз помоћ домаћих активиста, упорно раде.

ДОБРЕ ПРЕПОРУКЕ ММФ-а
Мислим да су у праву аутори који тврде да се препорукама ММФ-а, у основи, мало шта може замерити. Канони либерализма, које они налажу, своде се „на оно што пише у добрим уџбеницима економије, посебно оним уводним и професионално опредељујућим“ (Љ. Маџар). Заиста, ко би могао, било којој земљи, да дозволи широко отварање дефицита јавне потрошње или инфлаторно финансирање? Ко би могао да препоручи подизање баријера на трасама међународних токова робе, услуга, капитала и рада? Нико! Да наши експерти (после Сорошевих семинара) нису заборавили основне принципе економије, о којима су слушали на факултету (и читали у уџбеницима), могли би и без сугестија ММФ-а да воде смислену економску политику.
Ипак, ММФ-овим експертима може се оправдано замерити што мирно и као са неким задовољством домаћим властима толеришу непоштовање основних правила економске струке. Тако, мисији ММФ-а нимало не смета одсуство просторног реда или несигурност својине и уговора у нашој привреди и држави, као ни свесно генерисани хаос у правном поретку Србије, подстакнут „реформама“ правног система.

ШТА ММФ НЕ ЗАМЕРА    
Такође се не љуте због застрашујућег дефицита Србије у робној размени са иностранством, али ни због нереалног девизног курса. Штавише, често су на граници да похвале политику девизног курса, као генератора ценовне стабилности.
Чланови мисије, приметили сте, никада нису критиковали огроман број интервентних мера српске државе, гушење економске слободе и уплитање политичких странака у привредни живот. Можда зато што су политичке странке заклети бранитељи интереса ЕА капитала?
Да ли верујете да би Мисија замрзла аранжман са Владом због прекомерне задужености Србије у иностранству или због чињенице да се не виде извори из којих ће се враћати зајмови? Ваљда не рачунају (већ сада) да ће, у тренутку финансијског слома, Србија део дугова морати да враћа продајом природних (и других) ресурса – по „одговарајућим“ ценама?

[/restrictedarea]