Kosta Bunuševac: Rudar u oknu lepote

Piše Dejan Đorić

Posle devet godina Kosta Bunuševac priredio je u Beogradu veću samostalnu izložbu tokom januara i februara u Prodajnoj galeriji „Beograd“. Već je izbor mesta za izlaganje značajan, budući da je reč o Galeriji koja predstavlja bitne pojave sa naše aktuelne avangardne scene, ali isto tako prikazuje i najvažnije istorijske dosege srpskog visokog modernizma

 

Magovi Zlatne zore (Golden Dawn), poslednje značajne okultne formacije u novijoj istoriji, izuzetno su poštovali moći vizuelizacije. Njihovi omiljeni, priznati i prepoznati učenici i sledbenici bili su likovno nadareni, u potrazi za svetom skrivenim iza realnosti. Posle pola veka, u Beogradu, bogovi su opet padali sa njihovih plauzibilnih nebesa, rušili se idoli modernog sveta, pozitivizma i racionalizma, realizma i intimizma. Likovnu i okultnu ložu Medialu u sledećoj generaciji nasledila su mesečeva deca cveća, frikovi šezdeset osme.

URBANI SAMURAJ

[restrictedarea]

Već sa prvim crtežima na studijama večernjeg akta, u duhu najboljih akademskih realista, unutar male grupe ezoterika, Kosta Bunuševac je objavio svoju likovnu misiju. Paradoks krajnje ponesenosti i ushićenosti kojom vlada strog, skoro okrutan sistem, iracionalnost i asketizam, obeležili su ovog umetnika od početaka. Bunuševac – crtač, slikar, dizajner, performer, transvestit, promoter, glumac i režiser, postao je ključna ličnost dešavanja vertikalnog Beograda sedamdesetih i osamdesetih godina. Najavio je postmodernu pre nego što su je drugi uopšte bili svesni, tumačeći samog sebe u spektakularnim likovnim i pozorišnim predstavama. Pojedinci su ga smatrali klovnom, a znalci poslednjim velikim srpskim umetnikom. Mag ili urbani samuraj, idol svakako, on je uprkos svima i svemu stvarao svoj univerzum, ostavši bez pravih prethodnika i sledbenika, zasijavši na nebu ispunjenom eruptivnim telima.
Da je u pitanju ličnost nesvakidašnjeg formata i delovanja, velikih sposobnosti i ostvarenja, izvan, tačnije ispred tokova (post)moderne, potvrđuju likovni kritičari, publika, ali tek sada i pojedinci u institucijama. Kao i obično, značaj umetnika merio se ćutanjem i atrofijom centara društvene moći, apsolutnom nesposobnošću prepoznavanja ne samo vrednosti već i elementarne likovnosti ukoliko je drugačija od svakidašnje. Ako o njegovom opusu treba govoriti protokolarnim jezikom, zaključilo bi se da slika eklektički i sintetički, spajajući fantastično sa realnim, simbolizam i apstrakciju, gotiku i futurizam, art deko i konceptualizam. Nepodoban je jer ne pripada poznatom i priznatom u likovnom svetu, uz to nezgodan kao miljenik javnosti, medija i pojedinih uglednih ličnosti. Kao sa svim pravim stvaraocima, sa njim se ne zna odakle početi i šta raditi, jer raskošnom svetlošću ne obasjava samo štroku i bedu naše likovne (ne)kulture. Uveo je u našu umetnost ideju slikara kao medija, apostola i prvosveštenika sveta koji stvara, kome su dostupni podaci o kosmosu drugačijih simetrija od onog do sada viđenog u umetnosti. Bunuševac nije nikakav vizionar, ni inženjer, maštar ili konstruktor paralelne realnosti. Za razliku od današnjih umetnika ne nudi nikakav projekat. Takvi napori su uzaludni. Celog života potresa ga groznica nalik religioznoj, on živi svoju umetnost raznim ekstazama uvida. Stvaralački svet koji mu se otvara savršeniji je od našeg, slikar samo prosleđuje njegove energije, dela su tragovi druge i veličanstvene realnosti. Nije savremeni urbani šaman, niti tehnoesteta već vidilac sveukupnog carstva kojeg bitno određuje svetlost. Dokaz postojanja tog sveta je sam umetnikov neobični život. Dok drugi stvaraoci tonu u manir i opadaju, on se decenijama uzdiže, stvarajući uvek dela osobene pojavnosti. Po tome je više nalik ikonopiscu dvadeset prvog ili možda dvadeset petog veka. Njegova je estetika za razliku od nadrealističkih igara i igrica sa htonskim i demonskim možda jedini pravi umetnički nadrealizam, a on elitni heroj.

NEOTKRIVENI LIKOVNI RUDNIK
Spustimo li se iz estetskih visina u galerijski život, uočićemo da Bunuševac osim nezapažene izložbe akvarela u Galeriji „Heksalab“ nije priredio samostalnu izložbu od 2003. godine. Zašto se njemu ne omogući da češće nastupa? Kako je rečeno za Albera Kamija, nije strašno kada Kami napada već kada ćuti. Bunuševac je postao ne samo arbitar elegancije nego i ključna ličnost naše novije likovne kulture, oko koje postoji opšte slaganje u pogledu značaja. Rođen je u Splitu 1948, diplomirao je na „Akademiji likovnih umetnosti“ u Beogradu u klasi Stojana Ćelića, koji ga naravno uopšte nije razumeo, priredio je samostalne izložbe u Briselu, Ženevi i Grenoblu pored više domaćih. On je naš neiscrpni i neotkriveni likovni rudnik čije bi predstavljanje na Venecijanskom bijenalu mnoge prijatno iznenadilo u odnosu na isluženu aktuelnu estetiku objektne i konceptualne umetnosti. Čitaoci internet izdanja „Pečata“ kažu u komentarima da je Dragoš Kalajić prošlost, a Dejan Sretenović, najbolji naš stručnjak za novu umetnost, budućnost likovne scene. Isto tako se sa pravom može reći da je Dragoljub Raša Todosijević prošlost, a Kosta Bunuševac budućnost srpske umetnosti. Ni malo nebitno, trebalo bi primetiti da ga je otkrio i dao mu ključnu podršku upravo Kalajić.
Totalna umetnost, estetsko prožimanje različitih stvaralačkih oblasti jednom izuzetnom idejom, ostajanje iznad banalnosti svakodnevnih dešavanja, čini njegov futurizam uvek svežim i aktuelnim. Umetnost kao projekcija, maska, zagovaranje umetnosti radi umetnosti i aristokratski dendizam, određuju  Đanbatista Tijepola i Tamaru de Lempicku, čija je dela često slikarski prevrednovao kao članove svoje duhovne porodice. Bilo da slika erotski hiperrealizam ili crta dekadentne prizore paučinastim linijama sledeći Obri Berdslija, ovog stvaraoca pohode sasvim posebne muze. Njegova prethodna samostalna izložba u zemunskoj „Galeriji 107“ imala je naziv „Drugi svet“. Na njoj su bila predstavljena dela zrelog slikara, koji vlada različitim formatima i složenim kompozicijama onostrane ikonografije. Posle devet godina priredio je u Beogradu veću samostalnu izložbu tokom januara i februara u Prodajnoj galeriji „Beograd“. Već je izbor mesta za izlaganje značajan. U pitanju je Galerija kadrovski i prostorno reformisana, koja predstavlja bitne pojave sa naše aktuelne avangardne scene, ali isto tako prikazuje i najvažnije istorijske dosege srpskog visokog modernizma. Kao u nekadašnje slavno vreme sedamdesetih, u njoj se sabiraju konceptualni radovi, ali i napredno slikarstvo. Upravo Bunuševčev slikarski opus određuje konceptualna, idejna osnova, iz koje proishode objekti, instalacije, predstave održane u Pozorištu „Madlenianum“ i performansi u „Studentskom kulturnom centru“ ranih osamdesetih, najnapredniji naš umetnički andergraund. Između klasično zasnovanog slikarstva i ekstremnog eksperimentatorstva, on se kreće samurajskom sigurnošću.

ESTETIKA SLIKE U SLICI
Najnovija izložba Koste Bunuševca ima naziv „Tajna Ljubav Lepota“ i, kako dolikuje, originalno grafički rešen katalog bez uobičajenog uvodnog teksta. Istražujući ovog puta i strip, u žižu svog interesovanja uvodi estetiku slike u slici, slike sastavljene od slika, slike slika, koju je u našoj umetnosti prvi zastupao Leonid Šejka. Stari predmet svog interesovanja obradio je na sasvim nov način. U pitanju je fenomenologija lepote, krajnje, nebeske i anđeoske, nadstvarnosna, koja nikad ne nestaje, pa se i u vreme brutalnih postavangardnih eksperimenata pojavljuju izložbe i knjige o toj tematici. Što umetnost više tone u ponore samoispitivanja biće važnije i aktuelnije odrediti ideju lepog. Vodeći današnji estetičari i teoretičari kao Dejvid Šapiro, Artur Danto, Peter Šjeldal, Mejer Šapiro, Iber Damiš, Umberto Eko i Donald Kaspit i dalje se bave lepim kao nekad mislioci osamnaestog veka. U sveopštoj ogrubelosti, surovosti i sirovosti nove umetničke prakse kojoj odgovara slična svakodnevica sve je manje sposobnih da razgrnu civilizacijske ruševine i ispod naslaga bezbrojnih stilova, pokreta i pojava, otkriju čistu i nevinu lepotu. Kosta Bunuševac je jedan od nekolicine usamljenih rudara u oknu Lepote, iz kojeg decenijama donosi nestvarne dragulje.

[/restrictedarea]