Ima li nekog u Srbiji?

Piše Dragomir Antonić

Teza da su krivci za stanje u Srbiji kriminalci koji su pobegli iz Srbije, pogrešna je. I opasna. Jer beže i političari. Bivši i sadašnji. Izgleda da jedino osobe koje žive u Srbiji i koje u svojim rukama imaju poluge vlasti – nizašta nisu odgovorni

 

I tako do sledeće zime, koja je zamislite već krajem ove godine. Ili kako je čika Jova Zmaj u poslednjoj strofi pesme „Zima beži“ zabeležio:
„Zima beži – a bežeći,
šapuće nam zbiljske reči:
‘To će vaše leto proći,
a ja ću vam opet doći!’“
Prođe i zima sa velikim snegom, mrazom, ledom. U knjigama starostavnim, ali i u bukvarima upravo i piše da je zima godišnje doba koje se odlikuje snežnim padavinama, niskim temperaturama, zaleđenim rekama i smetovima. Petar Kočić je napisao i priču „Mećava“. Ranije, u zaostalim i ne evropskim prosvetnim programima se učila u školskim lektirama. Našoj generaciji, pametnijoj i sposobnijoj (tako bar mislimo o sebi) nego što su bili naši prethodnici i kojoj iskustva iz narodne tradicije nisu potrebna – zima dođe iznenada. Kako smo se ukoštac sa njom uhvatili i kako smo se nosili neki naš deda bi jednostavno ocenio: Niste se baš pokazali.
Toliko o zimi i zimskim čarolijama.

PROBLEMI ZABAŠURENI SNEGOM

[restrictedarea]

Posle zime – piše u istim bukvarima – dolazi proleće. Ovo godišnje doba odlikuje: topljenje snega, reke nadolaze, i stvaranje bujičnih potoka koje mogu dovesti do poplava, odrona i klizišta. Sa mogućom pojavom podzemnih voda.
Hoćemo li proleće lakše savladati? Ili da blagovremeno uvedemo vanredno stanje. Neka oni što nisu radili u vreme zime nastave i dalje da ne rade. Đaci u školu zbog praznika neće svakako ići. Piše u zakonu.
Ako proleće nekako preživimo, stići će nas leto. U već navedenom Bukvaru piše da je leto: godišnje doba poznato po visokim temperaturama, žarkim suncem, sušama. Ne preporučuje se rad na otvorenom prostoru. Da li i tad uvesti vanredno stanje ili se osloniti na povezane i produžene godišnje odmore – dok tropske vreline ne prođu?
Hoćemo li letu odoleti i nešto uraditi?
Ko preživi letnje omorine sačekaće ga u zasedi nepredvidljiva jesen. Čas će biti sunčano, a povremeno oblačno i kišovito. Košava je spremna uvek da iznenadi i dani će naglo okraćati u odnosu na letnje. Veliko je pitanje da li će biti jesenjih plodova? Hoće li voćnjaci dati šljiva, jabuka, krušaka, njive kukuruza, a livade se ukrasiti plastovima sena?
Daće Bog.
Neće dozvoliti da naš ovoliki uloženi trud propadne. Gledao je kako smo se sa svim vremenskim nepogodama ćutke i hrabro borili, odazivali se apelima elektroprivrednih stručnjaka za racionalnu potrošnju struje, lopatama sneg ispred svojih ulaza razgrtali, nemoćnijim komšijama pomoć pružali. Samopregorni i solidarni u nevolji bili. Pravedni Bog sve vidi i nagrada neće izostati. Ako ne bude nagrade, biće mali bonus.
Kao što u životu postoji istorijska konstanta, tako postoji i geografska. Što god mi radili ili mislili o sebi, naša mila i lepa Srbija se nalazi približno između 44. stepena severne geografske širine i oko 20. stepena istočne dužine. Srbiju odlikuje umerena kontinentalna klima, sa četiri godišnja doba. Tako je bilo ranije, tako je danas, a ova konstanta se neće promeniti čak iako se gospođa Milica žrtvuje i da sve – drug Borko je već dao i više nego što se tražilo – da već ove zime postanemo kandidat za kandidata tvorevine kojoj čak ni njen mentor gospodin Soroš više ne veruje.
Snežni nanosi pokrivaju brda, doline i gradove. Kad se snegovi otope, sve što je sakriveno izaći će na videlo. Problemi zabašureni snegom pojaviće se pred nama veći nego što su bili. Oni se jednostavno ne daju sakriti. Nikakve medijske senzacije, poput hapšenja grupe za organizovan kriminal u Španiji sa gospodinom Lukom Bojovićem kao njenim liderom, neće otkloniti probleme naroda, države i vlasti Srbije. Više ni oni naivni među nama, neće poverovati da je uzročnik problema građana Srbije narečeni Luka.

JEBO LUD ZBUNJENOG
Gospodo, prošlo je vreme kada se za sopstvene probleme optuživala neprijateljski nastrojena emigracija. Mogao je drug Staljin da za propalu žetvu i hladnu zimu, kao krivca optuži druga Trockog koji iz toplog Meksika uništava plodove rada sovjetskih trudbenika. Snežne smetove pod Brozom su navejavali pripadnici četničke emigracije. Sad Srbiji o glavi rade opet emigranti. Ili gastarbajteri, svejedno.
Teza, postavljena od marketinških stručnjaka režima, da su krivci za stanje u Srbiji kriminalci koji su pobegli iz Srbije, jednostavno je pogrešna. Ujedno i opasna. Opasna je zato što beže i političari. Bivši i sadašnji. Karić, Radulović, Rodoljub Drašković… Boža Đelić i njegovi drugovi. Svi oni imaju strane pasoše. Svi oni imaju novac. U kešu ili na računu. Svejedno. Taj novac su u Srbiji zaradili. Hoće li se i za njima raspisati poternica? Plava ili crvena. Boja nije važna.
Izgleda da jedino osobe koje žive u Srbiji i koje u svojim rukama imaju poluge vlasti, izvršnu, zakonodavnu i sudsku moć i mogu mnogo dobrog ili lošeg učiniti – nizašta nisu odgovorni. Da li je za bilo šta odgovoran gospodin prof. dr Miroljub Labus? Čovek koji se javno hvalio kako je doveo Božidara Đelića da nas spase. Ima li ikog odgovornog za današnje stanje u Srbiji, a da u njoj živi? Kosi se sa zdravim razumom da trgovci opojnim derivatima dovedoše Srbiju do prosjačkog štapa. Možda razum i nije bitan. Bitno je da se diže opšta halabuka, kako je u Španiji otkrivena grupa koja se u Srbiji bavila organizovanim kriminalom, sa nadom da će galama sakriti svu domaću prljavštinu, korupciju i kriminal koji svima bode oči.
Da nešto nije u redu pokazuje i ponašanje državnih činovnika. Jedni se utrkuju ko će žešće napasti grupu u Španiji, a drugi pozivaju lidera druge grupe „da prizna kako su švercovali dve tone kokaina, a zauzvrat će biti blaže kažnjeni“.
Jebo lud zbunjenog – rekao bi savremeni narodni pesnik.

[/restrictedarea]