Grčka: „Spasioci“ zatežu omču

Piše Miroslav Stojanović

Nemački mediji i analitičari ističu da diktat rigorozne štednje tera Grčku u propast i da je toj zemlji, umesto „brutalnih kresanja“, potreban program obnove koji bi „bio i u nemačkom interesu“

 

Zapaljive (i u bukvalnom smislu) scene u srcu Atine, u noći kada je Parlament odlučivao o novim ucenama trojke poverilaca (Evropska unija, „Evropska centralna banka“, „Međunarodni monetarni fond“) i dodatnom zatezanju omče, kako bi se dobila nova tranša finansijske pomoći, „pročitane“ su i kao zloslutni znak sumornih predskazanja i upozorenja, da bi Grčka izbegavajući bankrot (već u martu) mogla da se suoči sa eksplozijom socijalnog gneva, s fatalnim posledicama.
Ishod glasanja u Parlamentu, te besane i zaista dramatične noći između nedelje i ponedeljka, dok je na ulicama besneo pravi rat gnevne mladeži („anarhista“) s policijom, pretvorio se u pirovu pobedu glavnih političkih i rivalskih stranaka, PASOK-a i Nove demokratije, sateranih u prinudnu koaliciju, i tehnokratskog premijera Lukasa Papademosa.
Lideri dve stranke, socijalista Jorgos Papandreu i konzervativac Andonis Samaras odstranili su po kratkom postupku više od četrdeset neposlušnih poslanika – glasali su, uprkos izričitoj „naredbi“ lidera, protiv novog, drastičnog paketa štednje – iz svojih redova i idu u susret (najverovatnije prevremenim) izborima s nikad tanjim političkim kreditom, a premijerski Papademosovi dani su gotovo odbrojani.

I SOROŠ PROTIV MERKELOVE

[restrictedarea]

Ovo bi takođe mogla da bude i pirova pobeda Brisela, a zapravo Berlina, koji forsiraju taktiku „glavom kroz zid“: „propisuju“ Grcima brutalnu terapiju još rigoroznije štednje, iako je i njima jasno da je taj „lek“ u minule dve godine umesto okrepljujućih imao razarajuće kontraefekte.
Astronomski dug pod kojim zemlja grca (preko trista milijardi evra) se samo uvećao, suočena s drastičnim padom domaće tražnje, kao direktnom posledicom prinudne štednje, privreda je upala u još dublju recesiju, „provalija“ u državnom budžetu postala je dublja, nezaposlenost poprimila još dramatičnije razmere, a s njom i broj onih koji jedva sastavljaju kraj s krajem.
Grčkim „spasiocima“ je to, primećuje „Špigl“ (u broju od 13. februara), očigledno jasno, ali ne i kako da izađu iz ćorsokaka. Ako nastave kao do sada, zemlja neće izaći iz krize. Ako, pak, budu oterali Grčku iz evrozone, suočiće se s još većim (po sebe) opasnostima i težim posledicama. Plana „B“, međutim, još nema, iako se o njemu, dakako, razmišlja. Nema još „političke hrabrosti“, konstatuje ovaj magazin, da se posegne za planom i javnosti saopšti zašto se napušta dosadašnji kurs.
Diktat (štednje) Evropske unije tera Grčku u propast, konstatovao je (liberalni) hamburški nedeljnik „Cajt“, i u tekstu pod naslovom „Ostavite Grke na miru“ upozorio da je ovoj zemlji, umesto „brutalnih kresanja“, potreban (razvojni) program obnove koji bi takođe „bio u nemačkom interesu“.
Interesantno je da tako misli i famozni berzanski špekulant, čije „pleme“, inače, uvek profitira na tuđim dugovima, američki milijarder Džordž Soroš. Soroš je, naime, otvoreno kritikovao u „Špiglu“ kancelarku Angelu Merkel, konstatujući da „Evropsku uniju vodi u pogrešnom smeru“. Umesto ubrizgavanja novca u privredu, zavode se drakonske mere štednje i tako ponavljaju greške koje su Ameriku gurnule 1929. godine u veliku krizu. „To je ono što Angela Merkel ne razume.“
U rešavanju krize evra, štednja je, kaže ovaj berzanski maher i vlasnik jednog od famoznih hedž fondova, dakako potrebna, ali je ona samo jedna strana medalje. Neminovne su, međutim, finansijske injekcije, kako bi oživela konjuktura. Ako bi se ostalo samo na štednji, mnoge evropske države bi bile gurnute direktno u deflaciju, što bi bilo razarajuće opasno.
U „držanje lekcije“ Merkelovoj, Soroš uzima na nišan najpre visoke kamate pod kojima se daju krediti zemljama u krizi. U konkretnom slučaju – Grčkoj. To se objašnjava, po njemu, pogrešnim argumentom, da će zemlja koja se našla u krizi tek pod pritiskom pristati na bolne i neizbežne reforme. Angela Merkel je forsirala u grčkom slučaju „kažnjeničke kamate“ i šta je dobila? Još veći grčki dug i dovela zemlju u situaciju da joj više, gotovo, nema spasa.
Njegov recept je: jače finansijske injekcije uz niže kamate. Da bi slikovitije objasnio i približio problem neumoljivoj nemačkoj kancelarki, milijarder poredi svetsku finansijsku krizu, koja je buknula 2008. godine i još nije prošla, s automobilom koji se našao u jarku. Tek kad vozač ponovo preuzme kontrolu nad volanom, a u ovom slučaju to se može učiniti dodatnim ubrizgavanjem državnog novca (berzanski žongler ne spominje privatne poverioce, banke i hedž fondove, koji još ne mogu da se dogovore o eventualnom otpisivanju grčkog duga), automobil može da izađe na (pravi) put, inače ćemo ponavljati grešku koja je Ameriku dovela 1929. godine u veliku depresiju, što, eto, Merkelova „ne razume“.

DEZINTEGRACIJA EVROPE
Autor spomenutog teksta u „Cajtu“ (Ludvig Greven) konstatuje da je Nemačka, usred sveopšte krize, usamljen i gotovo neverovatan slučaj. Zemlja doživljava pravi ekonomski bum. Njen izvoz je prvi put prešao vrednost od bilion evra, konjuktura se zahuktala, privredni rast je u usponu, nezaposlenost osetno opada, pa sindikati traže povišicu od čak 6, 5 odsto, što je doskora bilo nezamislivo.
S druge strane, Grčka je pred krahom i – pobunom. Prelazna vlada je pod žestokim pritiskom „trojke“ (predstavnici Evropske unije, „Evropske centralne banke“ i „Međunarodnog monetarnog fonda“) prinuđena da zavodi drakonske mere štednje, kreše plate i penzije (dvadeset do trideset odsto), otpušta radnike u javnom sektoru (150. 000 do 2015), u situaciji kad se produbljava recesija (privredni rast, umesto da oživi, beleži minus od gotovo osam odsto) i preti potpuni bankrot.
Mere koje su do sada diktirane samo su pogoršale stanje i dodatno zaoštrile probleme s kojima se zemlja suočava. Otpor takvoj politici eksplozivno raste, što je razumljivo.
„Cajtov“ komentator postavlja pitanje: da li je to perspektiva ujedinjene Evrope? Postojbina (zapadne) kulture i demokratije postaje, faktički, briselski protektorat bez nade i perspektive. Kontinent se opasno rastače na bogati, dobrostojeći sever i jug u bedi. Dok nemačka koaliciona vlada ozbiljno razmišlja da usred najteže finansijske krize smanji poreze, ljudi na jugu ne znaju kako da obezbede koru hleba.
Ne možemo, ne smemo da budemo ravnodušni, upozorava „Cajt“ prema onome šta se događa na kontinentu, tu pored nas, i zbog toga što se već oseća politička radikalizacija jačaju nacionalističke strasti i emocije. To će obeležiti i predstojeće izbore u Grčkoj.
Zabrinutost autora ovog nemačkog nedeljnika izaziva činjenica da je takav „sudbonosni razvoj“, koji bi mogao da ugrozi i uspešni nemački model, podstakla upravo nemačka vlada. Nemačka privreda doživljava bum, jer njene firme prave poslove i ostvaruju profit na račun zemalja u krizi. Tamo su zarade u odnosu na nisku produktivnost zaista visoke, ali uprkos toj činjenici domaća potrošnja drastično opada zbog žestokog pritiska da se štedi. Ko će u takvoj situaciji sutra da kupuje nemačku robu?
Od „spasonosnih“ programa i paketa, zajedničke valute i tržišta, ne profitira Grčka nego Nemačka. Ako bi Grčka zaista u jednom času proglasila bankrot, nemačke banke bi morale da otpišu milijarde evra na teret ovdašnjih poreskih platiša. (Računa se da bi Nemačka u slučaju „grčkog kraha“ bila, po raznim osnovama, „kratka“ za oko sedamdeset milijardi evra). A u slučaju da propadne evro, vrednost (ponovo uvedene) marke bi drastično skočila, nemački proizvodi bi poskupeli za (najmanje) četrdeset odsto, što bi za privredu koja sudbinski zavisi od izvoza bilo fatalno.
Cena jednostrane politike drastične štednje koju forsiraju finansijski akteri i Merkelova znači, upozorava „Cajt“, dezintegraciju Evrope i podstiče depresiju koja će jednom zahvatiti i Nemačku, „ne živimo na izolovanom ostrvu“.

BRISELSKI PROTEKTORAT
Zadržimo se još na nekim „Cajtovim“ upozorenjima koja, očigledno, nisu bezrazložna. Na jugu Evrope, ne samo u Grčkoj, stvara se preteći „štimung“ koji se okreće pre svega protiv Nemačke. Sedamdeset godina posle rata „Nemačka se ponovo doživljava kao neprijateljska sila“ i već se javljaju glasovi koji traže radikalnije poteze protiv Brisela i Berlina.
Ne može se zameriti gnevnim i poniženim ljudima. Treba li i dalje da pasivno posmatramo kako se razara njihovo blagostanje, a njihovi političari se pretvaraju u one koji samo primaju naredbe? I to samo zbog toga da banke i špekulanti ne bi morali da otpisuju kredite koje su godinama, uz debele kamate, naturali uzdrmanim zemljama.
Ne, to ne može biti Evropa u kojoj bismo želeli da živimo. Evropa u kojoj banke i hedž fondovi određuju koje zemlje bi smele da prežive, a koje ne. Grčka zaslužuje našu solidarnost, kompletno otpisivanje dugova i program obnove, umesto sve novijih programa „spasavanja“ rigoroznom štednjom. Tako će zemlja dobiti šansu da makar za deset, dvadeset godina stane na sopstvene noge i bude punopravni član unije. Takav program razvoja ne bi bio skuplji od onoga što se sada čini, ali bi ljudima u Grčkoj otvorio perspektivu. Za takav program se valja boriti, a ne za isključivanje Grčke iz evrozone i evropske zajednice.
Raspoloženje nemačkih građana da se i dalje priskače u pomoć Grčkoj – Bundestag bi trebalo da se izjasni o novom paketu pomoći EU i MMF-a ovoj zemlji „teškom“ 130 milijardi evra krajem meseca – osetno jenjava. Prema najnovijim istraživanjima, za to bi se u ovom trenutku izjasnilo manje od jedne trećine građana.
Staru, ovde uvreženu famu da su Grci „(pre)komotni, nepouzdani, lenji i rasipnici“, podgrevaju rezolutnim izjavama i uticajni nemački političari, koji bi „neodgovornim Grcima“ rado uveli „prinudnu upravu“. Ideja s „komesarom za štednju“ koji bi kontrolisao njihov nacionalni budžet, koja je u Atini izazvala burne reakcije (označen je kao „gaulajter“), lansirana je u tom kontekstu.
Čuvar nemačke kase, ministar finansija Volfgang Šojble ne krije da je njegovo strpljenje kad je reč o Grcima „pri kraju“. On je izričito protiv bacanja tolikog novca u „bure bez dna“. Šef diplomatije Gvido Vestervele traži od Grka „dela, a ne reči“, a lider koalicione Hrišćansko socijalne unije (CSU) Horst Zehofer traži da se odluka o dodatnoj pomoći Grcima prepusti – narodu. I njemu je, dakako, znano da referenduma nema u nemačkom Ustavu, ali je, očigledno, uveren da bi lansiranje takve ideje moglo da mu donese politički poen u biračkom telu.

[/restrictedarea]