Slučaj Snežane Malović: Između mita i pravosudnog ispita

Piše Nataša Jovanović

Zašto Snežana Malović krije članove komisije pred kojima je polagala pravosudni ispit?

Slučaj državnih tajni u Srbiji već odavno je postao tema za sveobuhvatnu sociološku raspravu o sveukupnom stanju u srpskom društvu
U savremenoj zakonodavnoj praksi jasno je zacrtano da, osim stečene imovine državnih funkcionera i njihovih primanja, javnost ima pravo da zna i stepen njihovog obrazovanja. Još prostije rečeno, mediji, birači, poreski obveznici i svi drugi zainteresovani, imaju pravo da znaju poreklo diplome visokog državnog funkcionera.
Ali, za neke u Srbiji ovo ne važi, jer ti neki su pripadnici vladajuće stranke koja podržava princip „ideološke evropejske podobnosti“.
Zato ne čudi što mnogi državni funkcioneri kriju kao zmija noge način na koji su stekli svoje obrazovanje, pred kim su diplomirali, položili magistarske, doktorske i pravosudne ispite. Mnogi da, ali ministarka pravde ne. Ona se ne trudi da sakrije, ona može jednostavno da odbije da kaže. Podaci o njenom pravosudnom ispitu vode se kao tajna.
Odgovor Ministarstva pravde iz kojeg se vidi da se kriju imena članova Komisije pred kojom je Snežana Malović polagala pravosudni ispit otvara mnoga pitanja, i ono ključno: zašto?
Kao objašnjenje razloga zbog kojeg se ovi podaci kriju redovnom profesoru na Pravnom fakultetu u Kragujevcu Marku Pavloviću poslat je odgovor Ministarstva u kojem stoji da „obrada ovih podataka nije moguća jer fizička lica (članovi komisije) nisu dala pristanak za obradu“. Začudo svako drugo polaganje pravosudnog ispita otvoreno je za javnost jer je organizator u obavezi da javnost obezbedi. Na vratima kabineta Pravnog fakulteta u Beogradu gde se pravosudni ispiti održavaju, stoji obaveštenje: „Pravosudni ispit. Predmet: obligaciono pravo, ispitivač: prof. Slobodan Perović“.
A pravila polaganja pravosudnog ispita starija su i od same ministarke. Na tu, kao i na činjenicu da su ovakvi ispiti uvek javni ukazuje prof. dr Ratko Marković sa Pravnog fakulteta u Beogradu.
„Na Fakultetu mi kao profesori dužni smo da obezbedimo javnost ispita i da se na taj način i mi koji ispitujemo pokažemo, ali, razume se, i da se vidi da je ceo ispit obavljen u skladu sa zakonom i pravilnikom o polaganju. Na taj način kada kandidat izvuče pitanje i završi izlaganje svako prisutan može da oceni da li je nastavnik bio objektivan ili nije. To isto važi za pravosudni ispit. U vreme kada sam bio član komisije za polaganje pravosudnog ispita sastav je bio objavljivan u ‘Službenom glasniku’. Kada je Snežana Malović polagala ovaj ispit sigurno da je svako mogao da dođe, čuje i vidi. Sada se to zaboravilo i naknadno je i njen ispit postao tajna. Da se takav slučaj desio u bilo kojoj drugoj zemlji on bi naišao na žestoku osudu, to bi bio osnov za pokretanje odgovornosti ministra i stavljanje predloga za njegovo razrešenje, posebno što je odluka o transparentnosti polaganja pravosudnih ispita proizašla iz samog ministarstva. Drugo, propis o pravosudnom ispitu nigde ne kaže da su članovi komisije tajna i da ispit isključuje javnost, tako da se ceo ispit može rekonstruisati u Ministarstvu pravde i to se po Šabićevom zakonu nikome ne može uskratiti. Odgovor koji je profesor Pavlović dobio je neinteligentan odgovor i čudi me da je neko ispod toga mogao da stavi svoj potpis i pečat. Verovatno da se članovi obuhvaćeni aferom ‘Indeks’ plaše da se cela stvar ne protegne i na pravosudni ispit“, kaže Marković.
Kako se cela stvar oko polaganja pravosudnog ispita odvija pod pokroviteljstvom Ministarstva pravde, a to je državni organ, pri čemu ministar pravde utvrđuje i program pravosudnog ispita, jasno je da za rad ovog, kao i drugih  državnih organa važi načelo javnosti.

SAČUVATI IMIDŽ ILI…
Potreba da se partijski imidž u javnosti ne naruši neprikladnim detaljima iz biografije funkcionera nije nepopularna stvar. Ali urušavanje struktura jedne države i nije stvar iz domena popularnosti. To znaju oni koji tvrde da je borba za očuvanje načela zakonitosti  patriotski čin prvog reda. Oni su svesni da su strancima potrebne korumpirane i u struci najniže kotirane strukture, one koje se rukovode načelom „Veži konja gde ti gazda kaže“.
Kojim načelom se rukovodi poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić teško je prozreti, ali evidentan je njegov doprinos u spremanju terena budućim evropodobnim kupcima „iskompromitovanih“ i cenovno ubijenih javnih preduzeća.
Šabić je, naime, na dojavu ekipe „Insajdera“ Poreskoj upravi zapretiti novčanom kaznom i dao obećanje da će insistirati na prekršajnoj odgovornosti. Uz to, on je ponovio da je po Zakonu o tajnosti podataka službena tajna eliminisana.

Ali to je tako kada za njegovim autoritetom posegne medijska kuća koja slovi za policajca evrounijatske političke korektnosti. No, kada je reč o ministarki pravde Snežani Malović poverenik odugovlači sa raščaravanjem. Najpre je izostao odgovor na zahtev koji je podneo Marko Pavlović, a u vezi sa skrivenim identitetom članova komisije pred kojima je ministarka pravde polagala pravosudni ispit, a zatim se istog dana kada je „Pečat“ pokušao da stupi u kontakt sa njim poverenik otisnuo na godišnji odmor. Neki cinik bi rekao: Šta može gola istina naspram čari jedne laži? Ali ova gola istina nije samo pitanje čaršijske psihologije koja određuje šta je važna informacija, a šta nije. Ona je izraz borbe za načelo zakonitosti koja je potvrda patriotskog čina prvog reda.
Ali nije samo profesor Pavlović ostao uskraćen za ovaj odgovor, već je ministarka pravde na poslednjem skupštinskom zasedanju odbila da odgovori na isto poslaničko pitanje i tako bar pokuša da položi račun poreskim obveznicama. Ona je, naime, obećala da će spremiti imena članova komisije kod kojih je polagala pravosudni ispit i da će ih prvom prilikom dati javnosti na uvid. Ne odmah, doduše. Da li je moguće da je ministarka rođena 1976. godine toliko dementna da se ne seća imena članova komisije pred kojima je polagala pravosudni ispit ili jednoj srpskoj ministarki pravde i nisu stvar prestiža imena kolega pred kojima je polagala pravosudni i koji su je uveli u tajne pravničkog zanata? Istovremeno ovakvim stavom Malovićeva je pokazala stepen odnarođenosti izvršne vlasti prema zakonodavnoj, zaboravljajući da su Srbi davno pre današnjih evrounijatskih procesa shvatili da je suština parlamentarizma i narodne suverenosti sadržana u Pašićevoj izreci: „Narod je izvor i utoka sve vlasti“.
Da podatak o tome pred kojom komisijom je ministarka polagala pravosudni ispit ne može biti tajna smatra i Dragana Boljević, predsednik Društva sudija Srbije.
„Apsolutno sam uverena. To je necivilizacijska stvar da ministarki pravde pada na pamet da tako nešto proglasi tajnom. Otvoreno se pitam da li je ta komisija Ministarstva pravde bila redovna komisija koja je inače ispitivala u tom periodu pravosudni ispit, ili,tek, ad hok komisija. Ako je bila ad hok, onda svima nama postavljam pitanje zašto je za ministarku pravljena posebna komisija“.
Šta je pozadina prikrivanja činjenica iz profesionalne biografije naše ministarke pravde, u kojoj meri su ispitivači kod kojih je polagala bili kvalifikovani za oblast Upravnog i Ustavnog prava, te šta govori činjenica da su svi članovi i optuženi u aferi „Indeks“?

SUMNJIVI DUHOVI IZ BATIĆEVOG KABINETA
Iako Snežana Malović nije želela da obelodani članove komisije pred kojom je polagala pravosudni ispit, niti da otkrije motive prikrivanja, to je uradio Predrag Stojanović, optužen u aferi „Indeks“, nekadašnji partijski drug, potpredsednik DHSS-a, treću godinu zaredom dekan na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Iako je doktorirao  na Finansijama velikih gradova, na pravosudnom ispitu Stojanović je Malovićevu ispitivao Upravno pravo, čime ne dovodi, kako kaže za „Pečat“ pitanje svoje kvalifikovanosti. „Jesam kvalifikovan, ali to neka ostane između nas“, ubedljiv je dekan Pravnog fakulteta.
Ono, istina, upućuje zainteresovane i sumnjičave da to i provere kod onog koji ga je imenovao u tu komisiju, bivšeg ministra pravde, koga, kako kaže, možemo naći na obrenovačkom groblju(!)
„Ako otvorite tu temu videćete da sam u pravu.“
Na naše pitanje da li se podaci o članovima komisije pred kojima je Malovićeva polagala pravosudni ispit vode kao službena tajna, budući (kako stoji u odgovoru Ministarstva pravde, čiji dokument je u posedu redakcije) da su to tražili sami članovi, Stojanović nehajno odgovara: „Možda se nešto promenilo. Sada je 2012. godina. Ja sam u toj komisiji bio pre 10 godina, a za to vreme može dete da vam poraste i još malo da pođe u srednju školu“ (autor teksta šokiran!?).
O svojim profesionalnim zaslugama, navodi Stojanović, najbolje svedoči pismo zahvalnosti koje je dobio od, kako kaže, „onog čuvenog zaboravljenog ministra pravde Zorana Stojkovića“, što je najbolje svedočanstvo da priča o aferi „Indeks“ koju je navodno pokrenuo Stojković.
(U aferi „Indeks“ Stojanović je optužen, između ostalog, i za primanje mita u iznosu od 600 evra i to, opet, od prikrivenog islednika Tomislava Spasića. Nijedanput se nije pojavio na suđenju, jer mu uvažavaju uverenja o zdravstvenoj nesposobnosti da prisustvuje, dok je istovremeno radno sposoban da dekanuje).
„Priču su pokrenuli Koštunica i Dragan Jočić i njihove podguzne muve. U aferi ‘Indeks’ optuženo je 88 osoba i sama optužnica je za smejanje. Ovo je kineski proces i najbolji odgovor kako je rađen pretkrivični postupak dala bi Jočićeva policija“ (kafanski i neprilični epiteti s kojima je dekan Pravnog fakulteta u Kragujevcu opisao svoj odnos prema dva visoka funkcionera DSS-a poznata su redakciji i zabeležena su na audio traci).
Drugi ispitivač na Malovićkinom polaganju pravosudnog ispita je, kako kaže Marko Pavlović, njen kum, Srđan Đorđević (član SPO-a, pa DHSS-a), bivši sudija Ustavnog suda u vreme akcije „Sablja“.
„Kvalifikacija koju je imao za Komisiju za polaganje pravosudnog ispita bila je docentura na Političkim sistemima na Pravnom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, i doktorat ‘Teorija i praksa suverenosti južnoslovenskih naroda 19. i 20. veka’ (odbranjen u Banjaluci). Dakle, Srđan Đorđević nije bio kvalifikovan da ispituje Ustavno pravo, a Snežana Malović je kod njega na pravosudnom ispitu položila baš Ustavno pravo.“
(Srđan Đorđević je optužen, između ostalog, za primanje mita u iznosu od 1.400 evra i to od prikrivenog islednika Tomislava Spasića).
Najzad, treći član komisije, koja je verovatno pitala svoj predmet Međunarodno privatno pravo, bila je Milena Petrović. Ona je, tvrdi Pavlović, u aferi „Indeks“, između ostalog, optužena za primanje mita u iznosu od 1.000 evra od Radmile Jovanović-Canić, šefa zatvora u Zabeli, koja je već tri puta priznala kupovinu ispita.
„Podaci o primljenom mitu su iz optužnice koju sam dobio od Višeg suda u Smederevu zvaničnim putem kao podatak od javnog značaja. Očigledno Viši sud u Smederevu , zna činjenicu koja bi trebalo da bude notorna, ali nije, da je sudski postupak javan, pe je i optužnica javna. Dakle, kod ministarke postoji, blago rečeno, sukob interesa. Ona štiti svoje profesore pred kojima je polagala pravosudni ispit, a jednog još i kao kuma. Tako, štiteći ‘indeksovce’, ona uzgred štiti i svoj sumnjivi pravosudni ispit.“

IZ VUKČEVIĆEVE PRIPREMNE SOBE
Prof. dr Ratko Marković navodi da afera „Indeks“ uvek nameće kao paralelu sličan slučaj koji se desio u Hrvatskoj, a koji je rešen za nekoliko meseci.
„Očigledno je da se cela stvar kod nas namerno odugovlači. Da li neko iz vrha to koči ili je onih koji su na taj način stekli diplomu veći broj i na takvim su mestima da mogu da opstruiraju celu stvar, odnosno sudski proces, to ne mogu sa sigurnošću da tvrdim. Ali mogu da kažem da je veoma neuobičajeno da sudska istraga još nije utvrdila da li su optuženi to radili i da to onima koji su obuhvaćeni optužnicom nimalo ne smeta, čak je dužina procesa delom i posledica ponašanja njihove odbrane koja je raznim smicalicama tražila izuzeće sudija, tužilaca, prolongirala proces. I sama EU je spominjala taj slučaj kada su kritikovali sudstvo kod nas. A njima bi trebalo da bude u interesu da ako su čisti da se ta stvar privede kraju što pre i da oni mogu bez ikakve ljage da nastave svoj posao da rade. Sigurno da i studenti sada na ispitima kod takvih profesora mogu da kažu: Pa da naravno da sam pao kada nisam imao novca da platim.“
Snežana Malović će zbog toga, smatra profesor Pavlović, ostati zapamćena kao jedinstven ministar pravde, ne zbog pola i godina, nego kao ministar pravde koji je istoriji montiranih sudskih procesa dao doprinos jednim velikim montiranim antiprocesom.
„Naime, od orijentalnih despotija do modernog vremena istorija je puna montiranih sudskih procesa koji su za rezultat imali osuđujuću presudu. Međutim, sudski proces u aferi ‘Indeks’, koji je montirala ministarka Malović, ima za cilj da do presude uopšte ne dođe. Zato, ovaj sudski proces je više antiproces, nego proces. Ministarka Malović u brojnim intervjuima nikada nije pomenula aferu ‘Indeks’, a biće zapamćena po montiranju sudskog procesa – antiprocesa u ovoj aferi. Sudski antiproces u aferi ‘Indeks’ ministarka Malović je pre svega montirala tako što je iskoristila reformu pravosuđa da izmeni nepodobne tužioce u procesu, a da podobnog sudećeg sudiju uslovi time da sudeće dane svede na desetak dana u celoj godini (što je flagrantno kršenje zakonske norme o hitnosti postupka).“
Zatim, montaža „Indeks“ antiprocesa, objašnjava prof. Pavlović, sastoji se i u tome što je on bez pravnog osnova ostao mamutski. Postupak u aferi „Indeks“nije po logici dokaza, kako to nalaže Zakon o krivičnom postupku, razdvojen na više postupaka, nego je ostavljeno da se odjedanput sudi grupi od preko 80 optuženih.
„Treba imati u vidu i to da je sa Upravom optuženim nastavnicima data u ruke i Arhiva Fakulteta, bez obzira na to što među njima ima i onih koji su optuženi za falsifikovanje službene isprave. Najzad, montiranje antiprocesa ima i taj elemenat da se nekim optuženima  uopšte ne sudi.“
„Indeksovci“ su se bahato razmetali svojim uticajem na kragujevačko sudstvo, što se vidi po odbijanju tužbe koju su podneli prof. dr Marko Pavlović i mr Zoran Čvorović za objavljivanje Odgovora na univerzitetski nimalo prilično Saopštenje dekana Pravnog Fakulteta Predraga Stojanovića. Međutim, ovih dana je jedna presuda pokazala da kragujevačko sudstvo nije celo izašlo iz „indeksovskog“ šinjela. Jedan sudija je u prvom stepenu doneo pozitivnu presudu u čuvenom sporu Zorana Čvorovića protiv Pravnog fakulteta.
Vratimo se opet našoj ministarki pravde. Odiseja ove žene počinje pre njenog ministrovanja i priprema je za njega. Malovićeva je, kako navodi naš izvor, bila izabrana za zamenika tužioca u Četvrtom opštinskom sudu krajem decembra 2003. godine u vreme kada se znalo da tadašnja vlada odlazi i kada je trebalo da joj se nađe mesto. To mesto svojoj šefici kabineta obezbediće odlazeći ministar pravde  Batić, zahvaljujući Zakonu o visokom savetu pravosuđa po kojem tužioce i predsednike sudova bira telo za pitanje sudske uprave. Odredbe zakona u tom pogledu je Ustavni sud proglasio neustavnim, ali je to telo izabralo buduću ministarku krajem decembra 2003. godine za zamenika tužioca u Četvrtom opštinskom tužilaštvu. Kako ovde nije toplo primljena, Malovićeva se našla na tankom ledu i tek odjednom se u njenoj biografiji pojavljuje rešenje iz februara meseca 2004. godine, za manje od dva meseca, po kojem se ministarka raspoređuje sa mesta zamenika Drugog opštinskog tužioca, dakle ne više Četvrtog na kojem nije izabrana, na mesto sekretara u Tužilaštvu za ratne zločine. Kada ste izabrani za zamenika tužioca to je isto kao kada ste izabrani za sudiju, a kada vas stave na mesto sekretara to je kao da ste pali sa konja na magarca. Zanimljivo je kako je ona uspela za svega nekoliko meseci da prođe put od zamenika u Četvrtom tužilaštvu do zamenika u Drugom, i onda dođe na mesto sekretara Tužilaštva za ratne zločine. Konačno da li Malovićeva, samo jedan od vodećih kadrova u srpskom pravosuđu, koja za svoj uspeh može da zahvali belosvetskim elitama zaduženim za pravljenje tzv. „srpske istorijske krivice“, kadrovima koji su svojim radom u proverenoj strukturi Vukčevićevog tužilaštva utrli put novim srpskim janičarima? Čini se da su ovi detalji iz njene biografije i njena antisrpska uloga bili odlučujući za njeno napredovanje Snežane Malović. Danas, po mišljenju većine obrazovanih pravnika, ova osoba koja ima u najmanju ruku sumnjive profesionalne kvalifikacije i koja je bez ikakvog pravničkog iskustva odlučuje o tome kako će izgledati srpsko pravosuđe, ne vodeći nimalo računa o posledicama i  ceni svojih pravosudnih eksperimenata. Njoj odgovara svaka cena koju sigmatizovani Srbi navodno moraju da plate na putu evropskih integracija. Njena karijera je ozbiljna koliko i optužbe protiv generala Mladića i doktora Karadžića u Haškom kazamatu.