Slepac vodi slepca

Piše Aleksandar Đaja

Stekli su se uslovi da se Spomenik zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu preimenuje – u Spomenik zahvalnosti Angeli Merkel!

Svojevremeno, tokom NATO bombardovanja Srbije 1999. godine, ogorčeni što u bombardovanju učestvuju i naši veliki „saveznici i istorijski prijatelji“ iz Prvog svetskog rata, Francuzi, dobar deo građana Beograda i Srbije je tražio da se ukloni Spomenik zahvalnosti Francuskoj sa Kalemegdana. Kako je predlog naišao na kontroverzna reagovanja, stvar se rešila tako što je oko spomenika obavijen crni flor. Danas, međutim, smatram da su se stekli svi uslovi (ne zbog animoziteta prema Francuzima ili što su nam u Prvom svetskom ratu „greškom“ poslali municiju pogrešnog kalibra, ili što su brzo priznali šiptarsku nezavisnost) – ne da se spomenik ukloni, nego da se preimenuje – u Spomenik zahvalnosti Angeli Merkel! Jer, nemačka kancelarka Angela Merkel, jednostavnim saopštenjem nemačke vlade pred predstojeći Samit EU u petak, 9. decembra, „da u ovom trenutku Srbija ne ispunjava zahteve procesa pristupanja EU“ – definitivno je srušila sadašnji srpski režim, devastirala pogubnu političku, ekonomsku i anacionalnu vladavinu „petooktobarskih revolucionara“ i u potpunosti rehabilitovala pokojnog predsednika Srbije Slobodana Miloševića, ubijenog u Hagu primenom namerno odabrane pogrešne medicinske terapije!

[restrictedarea]

NEMAC GOVORI ONO ŠTO ENGLEZ NEĆE
Ona, Merkel, potvrdila je reči predsednika Miloševića, posle prvog izbornog kruga u septembru 2000. godine (koji je, navodno, dobila opozicija) da „oni (Zapad) ne napadaju Srbiju zbog Slobodana Miloševića, nego da napadaju Miloševića zbog Srbije!“ Time je nemačka kancelarka samo ponovila uobičajenu premisu o tome da Nemac govori ono što Englez neće, a Francuz ne sme da kaže. A to je da Zapadna Evropa (tačnije tri njene najjače nacije) neće, niti su ikada htele da prime pravoslavne Srbe koje su uvek doživljavali kao „male Ruse“ u svoje „imperijalno katoličko carstvo“, bez obzira na to ko je trenutno na čelu Srbije – pa, ni sada, kada su na vlasti njihove marionete! Čak i da Angela Merkel, do 9. decembra, kada ministri EU treba da donesu konačnu odluku o dodeljivanju Srbiji „statusa kandidata“, promeni svoje stavove (što je malo verovatno), a da srpski vlastodršci, pored već potpisanog Sporazuma Beograda i Prištine o integrisanom upravljanju administrativnim prelazima između Kosova i centralne Srbije, čime je režim prekršio Ustav i Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN i faktički priznao nezavisnost Kosova, ispuni još deset dodatnih ponižavajućih uslova i  dobije svoj opsesivno-kompulsivni „status“ – Srbija nikada neće ući u Evropsku uniju! Bogu hvala, to će za nju biti velika sreća i zato još jednom apelujem da se Angeli Merkel podigne Spomenik zahvalnosti na Kalemegdanu, umesto problematičnog spomenika posvećenog Francuskoj. Državi kojoj bi Srbi, posle svega, trebalo da veruju, kako bi rekao Hamlet u istoimenoj Šekspirovog tragediji „kao guji u procepu!“

PARABOLA O GLUPOSTI
Međutim, dok su Srbi sa severa Kosova rešeni da istraju u borbi za dignitet i istorijsko dostojanstvo države, čiji ih se režim odrekao, neki „politički fosili“ na koje je već i Bog zaboravio, „operisani“ od patriotizma i nacionalnog dostojanstva, u očajanju dižu glave i grakću iz svojih „trulih gnezda“, dozivajući svoje zapadne sponzore. Ali, njihovi su sponzori odleteli dalje, prema Siriji i Iranu, a svoje goluždrave „tiće“ rutinski ostavili same u gnezdu, da umru od gladi ili pojedu sami sebe. Ti, neki „drugi Srbi“, ne bi čak ni da prodaju Kosovo i Metohiju. Oni bi – da ga poklone! „Lider“ Srpskog pokreta obnove (to je onaj „politički fosil“) Vuk Drašković (koji je upravo dobio od države, što znači od svih nas, 192.000 evra kao odštetu za navodni atentat na njega (?) na Ibarskoj magistrali, 3. oktobra 1999. godine) je  apelovao na predsednika Srbije da preuzme državničku odgovornost i odmah prihvati ono što se od Srbije traži, kako bi stekla status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Da, između ostalog, „uskrati svaku, i političku i finansijsku podršku ekstremistima na severu Kosova“… I tako, posle samo nekoliko decenija od svoje „vizionarske euforije“ da će „odseći ruku svakom ko u Srbiji podigne turski barjak“ – taj isti čovek, Vuk Drašković, danas Srbe na Kosovu koji brane svoju domovinu, proglašava „ekstremistima“ (tako reći, teroristima!), dok šiptarske ubice, pretpostavljam, doživljava kao – miroljubivo i demokratski nastrojeno stanovništvo. Bljak!
Jedna od poslednjih i najpoznatijih slika čuvenog holandskog slikara sredine 16. veka Pitera Brojgela Starijeg, jeste „Slepac vodi slepca“. Njen izvor je Jevanđelje po Mateju, gde Hristos, govoreći o farisejima, kaže: „A kad slepac slepca vodi, obojica u jamu padnu“. Ova parabola o ljudskoj gluposti, kao i tragična dubina i snaga Brojgelove slike daje ovoj temi još jednu vizuru: svaki sledeći slepac u nizu postaje sve nestabilniji – i  nema sumnje da će na kraju svi da završe u jarku, zajedno sa svojim vođom! Hoće li srpski narod, posle nedvosmislene poruke Angele Merkel, kao i nezvaničnog, ali jasnog stava većine moćnih zemalja Zapada, da im prijem Srbije u EU (ako bude za nekoliko decenija još uvek postojala u ovom ili nekom drugom obliku) ne pada na pamet, čak ni kao metafora – i posle sledećih izbora opet dozvoliti da im ti isti zapadni tutori nametnu marionetsku „vlast slepaca“? Hoće li opet dozvoliti da završe u jami? Samo što ovoga puta popravnog neće biti. Ostaće u jami – za vjeki, vjekov!

[/restrictedarea]