„Puppets“

Piše Aleksandar Đaja

Sadašnje srpske vlastodršce, Amerika, NATO i EU notiraju u svojim beležnicama samo kratkom fusnotom – „puppets“

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović izjavila je krajem prošle nedelje da je vladajuća koalicija, bez obzira na sve teškoće koje je imala, odgovorila osnovnim ciljevima, ocenivši da i neko drugi ne bi to mogao bolje u ovo teško vreme. „Malo je verovatno da će opozicija uspeti u svojim željama da izbori budu ranije. Svi smo, već sada, u predizbornoj kampanji, neki tako što rade državničke, odgovorne poslove, a drugi su u halama odavno, slikaju se i daju obećanja“… Tačno! Da je Srbiju vodilo, na primer, „Udruženje pasioniranih posmatrača žutih mrava“ teško da bi, istovremeno, izgubilo i  Kosovo i EU! Što se „državničkih, odgovornih poslova“ vlasti tiče, kamo sreće da se ona njima uopšte nije bavila, nego da je ceo mandat provela na pecanju. A što se opozicije tiče, koja se „slika u halama“ – e, to je poseban bezobrazluk! Gde treba opozicija da se slika i obraća narodu, kad je režimska televizija Aleksandra Tijanića pušta u program tek po koji minut – pa i to, samo između „kobasica priloga“ o srdačnim grljenjima predsednika Tadića sa evropskim zvaničnicima koji su mu dali „pedalu“ za „status“, kao klincu iz susednog dvorišta kome redovno lupaju čvrge!

DEMONSKI ZAHTEVI

[restrictedarea]

Donekle razumem predsednicu Narodne skupštine. Ona, budući po profesiji neuropsihijatar, svojim se sagovornicima obraća profesionalno izvežbanim, smirenim, umirujućim i sugestivnim glasom, koji treba da izazove blagu sedaciju kod njenih pacijenata, da ih izvede iz anksioznog ili paničnog stanja, ulije veru u oporavak pod eventualnim budućim vođstvom aktuelnog režima, kao i da ih pripremi za nastupajuću medikamentu terapiju. Problem je jedino u tome što građani Srbije nisu njeni pacijenti, a što je njena vlada (prema mišljenjima, verovali ili ne, i nekih ministara) najgora vlada u istoriji srpske države! Čak je i bivši premijer Srbije, a sada „Zoro osvetnik u DS-u“, Zoran Živković, najavio povratak u politiku, jer „u poslednjih sedam godina nije postignut nikakav rezultat za Srbiju. O svemu van demokratske procedure odlučuje predsednik stranke (misli na Tadića) u malom krugu ljudi kojima je okružen. Teza o doslednosti (opet misli na Tadića) kao najvažnijoj stvari u politici jeste glupost i ne smemo da podržimo taj stav. Živi se gore nego u vreme Miloševića, građani su izgubili nadu, a država se nalazi pred ekonomskom propašću!“ Istina, ne znam zašto Živković uzima vreme pokojnog predsednika Slobodana Miloševića kao nekakav reper za loš život, osim što tada od intenzivnog „pljuvanja“ po Miloševiću nije stigao da, kao u vreme DS-a, aprila 2007. godine, ekspresno napravi vinograd od 47 hektara, sa 170.000 sadnica!
U svojim političkim memoarima, knjizi ,,Pravila ćutanja“, Momir Bulatović prenosi sledeću priču: Posle okončanja dejtonskih pregovora u sobi sede on, Milošević, Ričard Holbruk i državni sekretar SAD-a Voren Kristofer. U opuštenoj atmosferi posle toga, predsednik Milošević uzima list praznog papira, dodaje ga Kristoferu s molbom da napiše sve uslove koje bi naša strana trebalo da realizuje, kako bismo jednom za svagda rešili probleme između Amerike i Srbije… Kristofer, međutim, odgurnuvši papir, odgovara otprilike ovako: Ali, gospodine Miloševiću, ne postoji konačna lista uslova, već vi u svakom trenutku treba da uradite sve što mi tada zatražimo od vas! Predsednik Milošević, kao što znamo, u nastupajućim godinama najprljavijih pritisaka i medijske harange protiv Srbije, zarad otimanja Kosova i Metohije, takve demonske zahteve nije prihvatio – i usledili su ratni zločin NATO-a,  bombardovanje Srbije 1999. godine i ubijanje hiljada njenih građana.

BOLESNI (NI)SMO
Danas, 15 godina od razgovora u Dejtonu, Boris Tadić čini sve što Amerika od njega traži, ali to nije dovoljno, pošto Zapad u stvari hoće da obori Rezoluciju 1244, jedino preostalo pravno uporište za odbranu srpskih interesa na Kosovu i Metohiji i jedini dokumenat o moralnom porazu NATO-a u ratu sa Srbijom! Jer, sadašnje srpske vlastodršce, Amerika, NATO i EU notiraju u svojim beležnicama samo kratkom fusnotom – „puppets“!
Politička i moralna agonija DS-a (ali koja, na nesreću, uzrokuje i ekonomsku, socijalnu i nacionalnu agoniju države i građana Srbije), prema očekivanju, iz DS-a je energično demantovana, iako se „iz aviona“ vidi da Demokratska stranka izgleda razvaljeno, kao avetinjski brod kojeg je pogodilo đule od pet tona! Izgleda toliko uspaničeno u strahu od gubitka vlasti, da mi prosto dođe žao i nje i njenog predsednika, koji kaže: „Pitaju me zašto loše izgledam. Nismo bolesni, nego radimo od jutra do mraka na rešavanju problema i zbog toga ćemo i ubuduće tako izgledati“. A onda se setim „razvaljene Srbije“, opustošene ekonomije, korupcije i beskrupulozne pljačke narodne imovine, sumanutog bogaćenja pojedinih njenih visokih funkcionera, promašene kosovske politike i politike uopšte, tragičnog uvećanja siromaštva njenih građana, zatim zarad držanja građana u stanju zombiranosti i apatije ponovnog zaplašivanja naroda fantomskim „drugim talasom krize“, repriziranja laži sa podelama besplatnih akcija (ovog puta „Telekoma“), vojnog penzionera koji sa ženom i maloletnim detetom skače u ambis sa šestog sprata samačkog hotela iz kojeg hoće prinudno da ih isele, najzad, uprkos volji naroda, setim se najava režima o nasilnom odlaganju održavanja izbora čak za Đurđevdan, 6. maja (ne znajući, valjda, da je Sveti Đorđe tog dana pogubljen, a ne da je ubio aždaju) – i kažem: dosta! Drugovi i drugarice boljševici, čelnici Demokratske stranke – „puppets“, go!

[/restrictedarea]