„Pravoslavni“ gasovod

Piše Zoran Milošević

Znalo se da je najvažniji ruski „pomoćnik“ u Evropi – Nemačka, dok je kandidat bila i Berluskonijeva Italija, ali je sa njegovom smenom sve otišlo u propast, pa se Moskva veoma brzo opredelila za Francusku koja je podržala ruski projekat evropskog gasovoda

Povodom ruskih inicijativa oko energenata u Evropi („Severni“ i „Južni tok“) svetski mediji su se „razgoropadili“. Novine donose mnoštvo analiza, radio-stanice neprestano emituju vesti i mišljenja eksperata i političara, a televizije, na čelu sa američkim „Si-En-Enom“, prikazuju niz emisija o gasu i geopolitici u različitom kontekstu i sa različitim akterima. U tom društvu se našao i novozelandski časopis „Skop“, koji donosi tekst Samira Džefrija, političkog analitičara iz Indije, „Gas i geopolitika – perspektive Rusije“, u kojem tvrdi da je nafta najvažniji energent u svetu, ali da se sve više prelazi na prirodni gas, budući da je reč o prisutnijem, jeftinijem, ekološki zdravijem i efikasnijem energentu. Rusija ima velike količine gasa, pri čemu je i veliki eksporter ovog energenta. Pošto Evropska unija nema dovoljno nafte i gasa, ona zavisi od ruskih energenata. To je, ujedno, čini i jednim od najvećih potrošača ruskog gasa (i nafte).

NESPORNI LIDER RUSIJA
Nedavno pušteni u eksploataciju „Severni tok“ i planirana izgradnja „Južnog toka“ (sa radom treba da počne 2015. godine) obesmišljavaju antiruski gasovod „Nabuko“, on treba da počne da radi 2017. godine, ali ima veliki nedostatak – ne može da snabdeva celu Evropsku uniju, već samo ograničen broj država. Na taj način gasovodi pretvaraju Rusiju u neospornog lidera u isporukama energenata Uniji, što joj, pored ostalog, omogućava neograničen uticaj na kontinentu, kada sve druge vodeće ekonomije doživljavaju finansijsku (dužničku) krizu, zaključak je  Samira Džefrija.
Puštanje gasovoda „Severni tok“ u rad evroatlantisti u Evropi i SAD-u su dočekali sa negodovanjem. U Vašingtonu, pre svega, zbog geopolitičkih razloga, a u Poljskoj, Slovačkoj i Češkoj (i) zbog ekonomskih – jer je istovremeno prestao da teče gas preko gasovoda koji su išli preko njihove teritorije, a to znači i gubitak novca, naknade za prolazak gasa (time su kažnjeni i za bezrezervnu podršku Vašingtonu). Samo Slovačka gubi na godišnjem nivou oko 174 miliona evra. Ostali nerado saopštavaju svoje gubitke. „Severni tok“, između ostalog, saopštio je Evropljanima veoma jasno gde je moć i novac. Martin Ehl za sajt „iHNed.cz“ kaže da su ovim Rusija i Nemačka ugrozili „energetsku bezbednost Centralne Evrope“ i pojačali svoj uticaj u ovom delu Unije. No, biće da je istina sasvim drugačija – da su ugrozili dominaciju Vašingtona i njegovih evropskih pomoćnika.

[restrictedarea]

BIZANTIZAM I „ GASOVOD“
Evroatlantisti su, takođe, dočekali na „nož“ potpisivanje (u utorak, 22. novembra) ugovora „Gasproma“ i „Srbijagasa“ o izgradnji podzemnog skladišta gasa „Banatski dvor“, pri čemu je Beograd dobio povećanu kvotu u poslovima gradnje „Južnog toka“, koji zlurado i pogrdno nazivaju „pravoslavni gasovod“ (uz obavezno omalovažavanje ove religije i „bizantizma“, kao nečeg vrednosno nižeg i nedostojnog zapadne civilizacije). Takođe, susret šefa „Gasproma“ Alekseja Milera sa predsednikom Republike Srpske Dodikom, tokom kojeg je razmatrana mogućnost učešća ovog dela Bosne i Hercegovine u „Južnom toku“, dočekan je od evroatlantista na „nož“. Razlog je, između ostalog, i to što je Moskva obećala Srbima gas po povlašćenoj ceni, kao i to da će deo profita od gasa iz gasovoda „Južni tok“ usmeriti na finansiranje obrazovnih institucija u vlasništvu Republike Srpske, što je, pored ostalog, razgnevilo Sarajevo. Atlantistički analitičari su ovo protumačili kao „otimanje Srbije i Bosne i Hercegovine“ od Vašingtona i Brisela.
Italijanska štampa je, kako prenosi „Il lenjo storto“, „zaprepašćena“ novim potezima Moskve. Naime, ova novina tvrdi kako je Rusija tražila još jednog uticajnog „pomoćnika“ (prvi je Nemačka) kako bi uspešno vladala Evropom. „Oružje“ kojim Rusija pokorava Evropsku uniju je gas, a izgradnja ogromnog podzemnog skladišta gasa u Srbiji i izgradnja gasovoda „Južni tok“ definitivno će utvrditi rusku dominaciju u Evropi. No, ne može se samostalno vladati ovim delom sveta, potrebni su „pomoćnici“. Do sada se znalo da je najvažniji ruski „pomoćnik“ u Evropi – Nemačka, da je kandidat bila i Berluskonijeva Italija, ali je sa njegovom smenom sve otišlo u propast, pa se Moskva veoma brzo opredelila za Francusku.
U ponedeljak, 21. novembra 2011. godine, ruski premijer Vladimir Putin je zamolio francuskog kolegu Fransoa Fijona da se aktivnije uključi u ubeđivanje važnijih političara Evropske unije da prihvate „Južni tok“, jer isti zaobilazi Rusima nepouzdane teritorije i države (Poljsku, Rumuniju, Bugarsku, Moldaviju i Ukrajinu), a većina ovih država su u Uniji. Na prvi pogled ovaj predlog je apsurdan, jer je Evropska komisija (vlada) podržana Poljskom stala na stranu konzorcijuma AGRM (Azerbejdžan, Gruzija, Rumunija i Mađarska), to jest gasovoda „Nabuko“, koji treba da dovodi gas u Uniju mimo teritorije Rusije. Ipak, kako stvari stoje Francuzi nameravaju da se odazovu Putinovom pozivu, čime će sahraniti politiku Evropske komisije i Poljske u vezi sa pitanjem energetske bezbednosti.

„MEDENI MESEC“ MOSKVE I PARIZA
Od posla sa ruskim gasom mnoge evropske kompanije su „omastile brkove“. Tako spomenuta novina „Il lenjo storto“ tvrdi da je gasovod „Južni tok“ obezbedio da u njemu učestvuju i steknu profit (na osnovu paketa akcija) i italijanska kompanija „ENI“ i nemačka „E.On e vinteršel“ i grčka „DEPA“, čime je „pravoslavni gasovod“ stekao podršku važnih igrača u Evropskoj uniji. Pored toga, veoma uticajna francuska kompanija „Suez-gaz de Franse“ je akcionar u „Severnom toku“ i zainteresovana je da gas potekne i „Južnim tokom“. Dalje, Putin je voljan da Parizu podršku plati i davanjem posla francuskim kompanijama u izgradnji atomske električne centrale u Kaljingradu, kao i oslobađanjem od poreza u eksploataciji gasa sa Severnog ledenog okeana, gde interes ima „Total tehnip“.
„Očigledno, rusko-francuski odnosi nikada u dosadašnjoj istoriji nisu bili ovako dobri i na visokom nivou“, kaže francuski premijer Fransoa Fijon. Ova rečenica italijanskim novinarima je ključna i odražava francusku podršku „pravoslavnom gasovodu“ kao evropskom projektu. No, što je posebno interesantno, a za Vašington bolno, Pariz se pridružio Nemcima koji su javno pozvali na ukidanje „Trećeg energetskog paketa“, Zakona koji onemogućava da proizvođači gasa, čije države nisu u Uniji, imaju vlasništvo i nad transportnim sistemima (gasovodima, dalekovodima…) Time su, zapravo, podržali Moskvu, ali i stvorili savez čijim zahtevima niko u Evropskoj uniji ne može da se suprotstavi.
Na kraju, francuski premijer je govorio i o „medenom mesecu“ Pariza i Moskve, jer je ekonomska saradnja izuzetna.
Šta je, dakle, navelo Pariz da uđu u „medeni mesec“ sa Moskvom?
„Medenom mesecu je doprinela, između ostalog, i prodaja francuskih nosača helikoptera „Mistral“, lansiranje ruskog satelita iz francuske baze, što je Moskva predstavila kao dalji pohod na „osvajanje“ kosmosa, čime je pridobila ne samo ugled, već i značajne političke i ekonomske poene u svetu. No, „medenom mesecu“, prema mišljenju Florijana Vilershauzena objavljenom u nemačkim novinama „WirtschaftsWoche Heute“, najviše doprinosi sama ruska ekonomija – „perspektivna ekonomska lokomotiva“. Ruska ekonomija nije stradala od krize evrozone. To je šesta ekonomija sveta koja traži postojan obrazac rasta i nezavisnosti od kolebanja svetskog tržišta. Ruska ekonomija radi kao dobro podmazan mehanizam: inflacija se stalno umanjuje, plate uvećavaju, povećava se i tražnja robe i usluga, a stabilno visoke cene nafte i gasa osnažuju unutrašnje tržište, i na kraju ove godine rast bruto nacionalnog proizvoda je četiri odsto. Međutim, ruskoj ekonomiji nedostaje dugoročno planiranje i modernizacija ekonomije, a to nije moguće izvesti bez partnera iz Evropske unije – tačnije Nemačke i Francuske. Kada u drugim delovima sveta, posebno u SAD-u, više nema zdravog (neinflatornog) novca, ali ni „perspektivne ekonomske lokomotive“ koja bi povukla ostale privrede sveta, onda je logično da oni sa zdravom ekonomskom logikom nađu pravog partnera za novi „medeni mesec“, kako je to učinila Francuska.

[/restrictedarea]