Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Piše Aleksandar Đaja
I sve to ne bi bilo toliko apsurdno i blentavo da nije jedne sitnice: život u Srbiji koji prikazuju vesti emitovane u „Dnevniku“ „RTS“-a – ne postoji!
Najtiražniji bečki dnevnik „Noje Kronen cajtung“ objavio je pozitivnu kritiku koncerta Džordža Majkla koji nije ni održan. „Ko je čekao na brze ritmove njega je Džordž Majkl iznenadio mirnim tonovima. Eleganciju muzike upotpunio je lajtšou sa umetničkim 3D efektima na bini“, pisalo je u prikazu koncerta, otkazanog zbog bolesti pevača, u ponedeljak, 21. novembra, oko 17.15 časova. Prekasno da bi se kritika izbacila iz večernjeg izdanja novina.
BOLJI ŽIVOT (MALO) SUTRA
Da se naručene pozitivne kritike muzičkih koncerata ili pozorišnih premijera pišu unapred, nije neka novost. Istina, retko se dogodi da ta „tehnologija“ omane i izazove blamažu, kakvu je doživeo „Noje Kronen cajtung“. Ali, zato se po pravilu događa da optimističke političke vesti o boljem životu koji dolazi „sutra“, a koje po narudžbi (ili naredbi) režima Borisa Tadića emituje „Dnevnik“ „RTS“-a – izazivaju ironične komentare gledalaca, a ponekad čak i salve oporog smeha. Jer, u pomenutoj informativnoj emisiji koja traje 30 minuta, ako se izuzmu sport i meteorološki izveštaj (kao i protivpravno emitovanje reklama između toga), više od 20 minuta je posvećeno snimcima katastrofičnih slika i prilika iz celog sveta, ekonomskoj krizi u Americi i Evropi, demonstracijama u Grčkoj i nemirima u zemljama severne Afrike, ratovima u Iraku, Libiji, Avganistanu, Pakistanu, Siriji, Jemenu, Izraelu i Palestini, krizi u zoni evra, erupcijama vulkana i razornim zemljotresima u Japanu i Tihom okeanu, topljenju polarnih kapa i problemima globalnog zagrevanja, smanjenju broja belih medveda, kretanju opasnih kometa blizu Zemlje i senzacionalnim otkrićima novih „crnih rupa“ u Univerzumu – dok se u preostalih pet minuta emituju vesti o Srbiji! Jedinoj zemlji na svetu koja se pod vođstvom režima Borisa Tadića strpljivo i konsekventno suprotstavlja najnovijoj svetskoj ekonomskoj krizi ingenioznom politikom „oslanjanja na četiri stuba“ (hvala Bogu da ih nema četrnaest!), istovremeno vodeći (običnom smrtniku neobjašnjivu) ingenioznu pregovaračku politiku o statusu Kosova i Metohije. Zemlji, koja se polako, ali sigurno, oporavlja od posledica „pogubne politike režima Slobodana Miloševića“, Josipa Broza Tita… i sultana Murata!
I sve to ne bi bilo toliko apsurdno i blentavo da nije jedne sitnice: život u Srbiji koji pomenuta emisija prikazuje – ne postoji! Jednostavno, iako naručene pozitivne vesti emitovane na „Dnevniku“ „RTS“-a prikazuju Srbiju kao urednu, ekološku i perspektivnu državu, bogatu prirodnim lepotama, sa visokim razvojnim turističkim i futurističkim potencijalima koji će doneti bogatstvo svojim građanima – dakle, nešto kao zemlju između Švajcarske i Monaka – građani Srbije u očajanju između gubitka radnih mesta i mozganja kako da prehrane porodice, sa gorkim smehom i suzama u očima gledaju, slušaju ili u režimskim štampanim medijima (a takvih je u Srbiji 99 odsto) čitaju te umiru(će)juće, blažen(opočivše)e vesti, znajući da je život koji se preko „Javnog servisa“ emituje (kao i koncert Džordža Majkla, o kojem je bečki list unapred napisao hvalospev) – otkazan. I to odavno, odmah posle 5. oktobra 2000. godine!
Dok se u „Dnevniku“ „RTS“-a, kao i u ostalim režimskim pisanim i elektronskim medijima, može saznati da uprkos novom talasu druge svetske ekonomske krize u Srbiji, zahvaljujući blagovremenim „zaštitnim merama“ vlade, gotovo i da nije došlo do drastičnog porasti nezaposlenosti, istovremeno se, razume se, ne može čuti da preko 500.000 ljudi radi „na crno“, kao i da ono malo mladih, zaposlenih kod privatnika, radi i prima platu po standardima prvobitne akumulacije kapitala u Evropi, s početka 19. veka! Kao što je i pitanje hoće li se čuti i jedno slovo o tome da profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dragan Veselinov „ladno“ agituje kako Vojvodina treba da dobije status Republike! Jer, prema njegovim rečima, Vojvodina i Srbija su dve zemlje, a svaka od te „dve zemlje treba da ima svoj naziv, a zajednički naziv za obe neka se izmisli“(!?)… Možda bi ta nova država mogla da se zove – „Veselinovlend“? Hoće li iko na „RTS“-u prozboriti bilo šta o ovom pozivu na rušenje ustavnog poretka zemlje?
BLAMAŽA I „PERFIDNA ZAVERA“
Najzad, dok se u „Dnevniku“ na „RTS“-u, kao i u ostalim režimskim pisanim i elektronskim medijima, može saznati sve o turnejama našeg predsednika po zemljama NATO-a i zapadne Evrope, gde nailazi na šikaniranje i postavljanje novih ultimatuma u vezi sa odricanjem od Kosova i Metohije (mada se njegov povratak sa takvih bizarnih skupova predstavlja kao povratak Cezara u Rim posle trijumfalnog pohoda po Galiciji) – gotovo i da nema slova o tome da je na teritoriji čitavog Kosova prikupljeno više od 50.000 potpisa za dobijanje ruskog državljanstva! Iako bi ovakva blamaža verovatno naterala čak i poglavicu nekog još neotkrivenog ljudožderskog plemena u amazonskoj prašumi na neopozivu ostavku, srpski režim očaj svojih sunarodnika predstavlja kao „perfidnu političku zaveru“ opozicionih partija!?…Pitam se, šta će se dogoditi ako rusko državljanstvo zatraži ne 50.000, nego još 5.000.000 Srba sa teritorije cele Srbije? Čega će onda Boris Tadić biti predsednik?
Ako nam je život u Srbiji već otkazan, hajde da ne utonemo u još veću blamažu pišući hvalospeve o njegovoj premijeri, koja se pod ovim režimom nikada neće dogoditi.
Dobro je Đaja primetio – naši životi su zaista otkazani! Kao i koncert Džordža Majkla, koji je to uradio zbog bolesti. Ali, i kod nas je isti slučaj. Naša bolest se zove – Režim Borisa Tadića! A Dnevnik RTS-a bi trebalo da bude neka vrsta teškog sedativa za bolestan srpski narod koji mu daje Boris Tadić, ne bi li ga nekako uspavao da bi ova zaboravio na sve gluposti i nedostojnosti ovog režima!… Strašno! Dokle smo došli i šta li ćemo dalje? Jer, ovi nemaju nameru da odu, iako su čak priznali i Kosovo, okrenuli se protiv svog sopstvenog naroda – ne bi se čak ni malo začudi da na barikade Srba sa severa Kosova, u saradnji sa NATO-om i Šiptarima, krenu sa srpskom vojskom i policijom! Valjda, nema među našim vojnicima i policajcima toliko izdajnika, koliko ih ima u redovima njihovih komandanata?! Boris i njegovi “žuti” će sve uraditi i priznati, ne bi li dobili “Status”. Priznaće i da im je rođena majka bila gubava, grbava, kljasta i hroma, da je bila serijski ubica – sve što im Zapad zatraži. Ali, ne vredi! Nemačka je rekla -Srbijo, iš! Ništa od statusa!… Zato, Borise, beži dok nisi sasvim potonuo u “živo blato” svoje lične katastrofe (za šta me baš briga), ali i nacionalne katastrofe koju s iizazvao!… Pozdrav svima u redakciji! Držite se, jer, ovo je totalitarna vlast, za koju je Tito bilo malo dete…!
„Četiri stuba“ režima Borisa Tadića su se pokazala kao četiri čačkalice, koje je trebalo da pridrže jednog magarca! Naravno, to je bilo nemoguće i sve se urušilo! Ali, zašto ovaj narod sve to gleda, ćuti, trpi, grca u dugovima, ne zna kako da plati školarinu, grejanje, struju, vodu, kako da nahrani decu, da ih obuće i obuje – ostaće za mene večita enigma! Da li nam nešto stavljaju u hranu, ili nas američki avioni zasipaju sa neba nekakvim omamljujućim prahom, ili je, ne daj Bože, u pitanju genetska mutacija u Srba, koja dovodi do potpune otupelosti i neosetljivosti na bilo šta što mu se oklembesi o grbaču, ne znam, ali se nadam da će ipak tome doći kraj! A, najveća nada mi je vaš „Pečat“ i autori kao što je Đaja, koji dokazuju da na sreću nije u pitanju genetska mutacija, čim takvi postoje. Verovatno da ih ima mnogo više, ali, ili nemaju gde da se iskažu, ili još uvek hvataju zalet da sruše ovaj nenarodni režim, instaliran u Vašingtonu. Bilo kako bilo, možda nam je život sada zaista „otkazan“, ali, nadam se da je to privremeno i da ćemo mi doći sebi, a njima „otkazati“ pravo da nas i dalje uništavaju i da ćemo ih smestiti tamo gde će im biti veoma dobro – što automatski znači da će nama biti odlično!
Sto obrisaste tekst!?
Komentar se nije bavio toliko temom teksta, koliko autorom. Ukoliko želite da pišete tekstove, pošaljite ih na mejl adresu [email protected] . Biće razmotreni i u skladu sa uređivačkom politikom magazina eventualno objavljeni. Takođe apelujemo i na ostale korisnike da se pridržavaju teme.