Kako Amerika teži izbornoj „pobedi“ u Rusiji

Piše Zoran Milošević

U SAD-u, u periodu od 1979. do 2007. godine, kapital jednog procenta bogatih ove zemlje porastao je za 275 odsto, pri čemu je to prosek, jer su najbogatiji zarađivali 392 odsto na uloženu sumu novca. Ekstremne zarade postignute su, između ostalog, i „izvozom demokratije“!

Početkom 2011. godine ruske vlasti su objavile da će se parlamentarni izbori održati 4. decembra iste godine, a analitičari su već tada počeli da pišu da će izbore iskoristiti Zapad da pokuša da izvede „revoluciju“, odnosno „izveze demokratiju u Rusiju“. I bili su u pravu. Glavnu ulogu, kao i mnogo puta pre toga, imali su, i imaju novac, diplomatija i mediji.

USTROJSTVO SVETA PO OBRASCU „PAX AMERICANA“
Tehnologija „izvoza demokratije“ se menjala, a ona koja je primenjena u Srbiji (1999), Gruziji (2003), Ukrajini (2004), Kirgiziji (2005), Belorusiji (2006), Jermeniji (2008), Moldaviji (2009), Kirgiziji (2010), Bliskom istoku i sada, 2011, u Rusiji, prvi put je opisana u knjizi američkog profesora političkih nauka Džina Šarpa „Od diktature do demokratije. Konceptualne osnove oslobođenja“ („From Dictatorship to Democracy: A Conceptual Framework for Liberation“), koja se pojavila 1993. godine (o ovoj knjizi „Pečat“ je u tekstovima nekolicine autora već pisao). Šarp razmatra borbu sa vladama koje ne podržavaju SAD kao borbu sa diktaturom. Ova knjiga postala je biblija mladih revolucionara.
Obrazac „izvoza demokratije“ nalazi se inače u doktrini Monro, nazvanoj po imenu američkog predsednika Džejmsa Monroa (1758-1831), na osnovu koje su SAD 1823. godine proglasile pravo da postavljaju vlade verne Vašingtonu južno od reke Rio Grande, tj. u Centralnoj i Južnoj Americi, a kasnije i u celom svetu. Na osnovu doktrine uspostavljena je mesijanistička ideologija, poznata kao ustrojstvo sveta po obrascu „Pax Americana“(u doslovnom prevodu – „američki mir“, odnosno period relativnog mira pod globalnom dominacijom SAD-a).
„U svakog građanina u demokratskom društvu treba da bude ne manje od tri roba“, reči su slavnog antičkog filozofa Platona. Neobično i zanimljivo je da se sada – posle zamaha „izvoza“ demokratije, zamaha najnovije ekonomske i političke krize, kao i „Arapskog proleća“ i ratova na Bliskom istoku i severu Afrike, protesta povodom izbora u Rusiji, upravo ove reči vrte po medijima i na Internetu. Pri tome se jasno sugeriše i neuvijeno aludira da će robovi novih demokratizatora, između ostalih, biti Arapi, crnci i Sloveni. „Pax Americana“?
Psihologija Amerikanaca, piše Aleksandar Rodžers, kao izvornih kapitalista i izvoznika savremene demokratije, jeste takva da ništa ne rade tek tako ili iz altruizma. Ako oni u nešto ulažu novac, onda očekuju da se taj novac vrati sa velikim dividendama. Ako troše milione dolara na „razvoj ili izvoz demokratije“, to, dakle, ne čine iz apstraktne ljubavi prema nekom društvu, umetnosti i nauci, već time šire uticaj u državi koja se „demokratizuje“, da bi tako odstranili narod iz upravljanja svojom sudbinom i svojom državom, i na taj način i narod i državu opljačkali. Amerikanci prosto pucaju od sreće kada im se opozicija neke države obrati (obično se to predstavi u sintagmi „da moli pomoć od Zapada“), a na čije su bogatstvo već „bacili oko“. Logično pitanje je čime pomenuta opozicija plaća pomoć Zapada? Vlast, naravno, uvek ima šta da pokloni, odnosno preda i proda: državne interese, prirodna bogatstva (rude, nafta, gas, zemlja, šume, voda), strateška preduzeća (prisetimo se „priče“ kako je „dobro“ dati preduzeće strancima za dolar ili pak zbivanja oko železare „Sartrid“).

[restrictedarea]

„PROIZVODNJA“ VELIKE „EKIPE“
Marks je svojevremeno u raspravama iz političke ekonomije pisao da su kapitalisti za 300 odsto zarade spremni da učine bilo koji prestup. Ovo se i danas potvrđuje kao neporeciva istina i pravilo, ali kapitalisti više nisu zadovoljni sa 300 odsto zarade. U SAD-u, u periodu od 1979. do 2007. godine, imovina, odnosno kapital jednog procenta bogatih ove zemlje porastao je za 275 odsto, pri čemu je to prosek, jer su najbogatiji zarađivali 392 odsto na uloženu sumu novca. Ekstremne zarade su postignute, između ostalog, i „izvozom demokratije“, mada za sada nema preciznih podataka kolika je zarada od ovog „proizvoda“. Izvesno je samo da nije mala. Računica se lako i ne može izvesti, jer je mnogo učesnika u toj „proizvodnji“.
Ruski sajt „www.warandpeace.ru“ je objavio spisak „nevladinih“ organizacija koje su u toj zemlji dobile novac od CIA i vlade SAD-a. Dominiraju zaštitnici ljudskih prava i novinari. Impresionira koliko je  organizacija primilo novac od SAD-a. Svaka organizacija je dobila i tačno područje delovanja, sa zadatkom da deluje protiv državne politike prikazujući je kao „nedemokratsku“. Trenutno nema saglasnih podataka koliko su SAD i Evropska unija uložili u rad ruskog „nevladinog“ sektora kako bi povećale uticaj na „petu kolonu“, a isto se događa i u Ukrajini i Belorusiji, pre toga u Srbiji, i u arapskim državama… Podaci govore, samo u 2011. godini, o cifri od 150 do 500 miliona dolara, a sam premijer Ruske Federacije Vladimir Putin je rekao da je Zapad „uložio nekoliko stotina miliona dolara da bi uticao na rezultate glasanja“.
Većina novca kojim se finansira izvoz demokratije u Rusiju pristiže iz američkog fonda „Podrška demokratiji u Istočnoj Evropi“ („Support for East European Democracy“ — SEED), ali i preko Međunarodnog republikanskog instituta „Fridom haus“ („Dom slobode“), zatim „Internjuz netvork“ organizacije koja se bavi pridobijanjem novinara za podršku izvozu demokratije putem obojenih revolucija.
„Fridom haus“ je zvanično nevladina organizacija sa sedištem u Vašingtonu,  ona je sama prigrabila pravo da godišnje objavljuje izveštaje o položaju političkih prava i građanskih sloboda u svetu („Pečat“ je inače o ovoj instituciji već pisao). Interesantno je da se broj država koje ova „nevladina“ organizacija smatra „slobodnim“ poslednjih godina umanjuje. „Kuća slobode“ deli države na slobodne, delimično slobodne i neslobodne. Budžet „Kuće slobode“ u iznosu do 80 odsto obezbeđuje vlada SAD-a, a u organizaciji uglavnom rade bivši američki visoki državni službenici. Tu su, verovali ili ne, Džems Vulsi, bivši šef CIA, zatim Džon Negroponte, direktor za nacionalni razvoj SAD-a, Zbignjev Bžežinski, bivši pomoćnik predsednika SAD-a za nacionalnu bezbednost, bivši ministar odbrane Donald Ramsfeld, i mnogi drugi. U januaru 2005. godine, predsednik Kirgizije Askar Akajev izjavio je da su u njegovoj državi tzv. „Revoluciju tulipana“ finansirale SAD preko „Fridom hausa“.
Još jedna američka „nevladina“ organizacija je finansirala i uzela učešća u „izvozu demokratije“ u Rusiju. To je „Međunarodni republikanski institut SAD“, koji vodi veliki „ljubitelj“ Rusije Džon Mekejn. Poznato je da su saradnici Instituta stručnjaci za finansiranje „nesistemske opozicije“ u Rusiji. Interesantno je da je 27. oktobra 2011. godine „Međunarodni republikanski institut SAD“ organizovao u moskovskom hotelu „Beograd“ seminar o ruskim izborima 4. decembra. Dokumenti govore da su upravo ovde planirani masovni neredi u Moskvi i drugim ruskim gradovima. Interesantno je da je posle seminara Mekejn samouvereno preko medija poručio Putinu: „Dragi Vladimire, ‘Arapsko proleće’ dolazi i tebi“!

MILIJARDE ZA DEGRADACIJU RUSKOG NARODA
Drugi moćni finansijer „izvoza demokratije“ u Rusiju je Evropska unija. O tome svedoči Jaroslav Tamancev sa sajta „segodnia.ru.“ „Zadivljujuće je, zapravo to je pravo čudo, koliko je novca uloženo  u degradaciju ruskog naroda. Ako saberemo sve tranše na podrivačku delatnost, koje su mesečno pristizale u Rusiju iz Evropske unije i SAD-a, već nekoliko godina dolazimo do cifre sa kojom se može nahraniti polovina gladnog čovečanstva, dovesti voda i ozeleneti pustinje Afrike, i čak, pride, baviti se stočarstvom na Grenlandu.“
Evropska unija je „izvoz demokratije“ u Rusiju finansirala preko Centra „Memorijal“, „Moskovske helsinške grupe“ i Asocijacije za zaštitu birača „Glas“. Samo je Evropska unija na „razvoj demokratije“, preko nevladine organizacije „Evropska inicijativa u oblasti demokratije i prava čoveka“ godišnje slala u Rusiju 64 miliona evra.
I kada su 4. decembra počeli izbori u Rusiji za Parlament (državnu Dumu) počele su optužbe za „krađu glasova“ i „neregularnosti“, gle čuda od onih koji i nisu učestvovali u izborima. Proteste protiv rezultata izbora organizovala je, kako piše saradnica ruskog „Fonda strateške kulture“, Irina Lebedeva, „kosmopolitska opozicija“, čiji je cilj da Rusiju vrate u devedesete godine XX veka. Takvu ideju zagovara „RTVi“ odbeglog oligarha Gusinskog. To je najmoćniji TV kanal na ruskom jeziku u SAD-u, koji prenosi propagandu „Eha Moskve“ i ideologa rusofobije iz vašingtonskog establišmenta. Ova TV stanica je već 9. decembra obavestila svet da je Amerika „pobedila“ na izborima u Rusiji. Zapravo to je tvrdio „Američki institut za preduzetništvo“ (strateški centar Republikanske partije). Svi gosti „RTVi“ su pored tvrdnji i pobedi Amerike govorili još i o „kraju diktatora Putina“ i postavljali pitanje i davali odgovor „koliko još Putin može da izdrži“, čime su, zapravo, objasnili suštinu protesta protiv rezultata izbora za Dumu.
Interesantno je da su „izvođači radova“ na terenu u izvozu demokratije obično najradikalnije grupe u državi gde se nameće prozapadna vlast. Tu su šovinisti, ekstremisti, fundamentalisti, kriminalci, narkomani… Zapad uopšte ne zazire od njihovih radikalnih stavova. Naprotiv!  Njih podržava, što je posebno interesantno, zapadna diplomatija i zapadni liberalni mediji.
Rusi nemaju sumnju u suštinu izvoza američke demokratije. „Izvoz demokratije“ preko tzv. „obojenih revolucija“ je „skriveni državni prevrat – vašingtonski demokratizacioni šablon“, a to je „planirani i finansirani spolja napad na zakonite institucije druge države“. O tom šablonu ne treba razmišljati, kaže Irina Lebedeva, njega treba beskompromisno slamati.
Naravno, u prve borbene redove na slamanju agresije na Rusiju stupio je premijer Ruske Federacije Vladimir Putin, koji je 9. decembra odgovorio Amerikancima: „Mi smo u obavezi da zaštitimo suverenitet Rusije, nama je potrebno da nađemo forme zaštite od mešanja spolja“. Zatim je dodao: „Unutar države se odvija politička borba, ali i van države. Nas podsećaju, kako ne bismo zaboravili, ko je gazda na ovoj planeti. No, kada se novac iz inostranstva ulaže u izborni proces – to je povod da se zamislimo. Posebno je nedopustivo ulaganje novca u izborni proces. Stotine miliona dolara ulaže se u ovaj posao“.
Ovakva politika SAD-a uvek razdražuje većinu normalnih ljudi, a posebno vređa razum što se ova podrivačka delatnost naziva „demokratijom“.
Ljudi su već odavno naučili šta biva kada u nekoj državi dođe vlast po volji Zapada (obično kao liberalno-demokratska partija, odnosno samo demokratska ili liberalna) – rasprodaju ili poklanjaju najbolja preduzeća, uništavaju sopstvenu proizvodnju i socijalnu državu, zadužuju državu do besmisla i dovode oligarhe na vlast. Povećava se siromaštvo i socijalno raslojavanje, kao i nezaposlenost, cene rastu, javlja se trgovina belim robljem i ljudskim organima, zatim tu je i rad na crno, kriminal, učešće vlastite vojske u ratnim avanturama SAD-a, a mediji postaju kontrolisani i izražavaju mišljenje samo otuđene oligarhije. Tada i počinje naplata ekstraprofita u poslu „izvoza demokratije“.

[/restrictedarea]