Irena Benet: Veliko GMO spremanje Srbije

Razgovarala Mara Knežević Kern

Kanađanka srpskog porekla Irena Benet, ugledni aktivista protiv GMO, komentariše za „Pečat“ izmenu postojećeg Zakona o genetički modifikovanim organizmima i tvrdi kako on širom otvara vrata korporacijama da u Srbiju plasiraju proizvode štetne po zdravlje

Pokret „Zelena omladina Srbije“ organizovao je u Studentskom gradu niz predavanja i filmskih projekcija vezanih za ekološke teme, a na javnoj Tribini o GMO učestvovali su aktivisti političke partije „Zeleni Srbije“, koja je predizbornu trku započela peticijom protiv GMO, sakupivši 35.000 potpisa. Pravdajući se „podrškom građana“ – „Zelena Srbija“ je dostavila Skupštini predlog za izmenu postojećeg Zakona o genetički modifikovanim organizmima.
Pravnici „Zelene Srbije“ imali su priliku da na Tribini izlože detalje u vezi sa svojim predlogom za izmenu Zakona, konfrontirajući se sa stavovima Irene Benet, pozvane od strane organizatora da kao poznavalac ove oblasti i ugledni aktivista protiv GMO iznese stavove ispred NVO sektora. Irena je Kanađanka srpskog porekla (lekar prirodne medicine i apsolvent alopatske medicine), ovom prilikom je skrenula pažnju na sporne stavke predloženog teksta Zakona, izrazivši bojazan da bi se usvajanjem ovakvih izmena otvorila Pandorina kutija.
S obzirom na to da u svetu jača pokret za zaštitu prirodnih sorti, a među zemljama koje preispituju svoju politiku prema GMO nalazi se i Kanada, zamolili smo gđu Benet da nam izloži razlog svojih sumnji u ispravnost pravnog postupka kojim je krenula jedna od prvih političkih stranaka, koja bi svojom „zelenom bojom“ mogla da privuče protivnike GMO.

Na Tribini ste veoma oštro kritikovali Predlog za izmenu postojećeg Zakona, tvrdeći da se ne radi o pooštravanju zabrane uvođenja GMO, kako tvrde predlagači iz stranke „Zeleni Srbije“, već o podizanju rampe za nesmetano osvajanje Srbije.

[restrictedarea]

Mene su pozvali organizatori ovih susreta koji su pokušali da okupe „zelenu“ Srbiju i daju priliku pokretima da se međusobno upoznaju i razmene iskustva. Međutim, učesnici su se okupili oko parole „Srbija bez GMO“, umesto da stanemo u odbranu postojećeg zakona koji pro-GMO lobi kreativno pokušava da izmeni. Zbog toga sam bila iznenađena zahtevom za izmenu postojećeg Zakona i osnovano sumnjam u dobre namere autora novog Zakona. Nalazimo se u veoma nestabilnim odnosima snaga u Parlamentu i smatram da nam Zakon koji je na snazi daje dovoljan manevarski prostor – s obzirom na to da eksplicitno zabranjuje promet i uzgajanje GMO, što je u ovom trenutku dovoljno samo ako se Zakon poštuje. Oni svoj predlog brane tvrdnjom da je „restriktivniji od prethodnog“, a ja sam upoređujući došla do zaključka da neke predložene izmene ne govore tome u prilog.
Prva ozbiljna primedba odnosi se na uvođenje ekspertske grupe – „Naučno-stručnog saveta“ sastavljenog od 21 doktora nauka, koji bi praktično odlučivali o nečemu o čemu su se građani već eksplicitno izjasnili, svojim potpisima na peticiju „ne GMO“… S obzirom na to da doktorat nije etička kategorija, neće biti teško naći dovoljno korumpiranih doktora nauka u Srbiji, spremnih da uđu u Savet i odigraju dobro plaćenu farsu, kojom bi se podigla rampa za GMO. Ovaj predlog o uvođenju „veća mudraca“ isuviše podseća na nacrt izmene zakona – podnet od strane Stručnog veća Ministarstva poljoprivrede, januara 2011. godine (odmah poslat u  proceduru) – koji su sastavili naši stručnjaci i stručnjaci iz EZ, sa portparolom iz EU za pitanja GMO. Uspeli smo da dođemo u posed „nacrta izmene važećeg Zakona“, kojim se od Srbije traži „ukidanje zabrane uvoza, uzgoja i prometa GMO u komercijalne svrhe“, a u sklopu zahteva nalazi se i predlog za osnivanje stručnog saveta – od 18 doktora nauka i profesora (kako bi se lakše provukle dozvole za uvoz GMO)… Mi smo to zaustavili, ali nas čudi da „Zeleni Srbije“ubacuju u svoj predlog identičan zahtev – 21 doktor nauka.
Imam primedbu i na predlog za osnivanje Nacionalne laboratorije za kontrolu semena. Pitam se šta je sa postojećom i ko nam garantuje da i ona preko noći neće biti privatizovana.

Da li je postojeći Zakon dovoljno precizan i rigorozan?
Ako već idemo na promenu zakona, moramo eksplicitno da tražimo zabranu upotrebe „Monsantovog“ „Raundap“ herbicida, koji u sebi sadrži glifosat (izaziva rak, pobačaje, oštećuje genetski materijal i imunitet). „Raundap“ prodire duboko u zemlju zagađujući podzemne i nadzemne vode, čega neuki i lakoverni poljoprivrednici često nisu ni svesni. Ako možda neki od njih misle da će štetu imati samo krajnji korisnik kupac, želim da ih upozorim da su – prema istraživanjima u SAD – upravo proizvođači najugroženiji. „Monsantovi“ mešetari im neće reći da su prve na meti njihove porodice, koje najčešće žive u blizini zatrovanih polja…U Argentini – usled zasipanja obradivih polja (200 miliona litara glifosata) – od zdravstvenih posledica trpe i stanovnici velikih gradova, usled raznošenja pesticida putem vazdušnih strujanja i vodenim tokovima.

Kako tumačite izjavu učesnika na Tribini o neophodnosti regionalne „harmonizacije“.
Ne znam šta bismo harmonizovali sa zemljama iz okruženja koje su otvorile vrata za GMO. Ako se od nas očekuje da se regionalno harmonizujemo sa ostalima, to je ispunjavanje zahteva WTO pre nego što smo i prihvaćeni za člana. WTO („Svetska trgovinska organizacija“) je u stvari „Svetska teroristička organizacija“ koja se bavi ekonomskim terorom. Po uigranom scenariju – najpre se insistira na izmeni naših lokalnih zakona, da bi time korporacije zaštitile sebe od zakona Srbije i mogle da uspostave i zadrže monopol nad našim prirodnim resursima. Kad postanemo članovi WTO više nećemo imati pravo da se zaštitimo svojim zakonima… Ako nam je sve to poznato, pitam se zašto se u ovom nacrtu traži izmena krivičnog zakona u vezi sa statusom kompanija u Srbiji?

Šta bismo u ovom trenutku mogli da uradimo kako bismo pojačali odbranu i obezbedili predah u borbi za opstanak?
Smatram da bismo morali, kao što to rade siromašne zemlje bez snažnog političkog uticaja, da uvedemo moratorijum na bilo kakve transakcije sa GMO… Bitka stranih korporacija za Srbiju pojačana je 2010. godine – to je godina u kojoj je u javnosti intenzivirana kampanja protiv GMO, praćena sve većim otporom građana prema GM hrani – kako za stoku, tako i za ljude – pa su promenili taktiku. „Ekspertska grupa“ je Trojanski konj kojim interesne grupe žele da nas obmanu i navedu Srbiju da otvori vrata za GMO.

Vi ste skrenuli pažnju na neophodnost zabrane lekova koji sadrže GM sastojke?
Ni u starom Zakonu, ni u Predlogu za njegovu izmenu nije predviđena zabrana za uvoz ovakvih lekova. O njihovoj štetnosti je čak i JAMA (Američka medicinska asocijacija) objavila naučnu studiju. Radi se o 136 GMO lekova, odobrenih od 1995. do 2007, od kojih su se (kod 24 odsto) pojavile zabrinjavajuće posledice, pa su proizvođači dobili nalog za preciznije praćenje pacijenata posle prepisivanja leka. Dr Čarls Benet upozorava na veoma ozbiljne komplikacije posle upotrebe lekova sa GM sastojcima (gljivične infekcije, rak mozga), što uopšte nije naznačeno u deklaraciji. Odgovorna država bi morala da vodi računa o njihovoj zabrani. Tu je i „dilema“ oko postojanja eksperimentalnih polja. Ona se nikako ne mogu opravdati, niti je moguće izbeći kontaminaciju okolnih useva bilo kakvom „bezbednom zonom“.U želji da se bavimo naukom, GMO se pušta u otvorene sisteme na eksperimentalnim poljima. Kad se GMO jednom pusti u prirodu nemoguće ga je kontrolisati, a ne postoji bezbedna zona između konvencionalnih i GMO useva…Takođe je potrebno da autori ovog zakonskog predloga objasne šta znači sledeći stav: „Zakonom se dozvoljava, bez obzira na generalnu zabranu…da se razvijaju strateški kapaciteti“. Pitam se o kakvim se to strateškim kapacitetima radi, u zemlji kojoj je oduzeta mogućnost da samostalno sprovodi bilo kakvu strategiju?

Vaš aktivizam je rezultat informisanosti, znanja i zrelosti, a snažnu motivaciju nalazite u svojoj porodici. Šta vas je navelo da se vratite iz Kanade i u Srbiji nastavite borbu?
U Kanadi sam već započela akciju „Ne GMO u Srbiji“. Sve je počelo posle čitanja članka profesora Ševarlića, iz kojeg sam videla šta nam se sprema, pa sam odmah odlučila da napišem onlajn peticiju. Dok sam je pisala gledala sam kćer i mog malog unuka i mislila na njihovu budućnost i budućnost dece u Srbiji. Oduševio me je odziv iz Srbije, bilo bi lepo da je i u Kanadi to moguće. Spakovala sam kofere i krenula tamo gde je seme koje sam bacila moglo da nikne. U Srbiji sam upoznala divne mlade ljude, s kojima sam na ulicama Beograda i Novog Sada delila letke i sakupljala potpise, tako da smo u kratkom roku sakupili 1.000 potpisa – bez novca i potpore bilo koje partije. To je bila spontana aktivnost savesnih građana Srbije i iskreno verujem da takvo samoorganizovanje može da promeni tok događaja… Mladi su imali sjajne i duhovite ideje, bili smo prethodnica u borbi za Srbiju bez GMO, a pojavio se i natpis „Stop GMO“ na novosadskom mostu, kao i veoma duhovit grafit: „Sve će to narod posmlatiti!“… Ubrzo posle toga upoznala sam se sa Nikolom Aleksićem iz „Ekološkog pokreta Novog Sada“ i dobila priliku da svoje znanje udružim sa velikom energijom i entuzijazmom ljudi iz Pokreta, koji su prikupili još 4.000 potpisa… Imam utisak da se mladi bude i postaju svesni da im ne pripada samo budućnost već i sadašnjost.

[/restrictedarea]