19. decembar – Smrt tajanstvenog lidera Severne Koreje

SEUL – Severnokorejski lider Kim Džong-Il preminuo je u 69. godini od srčanog udara, a njegova smrt izazvala je potres u regionu u kojem godinama vlada napetost zbog severnokorejskih nuklearnih ambicija.
Uprkos tome što je bio jedan od svetskih lidera s najdužim stažom na čelu zemlje, malo se zna o Kimu. Retko se obraćao javnosti, skoro nikada nije putovao u inostranstvo, a čak i u njegovoj zvaničnoj biografiji nema mnogo konkretnih podataka.
Njegov otac, Kim Il-sung, bio je osnivač i prvi predsednik Severne Koreje. Koreja je posle Drugog svetskog rata podeljena na severni deo, pod kontrolom ŠSR, i jug, koji su podržavele SAD, a 1948. godine su zvanično formirane odvojene vlade u Pjongjangu i Seulu.
I Kim je, poput oca, bio centar kulta ličnosti u zemlji, u kojoj je nazivan “dragim vođom” i hvaljen kao heroj, mudar državnik i čovek bez premca.
Prema službenoj biografiji, rođen je 16. februara 1942. godine u tajnom pobunjeničkom logoru na planini Paektu, u severnom delu zemlje. ŠSR je, međutim, raspolagao podatkom da je Kim rođen 16. februara 1941. godine u sibirskom selu Vjatskoe, blizu Habarovska, gde je njegov otac, zajedno s drugim komunističkim pobunjenicima koji su se borili protiv japanske kolonizacije Koreje, bio na vojnoj obuci.
Po završetku Drugog svetskog rata 1945. godine, Kimova porodica se vratila u Pjongjang. Školovao se u Kini, gde je poslat iz bezbednosnih razloga tokom Korejskog rata (1950-1953), a maturirao je u školi Namsan u Pjongjangu, koju su pohađala deca vođa komunističke partije.
Diplomirao je političku ekonomiju na Univerzitetu “Kim Il-sung” 1964. godine, a potom je aktivno počeo da se bavi politikom i ubrzano je napredovao u redovima vladajuće Radničke partije.
Godine 1973. postavljen je za partijskog sekretara za organizaciju i propagandu, a naredne godine ga je otac proglasio za naslednika.
Nastavio je da se uspinje ka vrhu i 1980. godine je imenovan na visoke funkcije u Politbirou i Nacionalnog komiteta za odbranu.
Južna Koreja ga je optuživala da je naredio bombaški napad 1983. godine u Burmi (današnjem Mjanmaru), u kojem je ubijeno 17 visokih južnokorejskih zvaničnika, kao i za obaranje južnokorejskog putničkog aviona 1987. godine, kada je poginulo svih 115 putnika i članova posade.
Pojedini zapadni eksperti su tvrdili i da pribavlja novac otmicama japanskih državljana, trgovinom drogom i falsifikovanjem stranog novca.
Dok ga mnoge zapadne agencije opisuju kao čoveka koji je voleo žensko društvo i dobra pića, severnokorejski mediji navode da je pilotirao avionom-lovcem, uživao u operi, imao fotografsko pamćenje i izvrsno igrao golf.

Na čelo Severne Koreje došao je posle smrti svog oca 1994. godine, ali nikad nije zvanično imao funkciju šefa države pošto je Kim Il-sung, posthumno, imenovan za večnog predsednika.

Kim je tako postao predsedavajući Nacionalnog komiteta za odbranu – položaj koji u Severnoj Koreji označava pravi centar moći, i za vrhovnog komandanta Korejske narodne armije.
U to vreme, Severna Koreja, čija je privreda već bila slaba, našla se u izuzetno teškoj ekonomskoj situaciji pošto je po okončanju hladnog rata izgubila mnoge tradicionalne trgovinske partnere.
Poplave i slab rod žitarica izazvali su 1990-ih godina glad od koje je, kako se veruje, umrlo milion ljudi. Kim je, uprkos ogromnim problemima s kojima se suočio, uspeo da se održi na vlasti, a činilo se da se Severna Koreja otvara i da je u usponu pošto je 2000. godine, prvi put, Pjongjang posetio južnokorejski predsednik Kim Dae-džung, posle čega su usledile posete američke državne sekretarke Medlin Olbrajt i ruskog predsednika Vladimira Putina.
Dve godine kasnije, na Korejskom poluostrvu je ponovo zavladala napetost kada je Vašington optužio Pjongjang da je priznao da razvija nuklearni program.
Severna Koreja je u decembru 2002. godine proterala inspektore Međunarodne agencije za atomsku energiju i u januaru 2003. saopštila da se povlači iz Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja.
Pjongjang je 2005. godine saopštio da raspolaže atomskim oružjem i u oktobru 2006. je izveo prvu, a tri godine kasnije i drugu nuklearnu probu.
Nekoliko meseci kasnije, severnokorejska vojska je granatirala južnokorejsko ostrvu i ubila dva vojnika i dva civila. To je bio prvi napad na civile od okončanja Korejskog rata.
Kim, koji je, navodno, 2008. godine preživeo moždani udar, ove godine se, kako se činilo, oporavio i dva puta je posetio Kinu i jednom Rusiju. Zvanično je imao ćerku i tri sina, od kojih je najmlađeg, Kima Džong-una, prošle godine imenovao za naslednika.

Izvor: Tanjug