Muzika koja želi vašu dušu!

Piše Vladislav Panov

Biće skoro kraj sveta, ali ne zbog vanzemaljaca, virusa, ratova ili svemirskih kataklizmi, već zbog masovnog okretanja Satani, instaliranog od strane praktično svih šou-biznis zvezda, poručuje dokumentarac „Seks i satanizam u muzičkim video spotovima“, delo mladog Amerikanca Džeka Dekstera

 

Momak iz Los Anđelesa, pod pseudonimom (najverovatnije) Džek Dekster, zaokuplja pažnju pratilaca takozvanih „alternativnih ili andergraund zbivanja“ na Internetu. Razlog za to je dokumentarni film koji je snimio u primetno oskudnoj kućnoj radinosti, mada zbog toga ništa manje interesantnim za gledanje, a nedavno ga je pustio u sajber svet nudeći ga zainteresovanoj publici potpuno besplatno. Njegov film se pojavljuje pod nekoliko naslova, od najdužeg „Iluminati – novi svetski poredak i seks zavera muzičke industrije“, preko nešto boljeg i jasnijeg „Seks i satanizam u muzičkim video spotovima“, do najkonciznijeg i možda, shodno temi, najprikladnijeg „Muzika koja želi vašu dušu“.

„MELODIJE“ NOVOG SVETSKOG PORETKA
Iz ovih naslova je manje-više jasno šta vas čeka. Ali i nije. Jer nešto više od tri sata filma će iznenaditi mnoge, čak i one koji se smatraju najliberalnijim i otvorenim za sva stanovišta, ekstremne pojave i prilike. Deksterov film ima potencijal koji, ako ništa drugo, bez obzira na to kakva su vam životna shvatanja i stanovišta, nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Možda je, zapravo, najvredniji upravo zbog te osobine, mada ništa manje nije značajan ni zbog činjenice da ima s čime da zaintrigira pažnju i izazove polemiku. Najpre je, ipak, važan jer je kako god gledali na stvari vere i religijskih simbola i mitova, on realna slika stanja u kojem se trenutno nalazi savremena civilizacija. I ta slika koju nudi je ono što je najšokantnije u vezi sa ovim filmom.
Kroz njegove kadrove vrlo jednostavne dramaturgije i sadržaja (autor je obilno eksploatisao poruke muzičke industrije podmetnute kroz video spotove njenih pulena) moguće je prepoznati aktuelni svet takozvanog „novog svetskog poretka“ koji je ljude pretvorio u bezumne konzumente potrošačkog društva čija je egzistencijalna potreba svedena na zadovoljenje najosnovnijih nagona. U tom svetu bez duše gonjenom nezasitim apetitom za površnim zadovoljstvima ključnu ulogu u višedecenijskoj indoktrinaciji potrošačke armije izgubljenih duša svih uzrasta, nažalost najviše najmlađih, imala je muzička industrija. Od kada je, naime, postala industrija u svakom (kapitalističkom) smislu te reči, uspostavljena je neprekidna višegeneracijska instalacija sistema (ne)vrednosti koja danas kao „normalna odlika slobodnog zapadnog sveta“ podrazumeva nepostojanje osećanja za dobro i zlo, bilo kakvih skrupula, moralnih načela i porodičnih vrednosti. A upravo su ovi segmenti društvenih stubova na kojima je svojevremeno uzdignut moderni svet, napadani i sistematski rušeni od strane „oslobađajuće“ sile industrije zabave oličene u muzičkom ogranku. Kada je reč o ovom procesu fabrike zabave s druge strane okeana, uperene, međutim, prema čitavom i ne samo zapadnom svetu, ključnu ulogu je odigrala filmska podrška hitovima muzičkih izvođača, takozvanim „video spotovima“, rođenim u i do danas besomučno projektovanim kroz programe MTV-a.
U filmu Džeka Dekstera ovaj proces ima dominantni verski obrazac. Autor dokumentarca je, naime, neskriveno opsednut religijom, pa je film snimio osećajući potrebu da je zaštiti od satanističke zavere, pa i samog Satane.

[restrictedarea]

ZAVERA POSTOJI!
Ako ste pomislili da ćete gledati neko novo „Predskazanje“ ili indoktrinaciono trabunjanje verskog fanatika, prevarili ste se. Poruke ovog losanđeloskog mladića možda imaju versku konotaciju i motivaciju, ali je ono što kao dokumentarista slikom i svojim komentarima u filmu detektuje i servira prilično neutralno i, kako i dolikuje ovom filmskom žanru, realistično dokumentarno. Dekster je proveo pola godine radeći na filmu. Samo on zna koliko je sati proveo u potrazi za odgovarajućim materijalima ili koliko je vremena bilo potrebno da se pogleda na stotine video spotova i iz njih izvuku potrebni detalji. Ali rezultat je fascinantna nagrada, kako za autora, tako i za publiku. Teško da je bilo ko ovako jasno prokomentarisao stanje u društvu koje je okorelo u zlu, porocima i nakaradnostima. Kroz stihove pesama i gestove njihovih autora u video spotovima Dekster je pokušao da dokaže kako je za sve kriv Satana, odnosno nepoštovanje Hristove žrtve, tj. odsustvo religijskih skrupula, morala, poštovanja prema porodici, a sve je to posledica „novih vrednosti“ koje sledbenici satanističkih sekti uporno uspostavljaju uz pomoć najpopularnijih zvezda muzičkog šou-biznisa. Dekster je iz hit spotova većine superzvezda kroz modernu istoriju muzike i to bez obzira na žanr, uspeo da stvori uzbudljivi ekstrakt dokaznog materijala koji naprosto vrišti da zavera postoji, da je vrlo živa, jasna i sveprisutna danas, kao što je bila i proteklih nekoliko decenija. U pesmama najvećih zvezda, od Majkla Džeksona do, recimo, Madone, kao i ranije Elvisa Prislija, „Bitlsa“, „Rolingstounsa“, „Dorsa“ i mnogih drugih, očigledno je okretanje prema Satani, njegovom veličanju i pokoravanju njegovim vrednostima. Poslednjih godina aktuelna rep muzika je, u sprezi sa zvezdama hevi metala i raznih drugih pravaca rok muzike, ovaj proces uvela u završni, kulminirajući kreščendo u kojem su obožavanje promiskuitetnog seksa, rušenje svih moralnih skrupula, pohlepa i samoživost postali novi standardi naprednog društva. Dokazi ovog procesa u trosatnom ređanju tužnih slika koje to potvrđuju su sasvim jasni i tragikomično prisutni. Uzgred, gledajući iz ovog ugla spotove za nezaboravne numere najčuvenijih izvođača pesme koje ste voleli nekada postaju otrežnjujuće odbojne. Autor ne krije da mu je to i bila namera i u nekoliko navrata kroz film apeluje da publika okrene leđa celokupnoj muzičkoj industriji i vrati se Bogu, božanskim zakonima i poštovanju moralnih kodova naših predaka. Kroz čitav film on u furioznim naletima daje poseban tempo svojim kadrovima i upečatljiv kapacitet njihove poruke tako što citira deonice iz Biblije koje kao „božja reč“, kontraudar, daju značaj sadržaju filma.
Da li, dakle, postoji satanistička zavera, ostaje vam da zaključite sami. Ponuđeni su brojni dokazi da postoji, pa i van muzičkog biznisa, što, recimo, treba da ilustruju i autentične fotografije poslednja tri američka predsednika koji su se s osmehom slikali pokazujući gestove sa simbolima iz satanističke ikonografije. Satana u Beloj kući? Pa, šta je tu novo? Možete na kraju da se zapitate, ako verujete u biblijski rat između dobra i zla oličen u večnom sukobu Đavola i Boga oko duša grešnih smrtnika, da li je ovakvom svetu, okorelom u poroke i utopljenom u besmisao, sa stanarama praznih duša, zaista odzvonilo. Odnosno, da li će prognozirani skori sudnji dan za našu civilizaciju doći zbog nas samih, zbog tog tako lakog pristanka na korumpiranost, a ne zbog vanzemaljaca, virusa, ratova, kataklizmi iz svemira ili nekih drugih razloga? Mislite o tome.

[/restrictedarea]