Novi svetski poredak u funkciji uništenja vrste

Piše Mara Knežević Kern

Naučnici u SAD-u osmislili su originalni genocidni projekat totalnog uništenja jedne vrste komaraca. Nestanak ove vrste insekata imaće nesagledive posledice u lancu ishrane i nepredvidljiv uticaj na okolinu. Radi se o programu genetske modifikacije komaraca transformisanih u „komarce samoubice“, a pilot modeli su lansirani na Kajmanskim ostrvima (2009), sa namerom da tako modifikovani krenu u avanturu samouništenja

Američki naučnici su se pohvalili „početnim uspehom“ u jednom od niza eksperimenata usmerenih protiv prirode – osudivši čitavu vrstu na nestanak. Radi se o komarcu – „štetočini“ koja stvara previše problema da bi njegovo postojanje bilo opravdano. Ovi nesnosni žitelji atraktivnih turističkih destinacija prouzrokuju samo nevolje i bolesti, pa su gospodari života i smrti odlučili da im presude.

TIHA ŠUMA
Na delu je originalni genocidni projekat totalnog uništenja ovih insekata, čiji će nestanak imati nesagledive posledice u lancu ishrane i nepredvidljiv uticaj na okolinu. Radi se o programu genetske modifikacije komaraca transformisanih u „komarce samoubice“, a pilot modeli su lansirani na Kajmanskim ostrvima (2009), sa namerom da tako modifikovani krenu u avanturu samouništenja.
Časopis „Nejčr biotehnolodži“ izveštava o 19.000 genetski modifikovanih komaraca puštenih u prirodu, sa programiranim genom za ubijanje sopstvenih larvi – ukoliko ne prime antibiotik tetraciklin. Smrtonosni gen se prenosi na potomstvo, koje neće dočekati reproduktivnu zrelost, a naučnici se nadaju da će tokom parenja GM komaraca s „divljim“ komarcima proces biti ubrzan.
Projekat sprovodi britanska kompanija „Oksitek“, „u cilju kontrole prirodnih štetočina i eliminacije bolesti koje prenose komarci – kao što su denga groznica i malarija“. Investitori su do sada uložili 24 miliona dolara, a očekuje se i participacija Bila Gejtsa, poslovično zainteresovanog za eliminaciju prekobrojnih.
Da kreativno ludilo franken-naučnika nema granica, pokazuju najnoviji eksperimenti na usavršavanju programa za „proizvodnju“ drveća koje se ne reprodukuje. Stabla nemaju cvetove i ne daju plodove, a insekti, životinje i ptice zaobilaze jalovu tvorevinu u širokom luku. Biotek kompanija „ArborGen“ započela je (2010) reklamnu kampanju za „Sajlent forest“– „Tiha šuma“, nabrajajući njene prednosti. Drvo ima tanka vlakna, što ga čini lakim za sečenje i pogodnim za pravljenje papira i biogoriva! Za početak se planira da „Tihe šume“ budu zasađene od Floride do Teksasa!

[restrictedarea]

MIKROČIPOVAN ČOVEK
Sve intenzivnije zagađivanje tla aluminijumom (između ostalog i kao rezultat zaprašivanja kemtrejlsima) inspirisalo je bioinženjerski kadar da problem opstanka biljaka reši genetskom mutacijom. Da bi usevi postali otporni na aluminijum dovode ih u stanje „slepila“, biljka postaje slepa na ono što se dešava u njenim ćelijama. To se postiže jednostavnom mutacijom u jedinstven gen, koji omogućava biljci da napreduje – uprkos visokom nivou aluminijuma u zemljištu. U normalnim uslovima ova koncentracija aluminijuma bi je ubila, ali je usled mutacije izgubila moć da pokrene mehanizme za odbranu ili prestane sa deobom ćelija – zato što joj je opstanak u tim uslovima nemoguć. I tako biljke, nesvesne procesa destrukcije, nastavljaju da rastu uz pomoć mutiranog gena – imaćemo polja mrtvih biljaka nesvesnih svoje smrti, kao i drveća koje umire uspravno. Čeka li i čoveka ista sudbina?
Najavljujući stvaranje „novog, boljeg čoveka“, na našoj vrsti se  već uveliko sprovode eksperimenti, o kojima saznajemo sporadično i slučajno, kao što je i prvi ljudski „zamorac“ – danski mornar Mogens Tindhof Honore – tek nekoliko godina posle operacije na grudnom košu (obavljenoj u bolnici „Aleksander“, 1988) saznao da u svom organizmu ima ugrađen čip. Pacijent se po izlasku iz bolnice osećao loše, izbacivao je krv i imao slušne „halucinacije“, a kad je otišao u bolnicu da se požali na tegobe, rekli su mu da njegov dosije ne postoji – „operacije nije bilo“. Na rentgenskom pregledu 1997. godine lekari su konačno otkrili uzrok njegovih tegoba: u grudima je imao strani metalni predmet, sličan mikročipu, na osnovu čega je podigao tužbu protiv bolnice koja je u to vreme bila u okviru Ministarstva zdravlja. Honore je tek u junu 2011. godine podvrgnut operaciji vađenja stranog tela, a stručnjaci su ubeđeni da se radi o implantaciji RFID čipa (radio frequency identification ship), korišćenog za prenošenje podataka uz pomoć radiotalasa.
Ni životni ciklus vodozemaca i riba nije izmakao aktivistima iz FDA. Oni su nedavno objavili  „procenu uticaja na životnu sredinu prvog GM organizma – ribe namenjene ljudskoj ishrani“. Ukoliko Izveštaj bude prihvaćen američko tržište će preplaviti GM losos, čije poreklo će za kupce ostati tajna. U prvobitnom Izveštaju FDA je tvrdila da je riba „bezopasna“ po zdravlje, što bi uzgajivača moglo da oslobodi obaveze označavanja proizvoda kao „GM“. Pred američkim potrošačima je trnovit put do ostvarenja prava na etiketiranje GM lososa, koji za sada izaziva alergije i ima niži nivo „dobrih“ masnoća – zbog kojih se riba i konzumira. Ova riba ima i povišen nivo hormona rasta, što dovodi do rizika od kancera, a naučnici smatraju da je odluka o „bezbednoj“ hrani prebrzo doneta, i ne preporučuju je za ljudsku ishranu.

PESTICID PO GLAVI STANOVNIKA
Izveštaj sa Prvog nacionalnog susreta fizičara iz gradova okruženih zaprašenim poljima, održanog na Fakultetu medicinskih nauka u Kordobi, nedvosmisleno ukazuje na dramatične posledice po stanovništvo u gradovima, izloženo indirektnoj kontaminaciji pesticidima iz okruženja (vetar, kiša). Buenos Aires i ostali veći gradovi – u kojima živi oko 12 miliona stanovnika – nalaze se u okruženju 22 miliona hektara zaprašivanih polja. To znači da je 300 miliona litara otrova rasuto iznad škola, parkova, izvora vode, sportskih igrališta… rečju – zagađen je kompletan životni prostor. Evidentan porast steriliteta i oštećenja ploda usled promene DNK povezan je sa zagađenjem, ali i konzumacijom GM proizvoda.
Iako je Indija duboko zabrazdila u mutne vode biznisa sa „Monsantom“, na sastanku u Kordobi iznesen je slučaj indijske provincije Andra Pradeš, čija vlada upozorava seljake na opasnost od napasanja stoke na poljima sa GM pamukom. Utvrđeno je da stoka – koja se posle setve napasa na poljima – umire od trovanja.
Lucerka se našla među prvim genetski modifikovanim višegodišnjim biljkama ubačenim u prirodno okruženje. Umetanje stranog gena (zaprašivanjem) u jednu takvu plemenitu biljku, čak je i vatikanski kardinal Peter Turkson okarakterisao kao „pokušaj uspostavljanja savremenog ropstva“.
Na iznenađenje „Monsanta“, Novi Zeland je 2005. godine doneo zabranu uvoza semena lucerke kontaminiranog „raundap“ genom, što je neprijatno iznenadilo izvoznike iz SAD-a. Oni su tek posle provere semena pred izvoz utvrdili da je njihovo seme kontaminirano i da ne može biti izvezeno. Ispostavilo se da u Americi praktično nije moguće uzgajati nekontaminiranu lucerku, što nanosi velike štete farmerima – potencijalnim izvoznicima. Posebno je opasna „Monsantova“ strategija zauzimanja velike površine zemljišta – u centralnom delu oblasti u kojoj se uzgaja lucerka – što dovodi do kontaminacije susednih polja.
Uprkos činjenicama o štetnosti GM biljaka, američka vlada troši milione dolara na promociju tehnologije, sprovodeći propagandu uz pomoć visokog zvaničnika Stejt departmenta Hose Fernandeza. Ovaj probiotehnološki ekspert koristi sopstvene „ekspertize“ u funkciji manipulacije vladama stranih država, namećući im strategiju „GMO bez alternative“!
Prema izveštaju „Alter neta“, Američka ambasada u Ekvadoru uložila je 22.900 dolara za odlazak četvorice novinara na probiotehnološki susret „za ispiranje mozgova“, kao i 64.000 dolara u Brazilu i Mozambiku za održavanje probiotehnološkog seminara u Maputu.
Što se tiče „Srbije bez GMO alternative“ – Vikiliks je potvrdio sumnje srpske javnosti o postojanju dila između domaćih političara i GM kartela. Upravo je na delu predizborna farsa o regionalizaciji Srbije – koja bi mogla da bude Trojanski konj za bezbolno uvođenje GMO-a – regiončić po regiončić – da se ne primeti.

EKOLOŠKI ZAHTEVI POKRETA „99 ODSTO“
Iz apstraktnih zahteva upućenih bankarima – od strane Pokreta „99 odsto“, počinju da se izdvajaju i konkretni, vezani za goruće ekološke probleme. Pokret protiv izgradnje „tar sends“ naftovoda uputio je pismo Obami sa potpisom 250 profesionalaca i ekoloških grupa, podsetivši ga na predizborna obećanja. Potpisivanje ugovora sa kanadskim naftašima za sada je odloženo.
Čuveni aktivista Bil Mekkiben podsetio je u svom govoru na mehanizme koji omogućavaju kompaniji za izgradnju naftovoda da sama bira firmu za izradu „elaborata o uticaju projekta na okolinu“, iz čega sledi očekivani sertifikat o potpunoj „neškodljivosti“.
Pokretu su se priključili i mali farmeri – proizvođači zdrave hrane. Oni su organizovali mrežu za dostavljanje sveže, organski gajene hrane demonstrantima iz Zikoti parka, proširujući zahteve vezane za ugroženost „suvereniteta hrane“. Mekkiben je obraćanje „pobunjenicima“ završio rečima: „Problem je 20 blokova južno, tamo živi Imperija i mi moramo da nađemo načina kako da ih ukrotimo i nateramo da rade u korist planete ili da ih sprečimo da bilo šta rade“.

[/restrictedarea]