Sve o javnom dugu Srbije

Piše Uglješa Mrdić

Danas je ukupan javni dug Srbije preko 14 milijardi evra. Zaduženje u protekle tri godine od kada je formirana Vlada Mirka Cvetkovića uvećalo se za 5,7 milijardi evra, a 2008. godine iznosilo je 8,7 milijardi evra

Vlada Republike Srbije snosi najveću krivicu za uvećavanje javnog duga u Srbiji. Vlada Srbije uzima novac, a probleme ostavlja nekoj sledećoj vladi. Vlast je građane zadužila zbog predizborne kampanje, dok su rebalansom budžeta sredstva za kapitalne investicije, koje treba da nose razvoj Srbije, smanjena za više od osam milijardi dinara.
Za subordinirane poslovne kredite bankama je rebalansom određeno 150 miliona evra, što budžetom prvobitno nije bilo planirano. Većina tog novca biće prebačena „Srpskoj banci“, odakle će se najverovatnije nekontrolisano trošiti u predizbornoj kampanji vladajuće koalicije.
Sada je jasno da će serija hapšenja biti deo predizborne kampanje vladajuće koalicije, koja ima samo jedan cilj – da se što duže zadrži na vlasti.

[restrictedarea]

RADE PROTIV SVOJE ZEMLJE
Srpska napredna stranka ponovo je kritikovala zaduživanje Srbije na inostranom finansijskom tržištu, jer za tim, kako tvrde, u ovom trenutku nema potrebe, a vlast će novac iskoristi za predizbornu kampanju.
Ovim povodom zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vučić kaže za „Pečat“ da je bestidna činjenica da vlast i njen predsednik ne misle da podnesu ostavku, a morali bi, jer je zaduženje 5,7 milijardi evra u poslednje tri godine, a istovremeno 2008. godine ukupan javni dug je bio 8,7 milijardi evra.
„Danas je ukupan javni dug 14 milijardi evra i to pokazuje koliko imamo nesposobnu Vladu. Ova Vlada je sposobna samo da troši novac naše dece, novac budućnosti, a da ništa ne uradi. Čini mi se da to pokazuje koliki nemoral vlada u Vladi Srbije, a njima ne pada na pamet da podnesu ostavku, čekaju poslednji dan ne bi li dan duže ostali na vlasti i sačuvali svoje fotelje, a jasno im je da je to nemoguće. Onda mi se čini da rade namerno protiv svoje zemlje i da to nema više nikakve slučajnosti, nikakve greške. To što misle da postoji neko svetsko čudo koje će da ih spase – ne postoji“, rekao je Vučić.

NOVA ZADUŽIVANJA
Nema potrebe za popunjavanjem budžetskog deficita da bi se emitovanjem dugoročnih obveznica, po kamatnoj stopi od 7,24 odsto, zadužili za milijardu dolara. Zbog zaduživanja Srbija više neće dobijati povoljne kredite. Samo u prvom kvartalu 2012. godine, zbog zaduživanja, odnosno stizanja kredita i obveznica na naplatu, biće potrebno milijardu evra za finansiranje deficita.
Javni dug Srbije na kraju septembra ove godine iznosio je 14,75 milijardi evra, što je 44,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je prošle nedelje Ministarstvo finansija. U septembru je zaduženje države uvećano za oko milijardu evra u odnosu na kraj avgusta, najvećim delom po osnovu prodaje evroobveznica u vrednosti milijardu dolara.
Zakonom o budžetskom sistemu javni dug je organičen na 45 odsto BDP-a.
Unutrašnji javni dug na kraju septembra iznosio je 5,65 milijardi, spoljni 6,98 milijardi, dok su inidrektne obaveze države 2,12 milijardi dinara.
Na kraju 2010. godine javni dug Srbije iznosio je 12,16 milijardi evra i imao je udeo od 42,9 odsto u BDP-u.
Prema podacima „Pečata“, javni dug Srbije na kraju avgusta 2011. godine bio je oko 13,79 milijardi evra, što je 41,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Zakonom o budžetskom sistemu javni dug Srbije ograničen je na 45 odsto BDP-a.
Ukupne direktne obaveze Srbije na kraju avgusta iznosile su oko 11,67 milijardi evra, pri čemu je unutrašnji dug bio oko 5,57 milijardi evra, a spoljni dug 6,11 milijardi evra. Ukupne indirektne obaveze na kraju avgusta bile su 2,13 milijardi evra.
Na kraju jula, javni dug Srbije bio je oko 13,56 milijardi evra, što znači da je tokom prethodnog meseca povećan za oko 238 miliona evra.
Javni dug je na kraju prošle godine dostigao 12,16 milijardi evra, tj. 42,9 odsto BDP-a.
Na kraju 2009. godine javni dug bio je 9,85 milijardi evra, odnosno 34,8 odsto BDP-a, što znači da je tokom prošle godine povećan za oko 2,3 milijarde evra.
Na kraju 2008. godine javni dug Srbije iznosio je 8,78 milijardi evra ili 29,2 odsto BDP-a.
Pri tom je skandalozno novo zaduživanje Srbije sa milijardu dolara, odnosno emitovanje evroobveznica na međunarodnom finansijskom tržištu.
Srbija je država koja je zadužena već blizu 80 odsto BDP-a i stoga ne sme više da se zadužuje ukoliko ne želi scenario koji ima Grčka ili neka druga zemlja.
Vlada Srbije očigledno nema nikakvu politiku, niti strategiju što se vidi i na primeru zaduživanja, ali i na odgovornosti za previsoke cene energije i energenata, pre svega nafte i njenih derivata koji su pre neki dan ponovo poskupeli. Rafinerije nisu modernizovane, gorivo je najskuplje u regionu, a kvalitet najlošiji, i to treba menjati.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je da će najnovije zaduživanje države, izdavanjem evroobveznica na međunarodnom tržištu, povećati javni dug na 43,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i približiti se gornjoj granici od 45 odsto BDP-a.
„Tih milijardu dolara od evroobveznica će biti upotrebljeno za pokrivanje deficita budžeta u ovoj godini i delom u sledećoj godini“, rekao je Petrović, i dodao da će deficit budžeta u 2012. godini biti snižen u odnosu na ovu godinu i usklađen sa fiskalnim pravilima.
Ističući da je veoma važno da održivost javnog duga prati održivi rast, Petrović je objasnio da će, ukoliko se to ne uskladi, javni dug premašiti granicu od 45 odsto BDP-a, što je granica da se neka zemlja okarakteriše kao visoko zadužena.
Prema njegovim rečima, inflacija nije glavni problem privrede već privredni razvoj i mogućnost da se on poveća.
Da bi se deficit budžeta smanjio na ispod jedan odsto BDP-a ili čak doveo na nulu biće potrebno četiri do pet godina, uz poštovanje fiskalnih pravila, a neophodna je i poreska reforma, naglasio je Petrović i dodao da je to uslov da bi investitori poverovali da Srbija ima stabilnu fiskalnu politiku.
Italija i Francuska već najavljuju da će ugraditi fiskalna pravila u zakonske okvire, da bi uverili potencijalne investitore da će deficiti njihovih budžeta biti na nuli.

SMANJEN DUG PRIVATNOG SEKTORA
Povodom javnog duga oglasilo se i Ministarstvo finansija, koje je prezentovalo podatke zaključno sa julom mesecom.
„Ukupan javni dug je na kraju jula bio 41,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok je na kraju prošle godine iznosio 42,9 odsto BDP-a“, navodi se u saopštenju ovog Ministarstva.
Tokom prošlog meseca ukupan javni dug Srbije povećan je za 273 miliona evra, a u odnosu na BDP javni dug je u julu bio za 0,7 procentnih poena veći nego u prethodnom mesecu, kada je bio 40,6 odsto BDP-a.
Ukupne direktne obaveze Srbije na kraju jula bile su 11,69 milijardi evra, od čega 5,57 milijardi unutrašnje obaveze, a spoljni dug 6,12 milijardi.
Ukupan spoljni dug Srbije, koji uključuje direktne i indirektne obaveze, na kraju juna je iznosio 7,65 milijardi evra, dok je na kraju 2010. godine bio 7,24 milijarde.
Spoljni dug Srbije na kraju juna 2011. godine je 22,7 milijardi evra, što je za 62,5 miliona evra više nego na kraju marta, objavila je „Narodna banka Srbije“.
Spoljni dug javnog sektora je povećan za 277,1 milion evra, dok je dug privatnog sektora smanjen za 214,6 miliona evra.
Po osnovu kursnih razlika, pre svega jačanja evra u odnosu na dolar i specijalnih prava vučenja u drugom tromesečju, spoljni dug je smanjen za 13,6 miliona evra, što je uticalo na manji nominalni rast duga.
U valutnoj strukturi spoljnog duga evro ima najveće učešće od 77,3 odsto, učešće dolara iznosi 9,4 odsto, specijalnih prava vučenja 8,5 odsto, švajcarskog franka 4,1 odsto, a ostalih valuta 0,7 odsto.
Struktura ukupnog spoljnog duga po ročnosti je poboljšana u pravcu smanjenja učešća kratkoročnog duga, sa 4,9 odsto na kraju marta, na 4,3 odsto na kraju juna po osnovu smanjenja kratkoročnog duga banaka.
Učešće spoljnog duga u procenjenom bruto domaćem proizvodu (BDP) na kraju drugog tromesečja je iznosilo 74,8 odsto, što je ispod nivoa visoke zaduženosti koji iznosi 80 odsto.
Ovaj indikator eksterne solventnosti je u odnosu na kraj prethodnog tromesečja poboljšan za 2,2 procentna poena, zbog porasta procenjenog BDP-a, nastalog uglavnom po osnovu jačanja dinara. Učešće spoljnog duga privatnog sektora u procenjenom BDP-u je na kraju juna iznosilo 44,8 odsto.
Odnos spoljnog duga na kraju drugog tromesečja i godišnjeg izvoza robe i usluga, uvećanog za inostrane doznake, povećan je za 2,4 procentna poena i iznosi 167,4 odsto, što je u granicama održivosti, do 220 odsto.
Spoljni dug javnog sektora na kraju juna je iznosio 9,1 milijardu evra, a njegovo učešće u ukupnom spoljnom dugu 40,2 odsto.
Spoljni dug države i NBS iznosio je 8,4 milijarde evra, a državno garantovani spoljni dug 700 miliona evra.

POVEĆANJE UNUTRAŠNJEG DUGA
Ukupno zaduženje javnog sektora tokom drugog tromesečja iznosilo je 328,5 miliona evra (korišćeno je 407,2 miliona evra, a otplaćeno po osnovu glavnice 78,7 miliona evra).
Spoljni dug privatnog sektora na kraju juna 2011. godine je iznosio 13,6 milijardi evra, od čega je 4,3 milijarde evra dug banaka, a 9,3 milijarde evra dug preduzeća.
Ukupan dug banaka smanjen je za 1,7 odsto, prevashodno po osnovu smanjenja kratkoročnog duga, dok je dug preduzeća smanjen za 1,5 odsto. Učešće spoljnog duga privatnog sektora u ukupnom spoljnom dugu iznosilo je 59,8 odsto.
Na kraju juna 2011. godine javni dug Srbije je iznosio 13,3 milijarde evra ili 43,7 odsto procenjenog BDP-a. Od početka godine stanje javnog duga je povećano za 1,1 milijardu evra ili za 1,8 procentnih poena BDP-a.
Gotovo celokupno povećanje javnog duga odnosi se na povećanje unutrašnjeg javnog duga, dok je spoljni javni dug povećan za svega 74,1 milion evra. Povećanje stanja javnog duga je najvećim delom posledica zaduživanja države putem izdavanja dugoročnih dinarskih obveznica.
Da podsetimo na činjenicu da Srbija u regionu ima najnižu prosečnu platu i za to je direktno odgovorna Vlada Republike Srbije, odnosno DS, SPS i G17 Plus. U Sloveniji je prosečna plata 986 evra po glavi stanovnika, u Hrvatskoj 720, Crnoj Gori 475 evra, Bosni i Hercegovini 409 i u Srbiji 383 evra.
To više nego dovoljno govori o tome ko danas upravlja Srbijom i kakvi su njihovi rezultati. Kada bi se govorilo o njihovim uspesima na televiziji, onda je to čudo, ali kada se realno sagledaju rezultati – potpuno je jasno da rezultata nema.

[/restrictedarea]