Светионик – Титаник, Британик и Олимпик

Споменик погинулим Бокељима у Првом свјетском рату, порта манастира Савина, фото Н.М.

Вајолет Џесоп је имала пегулу да буде једина особа која је преживјела потонуће трансатлантика „Титаник“ и „Британик“; а ево и открића – какве то везе има са једином географијом на свијету на којој наш народ и даље живи уз море, осим што нам из Боке у српски језик долази и „пегула“, ријеч за злу срећу

На Приморју се каже да је пегула свак онај ко има злу срећу. У легендарној серији „Вело мисто“, рађеној по сценарију Миљенка Смоја, један се популарни лик звао Пегула, ако ни због чег другог, а оно зато што би увијек сломио демижану вина кад би се враћао из конобе. Има људи који би из пуне вреће дуката извукли бакрењак, било да се ради о врећи пуној здравља или пак љубави, не нужно само пара.
У сторији што слиједи имамо два јунака, мушкарца и жену, али се они никада неће срести.
Постоји тако сујевјерје да је жена у барци или на броду зла срећа. У случају Вајолет Џесоп вјеровање није без основе.
Пазимо…
Дана 21. новембра 2021. навршиће се 105 година од потонућа „Британика“, болничког брода који је, годину раније, британско Министарство одбране намијенило за превоз рањеника са бојишта. Укупно дуг 269 м, „Британик“ је највећи брод који је завршио на дну мора током Првог свјетског рата. На њему је била 29-годишња медицинска сестра британског Црвеног крста.
Но Вајолет Џесоп је имала пегулу да буде и на „Титанику“ оне кобне априлске ноћи, четири године раније. По томе је, дакле, једина особа која је преживјела потонуће трансатлантика „Титаник“ и „Британик“, бродова близанаца, од скоро 50 хиљада бруто тона.
Строго језички гледано – двојица од тројки не могу бити близанци.
Јер: на Острву су у периоду од 1911. до 1914. изграђена управо три оријашка брода у истој класи: „Титаник“, „Британик“ и – „Олимпик“.
Вајолет Џесоп је по пегули била једина путница која је преживјела несрећу и на „Олимпику“. Догодило се то септембра 1911. код острва Вајт, када се трансатлантик „Олимпик“ сударио са британском крстарицом „Hоwе“. Тога пута оба су брода била тешко оштећена, али нису потонула.
Заједљивац би међу читаоцима упитао какве везе има Вајолет Џесоп са једином географијом на свијету на којој наш народ и даље живи уз море – осим што нам из Боке у српски језик долази и ријеч за злу срећу?
А има везе – зато што је мина која је 21. новембра 1916. потопила „Британик“ у Егејском мору, 3 миље од острва Кеа, кренула из подморничке базе у Боки Которској. Била је то једна од 32 мине укрцане на њемачку подморницу U-73. Да науди неком од савезничких бродова, прецизно ју је поставио навигациони официр, поручник фрегате Мартин Нимолер, касније награђен једним од највећих њемачких одликовања – Жељезним крстом првог реда. „Британик“ је потонуо за свега тридесетак минута, али се 1.115 људи укрцало на 35 чамаца и спасло.
По завршетку рата, обртом судбине, Нимолер је постао протестантски свештеник. Противи се Хитлеровој аријевској идеологији, јер држи да је расизам неспојив са хришћанством. Због својих је ставова робијао од 1937. до 1945. у логорима Саксенхаузен и Дахау. Пише поему чији се стихови цитирају у прози до данас: „Прво су дошли по комунисте / ја сам ћутао јер нисам био комуниста / потом су дошли по Јевреје… по вође синдиката… по католике… а онда су дошли по мене / а тада више није било никог да ме брани.“ Један је од иницијатора чувене Штутгартске декларације о кривици, којом се званично изјављује да протестантска црква није учинила довољно да се одупре нацизму. Након Другог свјетског рата Нимолер гласно позива на мир, прекид Хладног рата и обуставу нуклеарног наоружања. Погођен трагедијом житеља Хирошиме и Нагасакија изјављује да је Хари Труман, тадашњи амерички предсједник, „највећи убица на свијету послије Хитлера“. Противник рата у Вијетнаму, и пактова какав је НАТО, Мартин Нимолер постао је 1961. предсједник Свјетског савјета цркава. Године 1966. одликован је Лењиновом медаљом за мир.
Шта је на крају било са Вајолет Џесоп? Она се након 42 године проведене на мору вратила на село, у покрајини Сафок, гдје је умрла 1971. у 84. години.
Нека је слава свим јунацима из ове сторије.
У животу се понекад из вреће пуне дуката извуче бакрењак. И са таквим се имањем мора храбро живјети.
Друге нема.

Програмски формат Светионика јесте да бљеска с управо бококоторске нулте надморске. С једине географије на свијету на којој наш народ и даље живи уз море

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *