НЕПОЗНАТА КЊИГА О СТРАДАЊУ СРБА У НДХ: СВЕДОЧИ ЖАН ХУСАР

У издању „Катене мунди“ из Београда и у преводу Раденка Ћурчића ускоро ће се појавити књига француског новинара Жана Хусара Југославија – 1944, која је у Швајцарској објављена у последњој години Другог светског рата. Код нас је непозната и некоришћена – поменуо је велики српски родољуб, правник и историчар др Лазо М. Костић, пишући о броју Срба мучених у НДХ; Хусара су ратне околности довеле у ситуацију да се, после априлског слома, нађе у италијанској окупационој зони, у Сплиту, где је остао до 1942, и бележио шта се дешава са Србима у НДХ. У тренуцима кад многи у нас покушавају да Хрвате „растерете“ огромности усташког злочина, ово сведочење стиже у прави час

У децембру 1945. године, у Журналу региона Нејешател, Еди Бауер је објавио приказ књиге француског новинара Жана Хусара Југославија – 1944 у којем су представљене њене најбитније карактеристике. Бауер је писао: „Дописник француског часописа AGFI, господин Жан Хусар, обрео се у Београду 15. децембра 1939. године. То је било у тренутку када су савезници планирали да, по угледу на 1915. годину, успоставе фронт код Солуна који би, на неки начин, постао други Солунски фронт. Парадоксална еволуција догађаја је приморала господина Хусара да остане на југословенском тлу до 6. јуна 1942. године. Упућен до детаља у замршену југословенску политичку и остале мање познате ситуације, Жан Хусар је важан и поуздан сведок на којег се можемо позвати увек када тражимо објашњења за комплексну предратну и ратну ситуацију у тој земљи. Такође, овај дописник је нарочито значајан за тумачење периода након француског пораза од стране Немаца и чињеница око разлаза два југословенска покрета отпора, четника генерала Драже Михаиловића и партизана маршала Тита. Господин Жан Хусар у својој књизи детаљно описује и истиче да је војни пуч, који се догодио 27. марта 1941. године, дело српских официра као реакција на потписивање Тројног пакта од стране принца-регента Павла. Он такође у књизи сведочи о томе да су Хрвати отворено саботирали одбрану земље од освајача и да су се ставили под команду несрећног поглавника Анте Павелића, учествујући у грозном покољу над Србима у Босни и Херцеговини, Далмацији и Славонији. У том масакру је, у периоду од маја 1941. до октобра 1943. године, поклано око пет стотина хиљада мушкараца, жена и деце. Међутим, ни такви злочини нису били препрека да Србија, под Титовом челичном руком, буде поново раскомадана на крају рата.“
У овом приказу нећемо се освртати на целину Хусарове књиге већ само на његово сведочење о злочинима усташа над српским народом. Хусара су ратне околности довеле у ситуацију да се, после априлског слома, нађе у италијанској окупационој зони, у Сплиту, где је остао до 1942, и бележио шта се дешава са Србима у НДХ. У тренуцима кад многи у нас покушавају да Хрвате „растерете“ огромности усташког злочина, ово сведочење стиже у прави час.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *