КОСОВО И МЕТОХИЈА У НОВОМ МЕЂУНАРОДНОМ ВРТЛОГУ

Пише Раде Дробац

Важно је да будемо свесни да ће се косовски чвор пресећи у УН, а не ван ове кровне међународне организације, и ту ће свако предложено решење дочекати Русија

Ситуација на Косову и Метохији се протекле недеље, некако изненада, поново нашла у средишту међународних активности и интензивних „посредничких“ напора пре свега водећих западних држава, а као реакција на то, и из Руске Федерације.
Чини се да је серија тајних разговора „посредника“ западних сила, пре свега администрације председника САД Д. Трампа с Приштином и Београдом, резултирала неким решењима на терену која су, ценећи по догађајима који су уследили и који ће тек уследити, створила предуслове, или дала повод, ако ни за шта друго, оно за обнову дијалога Београда и Приштине. Основа тог посредовања, овога пута, били су притисци најпре на Приштину да укине мере „реципроцитета“, те формира „Владу“ без обзира да ли је легитимна, или не.

ГРЕНЕЛОВА АКЦИЈА Најаву бурних догађања протекле недеље наговестила је твитер објава Ричарда Гренела, посредника САД за дијалог Београда и Приштине, да ће се већ 27. јуна, у Вашингтону, у Белој кући, срести водећи представници Београда и Приштине, А. Вучић и Х. Тачи, и да ће разговори бити посвећени економској сарадњи, а не решавању политичких питања.
Интересантан је тајминг састанка – уочи Видовдана и у тренутку вакуума власти у Београду, с обзиром на то да је једини легалан политички представник Србије могао бити председник Вучић.
Ова објава је била окидач за низ дешавања у кратком периоду. Очито је овај састанак био неочекиван а нарочито за заинтересоване за посредовање у овом сукобу, па је већ 22. јуна, дан после избора, у Београд долетео Мирослав Лајчак, посредник ЕУ. Садржину и елементе разговора које је имао с Вучићем не знамо, али је било очито да ЕУ не жели да посредовање око Косова и Метохије препусти САД, нити да евентуално решење до кога би се Гренеловим посредовањем дошло буде мимо интереса и ставова ЕУ, пре свега Немачке. Одмах након тога Вучић је телефоном разговарао с председником Француске Макроном.
Сутрадан, 23. 6, Вучић је посетио Москву, где је имао дуг и садржајан разговор с Путином. Из онога што се могло наслутити из медија, и Лавров, 18. 6. у Београду, и Путин у руској престоници, поновили су принципијелне ставове Москве, уз нагласак да сва евентуална решења за КиМ морају бити у интересу Србије и у оквирима одредаба Резолуције 1244.
Сутрадан, изненада, објављен је предлог оптужнице Специјалног суда за злочине почињене на Косову у којем се налазе и имена Хашима Тачија и Кадрија Весељија. Одмах је Тачи обавестио Гренела да је због оптужнице спречен да дође на састанак у Вашингтон, након чега је и нови „премијер Косова“ А. Хоти учинио исто. Тиме је стављена тачка на овај, како се у делу јавности очекивало „историјски“ састанак у Белој кући пре него што је до њега и дошло. Гренел је изјавио да ће састанак бити организован у неком другом термину, али не прецизирајући када. У међувремену, Хоти се у Бриселу састао са скоро свим водећим личностима ЕУ (Ш. Мишел, Д. Мекалистер, У. Фон дер Лајен, О. Вархељи), а дан после њега је састанке са готово истим личностима имао и Вучић.
Из претходно изнетог чини се да је тајном дипломатијом Гренел преузео иницијативу у посредовању између Београда и Приштине, приволео, или присилио пре свега Приштину да испуни његове захтеве и седне за преговарачки сто с Београдом. Реакције на то осталих западних „партнера“ САД су индикативне, као и Руска. Као да су и једни и други били изненађени, посебно партнери са Запада, као и да су се и једни и други „уплашили“ да би на том састанку могло доћи до некаквог договора и решења, без обзира што та решења сагледавају потпуно различито, и зато су на најаву сусрета одмах одреаговали а Брисел га експресно минирао. То је разумљиво када је у питању Москва, која на колоплет иницијатива и притисака, понуда и обећања „Запада“ и на њихово укупно посредовање не гледа „благонаклоно“ јер сматра да су све западне иницијативе и решења уперени против суштинских интереса Србије, коју подржава и жели да заштити, и себе ради. Москва вероватно оцењује да је све што „Запад“ предузима према Србији противно и њеним интересима, и због тога неће дозволити да јој се геополитичка позиција даље урушава. Треба да будемо свесни да ће се косовски чвор пресећи у УН, а не ван ове кровне међународне организације, и ту ће свако предложено решење дочекати Русија. Такође, морамо да знамо да Руси неће гласати ни за једно решење ако није у складу с Резолуцијом 1244, чак и да ми на томе инсистирамо. Русији не требају још две НАТО земље у Европи – Србија и „Косово“ – и то неће дозволити, ако никако другачије, онда ветом у УН.

КО МИНИРА ГРЕНЕЛА Када су у питању „западни партнери“ САД, превасходно ЕУ, ту постоји велика дилема. Наиме, да ли је састанак у Вашингтону миниран због сукоба САД–ЕУ око тога ко ће предводити дијалог, или много озбиљнијег сукоба који траје већ неко време и продубљује се. Уколико су интереси Запада монолитни, какви су деценијама били, без обзира на неке козметичке разлике, мање је важно ко ће дијалог водити и привести крају који Запад прижељкује јер су им циљеви и интереси исти. При томе треба да се сетимо да, колико јуче, нико није смео да се супротстави САД, чак ни међу њеним партнерима. Овако одлучна акција ЕУ и њених водећих сила указује на озбиљан сукоб, не само око судбине КиМ него и око више других питања – судбине НАТО-а, односа са РФ, међународних споразума, енергетске безбедности, међународних интервенција, односа према миграцијама и слично. Да је сукоб озбиљан, потврђује чињеница да ЕУ, односно Брисел, Берлин, Париз и можда још В. Британија, иако је напустила ЕУ, не презају ни од тога на наврат-нанос подигну, објаве, оптужнице Специјалног суда против Тачија и других терориста с КиМ, иако су то избегавали неколико година, само да би омели састанак у Вашингтону. Тај састанак им је много засметао и треба се упитати зашто? Можда претходно изнето треба допунити и претпоставком да је сукоб САД–ЕУ у ствари спољна манифестација унутрашњег америчког сукоба „дубоке државе“ и Доналда Трампа. Уколико је и то тачно, а велика је вероватноћа да јесте, онда се сада јасно показује да Трамп не ратује само против „дубоке државе“ у својој земљи већ свугде у свету. Наиме, „дубока држава“ из САД и В. Британије је деценијама градила своју инфраструктуру и у Европи, па и у многим другим државама, свакако и на Балкану, и многи из владајућих структура у свим тим земљама одговарају „дубокој држави“, а не својим народима. Само се тако може објаснити реакција ЕУ и употреба Специјалног суда за ову „специјалну операцију“ против Гренелове иницијативе. Не знамо позадину „Гренеловог плана“ и у чему се он састојао, али страх глобалистичких елита од њега указује да га не оцењују повољно по своје интересе. Зато су – плашећи се да Трамп не постигне некакав договор који би био другачији од оних предлаганих до сада и који би, можда, дефакто срушио архитектуру „дубоке државе“ на КиМ и обезвредио њихове вишедеценијске напоре да створе лажну државу на тлу Србије, односно државу формално албанску, а у ствари њихову приватну – муњевито и оштро реаговали. Покушавају да ствари врате на старе позиције – да траже да признамо Косово и да нам обећавају чланство у ЕУ – једног дана. Да је план Ричарда Гренела био као и сви они до сада, сумњам да би га овако панично рушили.
Такође, не треба да се заносимо чињеницом што је Специјални суд најзад подигао оптужнице против терориста на КиМ и њихових вођа и да се томе радујемо, у смислу да ће злочинце стићи праведна казна. Те оптужнице тек треба да буду потврђене, а имамо довољно искуства с међународним и националним судовима на Западу и у другим државама, када су у питању Срби и они који су Србе нападали и убијали. Подизање оптужница је можда био изнуђен потез да се спречи састанак у Вашингтону, а сада када је то учињено, можда ће се ствари кретати уобичајеном трасом враћања на почетне позиције на којима су Срби дежурни кривци, а Албанци, Хрвати, муслимани из БиХ, и не знам ко све још, невино и без доказа оптужени.
У сваком случају, Србија треба да се држи Резолуције 1244 и да од ње не одступа јер је она најјачи гарант њене суверености и територијалног интегритета, донета је под окриљем главе 7 и обавезна је за све чланице ОУН. Време које предстоји даће нам одговоре на овде покренута и многа друга питања, као и на даљи ток сукоба Трампа и „дубоке државе“ у свету, а ако је лажна држава „Косово“ производ „дубоке државе“, Трамп нема ниједан разлог да је подржи већ да је, као и многе друге накарадне „тековине дубоке државе“ по свету, сруши и грешке претходних администрација исправи.

Аутор је амбасадор у пензији и заменик председника Београдског форума за свет равноправних

3 коментара

  1. Avatar

    Inspirativan tekst i tema. Po meni pitanje je samo akcenta. Naime, u SAD je osvajanje drugog predsedničkog mandata stvar prestiža. Da li je Tramp dobio politički udar, pred izbore, od svojih protivnika i to preko Kosova. Odgovor bi mogao biti sledeći. Predsednički izbori u SAD su zakazani za 3. novembar 2020. Niko realan ne može očekivati da se pitanje Kosova reši do tog datuma, ali sigurno da je važno (ako je Kosovo uopšte važno predizborno pitanje u SAD) da li SAD imaju inicijativu ili ne u rešavanju regionalnih pitanja u svetu. Ovako kako su SAD nastupile u vezi Kosova, mišljenja sam, SAD su imale i imaju inicijativu – formulisana je varijanta izlaska iz krize, po ukazanoj formuli i scenariju. Grenel je u intervju Newsmax-u izjavio: ako uspemo da podstaknemo obe strane da sarađuju u ekonomiji, tada će doći na red i politička pitanja, a za politička pitanja je odgovorna Evropa. Suviše lucidno sa aspekta američkih interesa da bi potonji događaji za SAD bili iznenađenje. To potvrđuje i sledeće. Grenel je izjavio da uvažava odluku Tačija da ne učestvuje u diskusiji, dok se pravna strana optužbi ne reguliše. Prerdložiće drugi termin. Drugim rečima SAD čine sve u cilju regulisanja, a EU podmeće klipove. Za izbore i više nego dovoljno. Tako to deluje, verujem, američkom biraču, a ja ne ulazim u suštinu američkog „predloga“ izlaska iz krize.

  2. Avatar

    Njemačka baba će uskoro da pukne Grenel je racionalan i zna puno toga Kosovo će biti kupljeno ljudi vjerujte u to IDITE NA SAVJET BEZBJEDNOSTI UJEDINJENIH NACIJA PRAVO VETA IMAJU RUSIJA I KINA I JOŠ NEKE MOĆNE DRŽAVE pozdrav iz Crne Gore

    2
    1
  3. Avatar

    Nemogu da razumem Srpsku politiku, niko nepita sta to narod Srbije zeli, sta su to srpski interesi, kako je moguce od suverene drzave okupirati pa uzeti deo drzave, sta je to medjunarodno pravo, sta je sa rezolucijom 1244 itd. Ovo je veoma tesko i kompleksno pitanje i tu treba da se ukljuce najumniji ljudi Srbije da se KiM vrati nazad u drzavno politicki sistem drzave uz pomoc prijatelja koji se nude, ali ih niko nezove i da se ukljuce da nam pomognu.Sada su druga vremena, zasto pritiskaju Srbiju da pregovaraju/potpise kada je sve gotovo, polako sa tom praksom ustupaka, niko nas nemoze prisiliti ako mi sami to nezelimo.Odgovornost je velika kao i ulog, tako da se drzava mora odbraniti po svaku cenu, a mi to mozemo samo ako zelimo i hocemo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *