С’учим пред бираче

Разједињеној и посвађаној опозицији, изгледа, ни спуштање цензуса не може много помоћи јер, осим бацања „дрвља и камења“ на власт, нема јасних програма и конкретних предлога које би грађанима понудила на изборима

Aко је судити по последњем скупу, организованом у недељу по подне као подршка лидеру „Двери“ Бошку Обрадовићу, који испред Дома Народне Скупштине штрајкује глађу, онда је овај, такозвани бојкоташки део опозиције доживео тешки дебакл. Скупу је, наводно, присуствовало мање од 400 људи, или, како медији наклоњени власти злобно наводе, свега 363 лица, доведених, како тврде, из целе Србије. Политички инстинкт није стигао до глава бојкоташа да им каже да је сад, у доба пандемије, много теже да редовна улична окупљања поново оживе као средство притиска на власт. Уз то, одавно започети сукоб – хоће ли се на изборе или у бојкот – и даље је главни камен спотицања све разједињеније опозиције.

ИЗБОРИ И ВАНРЕДНО СТАЊЕ Почетак пандемије затекао је Србију у предизборној кампањи. Редовни парламентарни, покрајински и локални избори у Србији били су заказани за 26. април 2020. године. Међутим, због пандемије вируса корона и ванредног стања у Србији које је уведено 15. марта 2020, избори су, на основу препоруке медицинских стручњака, одложени на неодређено време. Укидањем ванредног стања (6. маја) одређен је нови датум избора – 21. јун.
Безидејна и, у значајној мери, кататонична опозиција према власти већ дуже време користи насиље као политичко средство, чиме се додатно заоштравају односи у друштву а насиље је постало саставни део политичке (не)културе, па је и Обрадовићев изненадни „гандијевски“ чин – штрајк глађу – представљао само покушај „покривања“ чина насиља неколико дана раније, такође од стране овог посланика.
Ако се идеја Савеза за Србију о бојкоту избора у почетку донекле добро примила у неким опозиционим круговима, неочекивана најава да ће, уместо пет одсто, цензус бити три одсто, изазвала је прави потрес, не само у опозицији. Опозиционе странке различито су тумачиле позадину идеје о смањењу цензуса. Док су једни говорили да би, имајући у виду истраживања јавног мњења, то био добар начин да у парламент уђе више различитих опција, опозиција која заговара бојкот снижење цензуса је видела као жељу власти да кроз скупштинска врата уведе „лажне опозиционаре“.

[restrict]

УЛОГА МЕДИЈА Као један од главних разлога за бојкот навођено је да су медији под контролом власти, што је тек делимично тачно јер постоје и бројни медији који отворено подржавају и агитују за опозиционе странке. Превиђа се већ доказана чињеница да се избори не добијају путем медија, чија је улога заиста важна, већ првенствено постигнутим резултатима, програмима и кандидатима који су понуђени грађанима на изборима и од којих се може добити или не добити подршка.
Уосталом, зар није некадашњи председник Србије и Демократске странке Борис Тадић 2012. године изгубио изборе, иако је већина медија била под контролом његових блиских сарадника и директно њему наклоњена? Упркос томе што су медији у Србији 2012. били под контролом Тадићевог режима, тада је у тој неравноправној утакмици победио Томислав Николић и постао председник.

ПРЕИСПИТИВАЊЕ БОЈКОТА Српска опозиција окупљена око Савеза за Србију од оснивања не успева да нађе прави правац, а њихово деловање углавном бележе промашаји и гафови. И повратак неких бојкоташких посланика на обновљене седнице парламента (упркос противљењу Драгана Ђиласа и Вука Јеремића) неславно је прошао, уз вику, кошкање и избацивање из парламента (Бошко Обрадовић), мада су дилеме око избора добиле нове тонове. Чак и Марко Бастаћ, председник београдске општине Стари град, сматра да треба бранити ову општину, поготово јер је током ванредног стања показано како локална власт треба да се опходи према грађанима. Али он ће, како су пренели медији, поштовати одлуке странке којој припада – Ђиласове Странке слободе и правде (ССП).
Пре десетак дана, на састанку опозиционих странака које су (биле) за бојкот избора, према сазнањима „Блица“, лидер „Двери“ Бошко Обрадовић казао је да ће његова странка преиспитати одлуку да не изађе на изборе заказане за 21. јун. Он, наводно, није био једини, премда је више било оних који су и даље при чврстом ставу да бојкот нема алтернативу.
Са ступањем у штрајк глађу лидер „Двери“ је очигледно одустао од бојкота, што се види и у његовим захтевима, пре свега оном за одлагање избора, што многима намеће питање да ли Обрадовић користи чињеницу да је услед неконвенционалних акција које предузима тренутно највидљивији опозиционар, те да ће на том таласу приредити непријатно изненађење за колеге из СЗС-а и обзнанити да ће ипак окушати срећу на изборима 21. јуна.
И сама власт му некако иде наруку, без обзира на дреку око његовог насиља, режираним контраштрајком и покретањем кривичног поступка. Када у Скупштини расправљају о Бошку Обрадовићу, преносе његове изјаве на РТС-у и дозвољавају да му се у позадини скандира да је фашиста и томе слично, дају му управо оно што му је и било потребно – пажњу и потенцијални ореол мученика.
Од бојкота је претходно одустао и Сергеј Трифуновић, који је, после вишекратног пренемагања, најавио да ће његов Покрет слободних грађана изаћи сам на парламентарне изборе. Сва је прилика да и покрет „Не давимо Београд“ преиспитује одлуку о бојкоту. А ако већ идемо уназад, ваља подсетити и да је, месецима раније, план опозиције о бојкоту прва нарушила Валентина Рековић, организаторка протеста „1 од 5 милиона“.

ТАДИЋЕВ ПРЕДЛОГ Најбизарнији, ако не и „најингениознији“ предлог ових дана је потекао од председника Социјалдемократске странке (СДС) Бориса Тадића. Он предлаже опозицији, како преноси „Данас“, да на изборе изађу сви на заједничкој листи која би се звала „Листа ЗА бојкот“ и која би позивала људе да гласају ЗА бојкот.
„Дакле, у свим тим новим околностима предложио сам решење које превазилази очигледне мањкавости оба избора. У складу је и са принципима оних који су за бојкот, а истовремено и оних који су за излазак на изборе, јер бисмо тако заправо изласком на изборе оснажили и наставили бојкот парламента, који је огледало Вучићевог сламања демократије. То бисмо, за разлику од лажне опозиције, учинили тако што бисмо се обавезали на то да ћемо одмах након избора ући у бојкот парламента и да ћемо буџетска средства преусмерити у хуманитарне сврхе“, објаснио је Тадић за „Данас“.

МЕЂУСОБНА ТРВЕЊА Најновија „герилска акција“ Обрадовића појачала је одавно тињајући сукоб између Драгана Ђиласа и Вука Јеремића, шефа Народне странке (НС). Према сазнањима „Новости“, Јеремић, чија се НС јавно оградила од Обрадовићевог штрајка глађу, сматра Ђиласа главним идејним „кривцем“ за овакву политичку стратегију лидера „Двери“. Јеремић је убеђен да Ђилас жели да га скрајне у СЗС, односно да код националног дела гласача наметне Обрадовића као лидера. Своје незадовољство Јеремић је показао и тиме што је једини од лидера СЗС који до сада није обишао Обрадовића, што данима штрајкује глађу испред парламента.
За изборе је формирана и Уједињена демократска Србија, коалиција коју чине Србија 21, Војвођански фронт, ЛСВ, СМС… Иначе, Србија 21 је, између осталих, окупила и опозиционе посланике који су били против бојкота, попут Гордане Чомић (ДС), Ненада Константиновића (СДС), Марка Ђуришића (СДС), Весне Марјановић (ДС), Наташе Вучковић (ДС)…
У сваком случају, односи у опозицији одредиће се и на релацији Савеза за Србију (СЗС) и Демократске странке (ДС) јер је и полемика о бојкоту прерасла у полемику о изласку из СЗС који нарочито подржавају посланици ДС-а, насупрот председнику Зорану Лутовцу и људима око њега.
Управо је на том фону крајем априла, приликом повратка у скупштинске клупе, најављено поновно обједињавање и формирање великог ДС-а, када је дошло до спајања посланичког клуба ДС-а и Тадићевог СДС-а.

УЈЕДИЊЕЊЕ ИЛИ ДАЉЕ РАЗЈЕДИЊЕЊЕ ДС-а Двојица посланика Социјалдемократске странке Бориса Тадића, Горан Богдановић и Здравко Станковић, пришли су посланичком клубу ДС-а и убудуће ће јединствено деловати с посланицима демократа.
Да је ово оживљавање приче о стварању велике ДС, потврдио је на свом твитер налогу и Борис Тадић.
„Управо формирамо заједнички посланички клуб ДС и СДС. Коначно важан корак ка уједињењу у велику ДС, у коју су добродошли сви који хоће да се боре против аутократије у Србији и који деле наше вредности. Без обнављања ДС нема победе над Вучићевим режимом“, написао је бивши председник Србије и ДС-а. Ипак, Борис Тадић, који је у великој мери допринео уситњавању ове странке, због својих грешака и гафова скоро да и нема шансе да се врати на чело ове некада угледне странке.
Прича о уједињењу велике ДС повела се почетком прошле године, а одржан је и велики скуп на којем је формирана унија Демократске странке, Социјалдемократске странке и Заједно за Србију. Иако је најављено да ће три организације наступати јединствено и да ће велика ДС бити формирана до јесени 2019. године, од тога ништа није било.
Најновији наговештај укрупњавања ДС-а избегао је да коментарише и лидер те партије Зоран Лутовац, кога море унутарстраначке бриге и властита позиција у странци. До новог сукоба је дошло поводом термина за одржавање седнице Главног одбора, јер је врх странке, с Лутовцем на челу, најавио да ће се седница одржати 31. маја, а део чланства који предводе посланици ДС-а предао је иницијативу са 133 потписа, које странка оспорава, да седница ГО буде одржана 17. маја.
Сада је обелодањено да је правни тим ДС-а поднео кривичне пријаве против три члана партије због злоупотребе мејла београдског одбора странке и наводног фалсификовања више потписа, који су сакупљени за сазивање седнице Главног одбора за 17. мај. Једна од главних улога у овој „подземној“ активности приписана је потпредседници ДС-а Александри Јерков, коју је друга потпредседница ДС-а Драгана Ракић оптужила да, с неколицином људи, уз подршку Радослава Милојчића Кене, Српске напредне странке и целокупне државне апаратуре, спрема да „у једном безаконитом чину избрише Зорана Лутовца као овлашћено лице Демократске странке“. Како каже, према одређеним сазнањима „већ је договорено уписивање неког новог овлашћеног лица у министарству Бранка Ружића“, министра јавне управе Србије, стајало је у саопштењу ДС-а.
Реаговао је и председник европских социјалиста (ПЕС) Сергеј Станишев и у писму поручио лидеру ДС-а Лутовцу да се не могу толерисати покушаји преузимања ДС-а „нелегитимним, па чак и нелегалним средствима“…
Речи Станишева су уједно биле реакција и на београдске оптужбе да шеф ДС-а, која је већ годинама члан ПЕС, лобира да Странка слободе и правде Драгана Ђиласа аплицира за чланство у Партији европских социјалиста.
Озбиљни сукоби тресли су ову партију претходних месеци, а разлози су били најразличитији: (не)сарадња са СЗС, бојкот парламента, изаћи или ипак не учествовати на изборима…
У сваком случају, дан избора је све ближи а решења још увек нема. Некоме на радост, некоме на жалост.

[/restrict]

2 коментара

  1. Unutrašnji dijalog, glas naroda

    Bez obzira na izbornu kampanju, vanredno stanje i izvesnog bojkota izbora, nameću se neka pitanja iz izbornog sistema, i to:
    RAMNOPRAVAN TRETMAN i pristup u medijskoj kampanji na nacionalnoj televiziji, predstavljanju programa, fer izbora? Naravno ne opravdavam opoziciju za mnoge postupke, ali nije u redu da u ime opozicije aktuelna vlast govori kako opozicija nema program – a nikada opozicioni lideri nisu pozvani na političko sučeljavanje u političkim TV emisijama sa visokim predstavnicima vlasti? Na primer aktuelni predsednik AV uvek je sam sa voditljem političkih emisija Milomirom Marićem? Zašto je problem da pozove i razgovara sa opozicionim liderima (ne mislim toliko na etiketirane lidere koje se bore za vlast – nego na patriotske lidere za jaku-naprednu Srbiju)? I Srpska napredna stranka SNS nije bila fer u kampanji pre dolaska na vlast: Tomislav Nikolić je govorio, citiram: “Tako mi boga – neću da se smirim dok ne prekinemo Borkove Briselske pregovore (početne-tehničke)”? Ogroman broj gradjana se upecao na tu foru i glasali za SNS (naravno i ja)? – A kada je SNS došao na vlast – odmah u startu 2013. god je POTPISAN veleizdajnički briselski sporazum kojim je Kosovo dobilo sve atribute albanske-šiptarske države?

    IZBORNI SISTEM (ukorenjen) I NACIONALNI INTERESI SRBIJE
    U kojoj meri su zaštićeni nacionalni interesi Srpskog naroda i srpske države ukorenjenim izbornim sistemom? Svaka vladajuća politička struktura, pa i srpska, treba da vodi računa o nacionalnim interesima matične države kojoj pripadaju (Srbija)? To u praksi nije tako (primer KiM i šire)? Sadašnji izborni sistem ima ozbiljnih nedostataka: Albanaca kojih ima mnogo na jugu Srbije, centralnoj Srbiji i Beogradu, pretpostavlja se da će (tajno) glasati za Vučića jer je Kosovo Briselskim sporazumom pod Vučićevim rukovodstvom dobilo sve atribute albanske države? Nemam ništa prottiv Vučića, neka glasaju – ali zašto se Brisel. sporazumom otima-predaje srpaka teritorija? Bošnjaci Sandžaka-Raške takodje će glasati, pretpostavlja se, jer su dobili legalizaciju nelegalizovane-divlje izgradnje Islamskog univerziteta i Islamskog centra, napreduju u svim pravcima što je pozitivno, ali su Srbi u Sandžaku malo primetni, ne primećuje se njihovo nacionalno raspoloženje i napredak? Romska manjina takodje krupnim koracima ide u svim pravcima, jaki u natalitetu, mnogo privilegovani sa “pozitivnom diskriminacijom” u obrazovnom sistemu (privilegovan upis na fakultete i srednje škole, socijalnom statusu, statusnom tretiranju – zvanično se vode kao “diskriminisana ncionalna manjina” – što je prosta izmišljotina: Romi mnogo privilegovani a diskriminisani – kako to? Niko u Srbiji nije diskriminisan!!! Sr bi nisu krivi što romi imaju visok natalitet – zato su siromašniji – zbog taga nemaju uslove i neće da idu u školu (prisutan i tradicionalizam)? Pretostavlja se da će i oni glasati – zna se za koga? I tako dalje. REZULTATI GLASANJA će biti: Glasovi “patriotskih” Srba će biti u manjini u odnosu na ostalih glasača (Srba evropejaca sa nacionalnim manjinama), a takav ishod neće doprinositi nacionalnim interesima?
    IZ POSTOJEĆEG IZBORNOG SISTEMA Aktuelna vlast će imati popularnost i stranačke interese, a nacionalni interesi kretaće se u neprimerenom-nepatriotskom pravcu (primer KiM-Kosovo)?

    PREDLOG REŠENJE ZA FER IZBORE – za zaštitu nacionalnih intresa srpskog naroda i srpske države:
    !). Da se omogući statistički pregled glasanja na etničkoj osnovi na sledeći način:
    2) Da se na glasačkim listićima, u biračkim spiskovima i u ličnim kartama glasača – naznači nacionalnost-nacionalna pripadnost: (?). To bi bilo demokratsko-fer glasanje da se ima statistički uvid u izbornu volju glasača-birača – pravo na glas – pravo na izbor: Ništa tu nema protivno na etničkoj osnovi, nacije, nacionalnih manjina?
    3). … Nastavak…
    Hvala na ustupljenom prostoru!

    1
    1
  2. Unutrašnji dijalog (glas naroda)

    Nastavak komentara

    FER IZBORI za zaštitu nacionalnih interesa, pored ramnopravnog tretmana na medijskom prostoru nacionalnih TV, treba da sadrže i strategijsku metodu “statistički uvid glasanja po etničkoj pripadnosti” – sa naznačavanjem nacionalne-manjinske pripadnosti na ličnim kartama, glasačkim listićima i biračkim spiskovima? ZAŠTO?

    ZLOUPOTREBA DRŽAVNIH FUNKCIJA I LIDERSTVA – Protiv srpskih nacionalnih interesa – da se eliminišu eventualne zloupotrebe? Sećate se kako je sadašnji makedonski predsednik Zajev uz pomoć dve najveće albanske koalicione stranke srušio tadašnjeg aktuelnog predsednika Ivanova. Nakon čega je nastala Tiranska platforma koja je poremetila nacionalne interese države. Zloupotrebe izbornog sistema ima i na našem prostoru: Dodvoravanje albancima Briselskim sporazumom kojim je Kosovo dobilo sve atribute države – očekuje se kompromis o normalizaciji za ulazak u UN…, izvesna diktatura i neprimerena medijska cenzura državnog prostora (TV, institucije, političke emisije, nepristupačnost: pitanja bez odgovora), demografskom politikom finansijskog podsticaja radjanja po kriterijumu: Po broju dece, a ne po bračnm paru? Tako je uradjeno skorašnjim rešenjem preko Saveta za demografiju (predsednik Saveta AV): … Dečji dodatak za treće dete 12.000. , za četvrto dete 18.000. din, i za peto dete 18.000. dinara svaki mesec: Najviše dobijaju Albanci, Romi, Bošnjaci… sa nadprosečnim natalitetom – a kod Srpskog naroda vlada bela kuga? Tu su Srbi neramnopravni u odnosu na naznačene manjine. Sa takvom politikom za 70-100 godina Srbi će biti manjina u Vojvodini, Romi će vladati? Srbi-pravoslavci-hrišćani imaju drugačiju ideološku kulturu i tradicionalizam (u skladu evropskih standarda), Srbi treba da vode bitke sa svojim ženema za veći natalitet, Srbi nisu ideološki pripremljeni – to treba promeniti u samoodbrani svoje pravoslavne-hrišćanske vere, svog identiteta i suvereniteta? Ima super adekvatna rešenja, ali nije objavljen konkurs da se čuju adekvatna rešenja – centralistički (da ne kažem diktatorski) se donose rešenja o najbitnijim nacionalnim interesima: teritorijalni integritet, demografska politika…? Ima još pitanja koja se koriste za dodvoravanje i zloupotrebu, da ne dužim više.
    Hvala na prostoru!

    2
    1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *