Почетна / Свет / Бог, Руси и Путин

Бог, Руси и Путин

Референдум ће бити одржан 22. априла, када се навршава 150 година од рођења Владимира Лењина, и под паролом „Наша земља, наш устав, наша одлука“ биће потврђено уставно јединство савремене Русије

Руски председник Владимир Путин потписао је прошле суботе закон са уставним амандманима о којима ће се грађани изјаснити на референдуму предвиђеном за 22. април 2020. године. Након што је амандмане на 68 куцаних страница усвојила Федерална скупштина Руске Федерације – одвојено и Савет Федерације и Државна дума – и после одобрења Уставног суда Русије, све ће бити спремно за највећи правни заокрет у историји постсовјетске Русије, односно од 1993, када је председник Борис Јељцин, на референдуму који се „не одбија“, практично октроисао и сада важећи устав – после „мини грађанског рата“ и „распуштања“ парламента тенковима.

РУСКИ ЈЕЗИК И НАРОД – „ДРЖАВОТВОРНИ“ Заокрет, зато што се из целине усвојених амандмана види да су они дуго и брижљиво у тишини припремани, као и да, дугорочно, Русија после њиховог усвајања неће више бити иста земља која добровољно себи на главу намиче омчу губитника у Хладном рату. Не само суштински већ првенствено „идеолошки“, Кремљ понуђеним амандманима напушта уставну парадигму западног вазала која је од 1993. наметнута као нешто заувек дато. И док су западни аналитичари углавном сву пажњу усмерили на чињеницу да ће Путин моћи (али не значи да ће то и учинити) да се поново кандидује за председника 2024. године, а углавном се подсмевали томе што ће се у највишем правном акту први пут после Октобарске револуције помињати и врховно биће – Бог – дотле као да су им сасвим промакле неке веома битне ствари. Рецимо, први пут се помињу руски језик и народ као „државотворни“. Другим речима, Русија ће коначно бити проглашена за државу руског народа, на шта је „демократама“ 1990-их година било забрањено и да помишљају.
Све амандмане назначио је председник Русије у свом обраћању Федералној скупштини 15. јануара, изузев једног. Оног што се тиче актуелног шефа државе и могућности да му се „пониште“ досадашњи мандати. И да одбројавање поново почне од нуле. То је учинила славна Валентина Терешкова (83), прва жена у свету која се отиснула у свемир – те 1963. године провела је скоро три дана у Земљиној орбити. Навукла је амандманом на себе гнев либералне, а посебно прозападне јавности, па су љутити опозиционари затражили да се у граду Артјомовски у Свердловској области преименује улица која носи њено име, а да се Парк Валентине Терешкове у Чељабинску назове просто „Парк космонаута“! Чак су се и поједини медији који не важе експлицитно за антипутинске, огласили критичким прилозима о Валентини Владимировној. Огласио се тим поводом и председник Државне думе Вјачеслав Володин, рекавши да су „напади на Терешкову напади на нашу земљу, зато што је она изнела предлог који чини нашу земљу јачом“.
Подсетили су медији да ово није Терешковој прва подршка уставним реформама – учинила је то и у октобру 1977, када је захвалила КПСС-у и лично Леониду Брежњеву за напор и рад над текстом новог устава Совјетског Савеза. Заборавили су при томе да подсете да је Валентина Владимировна била депутат совјетског парламента, Врховног Совјета, још од 1966. године, па све до 1989, а од 1974. и члан Президијума највишег законодавног тела СССР-а. Као да су заборавили и да је она носилац Ордена Хероја Совјетског Савеза, генерал-мајор руске армије и заслужни мајстор спорта СССР-а, са огромним бројем скокова падобраном. И најважније – заборавили су да је она жива икона женског покрета у свету, доказ да су жене способне да почине највеће успехе и у „мушким“ професијама. И да, без обзира на њена политичка уверења, Валентина Терешкова заувек остаје једна једина у целом свету.

РФ СЕ ПРОГЛАШАВА ПРАВНОМ НАСЛЕДНИЦОМ СССР-а Шта садрже уставни амандмани на 68 страна које су одобрили Путин и руски парламент? Најпре, да је забрањено деловање усмерено ка отуђењу дела територије Руске Федерације, као и позиви на такво деловање. То се, очигледно, првенствено односи на могућност разматрања статуса Крима унутар Русије, као и на све оне који би то заступали. То важи и за друга осетљива питања, као што су Курилска острва или било који други део Русије. Посебно је важно што се РФ проглашава правном наследницом СССР-а у погледу чланства у свим организацијама, уговорима, али и актива Совјетског Савеза изван територије Руске Федерације. Ово последње не мора ништа унапред да значи, али потенцијално отвара правни простор за будуће деловање у погледу „актива Совјетског Савеза изван територије РФ“, имајући у виду да је СССР био власник огромне имовине на читавој својој територији.
Став 2, члана 67 Устава гласиће: „Руска Федерација, уједињена хиљадугодишњом историјом, чувајући сећање на претке који су нам предали идеале и веру у Бога, као и континуитет у развоју руске државе, признаје историјски настало државно јединство.“ Ова одредба практично укида ранији дисконтинуитет различитих уређења и поредака (Кијевске Русије, Великог књажества, Руске империје, Совјетског Савеза), преузимајући традицију и достигнућа сваке од ових руских држава. У том смислу, руски председник може се сматрати директним наследником кнеза Владимира из Кијевске Русије, челника царског дома Рјуриковича или Романових, или генералних секретара КПСС-а. Континуитет доприноси националном јединству и осећању припадности великој нацији. Даље се додаје: „Руска Федерација поштује сећање на заштитнике отаџбине. Умањивање значаја подвига народа при одбрани отаџбине није допуштено.“ Овом ставу тешко се има шта додати, посебно у светлу покушаја прекрајања историје и проглашавања Русије и њених грађана готово за агресоре у Другом светском рату.
Нова уставна одредница тиче се и деце. „Деца су најважнији приоритет државне политике Русије. Држава ствара услове који доприносе свестраном духовном, моралном, интелектуалном и физичком развоју деце, васпитавању патриотизма у њима, грађанског васпитања и поштовања према старијима. Држава, обезбеђујући приоритет породичног васпитања, преузима на себе обавезе према деци која су остала без старања.“ На ово се надовезују и промене у члану 68: „Државни језик Руске Федерације на целој њеној територији је руски језик, као језик државотворног народа који улази у многонационални савез равноправних народа Руске Федерације.“ И још: „Републике имају право да успостављају своје државне језике. У органима државне власти, локане самоуправе, државним установама република, они се користе заједно са државним језиком Руске Федерације.“ Од 85 субјеката федерације, 22 имају статус република, уз девет покрајина, 46 области, три града федералног значаја, једну аутономну област и четири аутономна округа, а многе покрајине и области значајно су веће од многих европских држава.

АМАНДМАН ТЕРЕШКОВЕ Наравно, промене у члану 81, о избору председника Русије, привлаче највише пажње међународне јавности. У ставу 3 се наводи да „једно исто лице не може да обавља дужност Председника Руске Федерације више од два мандата“. Тако је избачена реч „узастопно“, која је омогућила Владимиру Путину да се 2012. поново кандидује након што је четири године – тадашњи пун председнички мандат – провео на позицији председника владе. У међувремену је мандат председника повећан на шест година и према важећем уставу Путин би морао да се повуче с функције 2024, без могућности кандидовања. Али амандман Терешкове уноси темељну промену: „Одредба става 3 члана 81 Устава Руске Федерације која ограничава број мандата током којих једно исто лице може да обавља дужност председника Руске Федерације, примењује се на лице које обавља и (или) је обављало дужност Председника Руске Федерације, без обзира на број мандата током којих је оно обављало и (или) обавља ту дужност у моменту ступања на снагу амандмана на Устав Руске Федерације којим се уноси одговарајуће ограничење, и не искључује за њега могућност да обавља дужност председника Руске Федерације током мандата који су допуштени овом одредбом.“
Можда делује компликовано када се прочита, али је у суштини веома једноставно – и Владимир Путин и Дмитриј Медведев немају више ограничења у вези с ранијим председничким мандатима и могу да почну „од нуле“. Тако се долази до рачунице да би Путин могао да буде на дужности све до 2036, када би имао 84 године, а ако би се после њега кандидовао Медведев и победио у два мандата, владао би до 2048, када би навршио 83 године. Владимир Путин би те године прославио 96. рођендан.
Све ово, међутим, уопште не мора – мада и може – да се одигра на овај начин. Наравно да Путин није ни речју потврдио да планира да се поново кандидује: из досадашњег искуства то би требало да учини у јесен 2023, а до тада ће, несумњиво, држати „кремљологе“ у неизвесности. Нико не треба да искључи могућност да се он на крају ипак не кандидује за нови мандат, мада то није много вероватно. Ако би прибегао таквом, мање очекиваном маневру, то би учинио с разлогом – да до последњег часа заштити и прикрије, односно скрене позорност јавности с идентитета правог наследника, имајући у виду да би медији, поготово западни, за њим трагали из дана у дан. Један од кључева успеха Путина на месту руског лидера јесте тај што је одлуку о његовом именовању за наследника Борис Јељцин скривао буквално до последње секунде, као што је и Путин 2007. маскирао кандидатуру Дмитрија Медведева, истичући у први план искуснијег и познатијег Сергеја Иванова.

СВЕТО ТРОЈСТВО Много је вероватније, у овом тренутку посматрано, да ће се Путин ипак кандидовати, тим пре што ће одлуку о томе донети народ на референдуму. Руски медији су већ скренули пажњу и на необичан тајминг овог плебисцита, имајући у виду да ће се гласати у среду, а не у недељу, када су обично избори у Русији. То ће бити нерадни дан у целој земљи, нека врста празника. Многе је то подсетило на совјетска времена, јер је 22. април дан када се навршава 150 година од рођења Владимира Иљича Лењина. Под званичном паролом „Наша земља, наш устав, наша одлука“, управо на тај дан, ма како то некоме чудно звучало, амандманима биће потврђено уставно јединство савремене Русије које оличавају – Бог, руски народ и Владимир Путин. У данашњем свету, у коме је завладала криза морала и традиционалних вредности, а што за собом вуче и перманентну економску, безбедносну и здравствену кризу целог човечанства, нема сумње да ће грађани подржати ово уставно „свето тројство“. У свету пуном турбуленција Русија бира стабилност.

НЕДОПУШТАЊЕ МЕШАЊА У УНУТРАШЊЕ СТВАРИ ДРЖАВА

Посебну пажњу привукла је нова одредба у члану 71, којом се уводи: „Заштита породице, материнства, очинства и детињства, заштита институције брака као савеза мушкарца и жене, стварање услова за достојанствено васпитање деце у породици, као и за остваривање обавезе пунолетне деце за бригу о родитељима.“ Важне су и промене у члану 79, где се одређује: „Руска Федерација предузима мере за очување и јачање међународног мира и безбедности, осигурање мирне коегзистенције држава и народа, недопуштање мешања у унутрашње ствари држава.“ Убацивање ових одредби у Устав ствара правну основу за акцију Москве – када државни органи процене да су угрожени међународни мир и безбедност, или да се неко меша у унутрашње послове суверених земаља. Ово указује да је Русија спремна да се још активније укључи у светске процесе, без обзира на то у којој се држави или на ком континенту дешавали.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *