Почетна / Србија / ПУТ КА САМОПОУЗДАЊУ

ПУТ КА САМОПОУЗДАЊУ

Поводом нове Стратегије одбране РС и Стратегије националне безбедности

Већ и само представљање нових стратешких докумената разложно утемељује убеђење да је заштита националних интереса Републике Србије сасвим могућа

На Десетој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије министар одбране Александар Вулин представио је два најважнија стратешка документа који дефинишу не само стратегију одбране него и стратегију политике наше земље. У питању су Стратегија одбране Републике Србије и Стратегија националне безбедности. Дуго смо чекали да ова документа од највеће важности за државу и нацију буду прилагођена новом геостратешком положају Србије и да напокон неко разбије све дилеме и расправе око тога које наше највише вредности и стратешке националне интересе треба бранити.
Постављене стратешке вредности и циљеви увелико олакшавају посао политичком и војном врху земље код доношења тешких одлука које се тичу одбране и безбедности. Исто тако омогућавају штабовима Војске Србије да на време припреме планове операција и одговарајуће варијанте употребе снага по врсти и начину угрожавања. Тако сваки официр и сваки војник унапред зна шта треба да ради у различитим кризним и ванредним ситуацијама, али то могу увежбавати и кроз редовне активности. Скраћује се процедура и тако штеди време потребно за доношење одлука. Познато је, посебно официрима, колико на коначни успех одбране утиче време и колика је „релаксација“ за све војне активности на терену ако времена има довољно.
Нашем народу импонује, а учинило је нервозним оне који нам не мисле добро, решеност и одлучност с којом су представљена стратешка документа. Чини се да је свима јасно да је за креирање и коначно дефинисање јасних ставова у овим документима била потребна и лична храброст, као што ће бити потребна колективна храброст за њихово спровођење у пракси. Ова документа јесу драгоцена под условом да се коректно и што је брже могуће спроведу у пракси и прихвате као нешто око чега више неће бити расправа нити дилема. Документа су прошла „сито и решето“ пре него што су представљена у Скупштини Србије са становишта правне и војне струке, али и са становишта шире јавности где су сви дуже време били у прилици да критикују и предлажу пре него што је сачињена коначна верзија.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Unutrašnji dijalog

    Objektivan-konstruktivan kritički osvrt

    PUT KA SAMOPOUZDANJU (ili optimizam u LER)

    NARAVNO da Vojska Srbije sa novim strateškim dokumentima modernizuje vojne potencijale, i definiše strategiju odbrane Srbije i strategiju politike, tj. nacionalne bezbednosti, kako na unutrašnjem planu, tako i na spoljnom planu i geopolitičkom položaju Srbije. To bi trebalo da predstavlja veliko državno samopouzdanje i optimizam kod naroda?
    ALI da bi se to postiglo, treba razjasniti i definisati da li vojska Srbije ima i POLITIČKI STATUS za odbranu zemlje, a ne samo VOJNI status? Što znači da u sadašnje vreme treba razjasniti POZICIJU I REZULTATE Vojske Srbije na Unutrašnjem planu u predhodnom sedmodecenijskom vremenu – do sukoba na Kosovu.
    REZULTATI u to vreme na unutrašnjem planu u odbrani Nacionalnih interesa skoro na NULI? I manje od toga ako uzmemo u obzir da je Vojska Srbije pomagala-dejstvovala u izgradnji infrastrukture najviše na Kosovu i Mrtohiji, Raškoj-Sandžaki, a nije imala, očigleno na terenu, nikakav uticaj da se zaustavi višedecenijsko iseljavanje Srba, Crnogoraca, nealbanaca sa KIM (naravno pod pritiskom albanskog separatizma za etnički čisto Kosovo da bi ga dana oteli od Srbije)?
    IZ GORENAVEDENOG PRILOGA zaključak je da u prethodnom sedmodecenijskom periodu Vojska Srbije nije imala POLITIČKO PRAVO da zajedno sa državnim organima brani nacionalne interese Srbije na unutrašnjem planu, nego je vojne, tj. bezbednost države od spoljneg uticaja(neprijatelja)?
    TAKODJE SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA u istom kontekstu nije imala pravo da deluje POLITIČKI u odbrani nacionalnih interesa Srbije – što je velika greška, to je dovelo do razbijanja JEDINSTVA I SLOGE SRBA (a zvanićna politika na KiM nije imala nikakvu ogradu prema islamskoj religiji i dćamijama koje su imale najmanje 95% ako ne i 100% uticaja na „JEDINSTVO“ šiptara-Albanaca). Hoće li Srbija jednom da preokrene izbledelu floskulu, i da naloži da su svi Srbi, teisti-ateisti, dužni d brane nacionalne interese Srbije – da podstiču JEDINSTVO SRPSKOG NARODA!?

    DANAŠNJA REFORMA VOJSKE – modernistička vojska, šiti optimizam, – treba da ima i POLITIČKU NADLEŽNOST na Unutrašnjem planu (kao i SPC), a ne samo vojnom. Ali, postavlja se pitanje kakav je sadašnji status vojske po pitanju očuvanja teritorujalnog suvereniteta i integriteta zemlje? Da li Vojska Srbije (na političkom planu) prihvata STATUS-KVO – svršen čin – Briselskog sporazuma, kojim je Kosovo dobilo sve atribute Albanske države (radi se na pronalaženju „kompromisa“ o normalizaciji da Kosovo postane član UN, Unesko, Interpol…?), i kako brani, kako će da odbrani teritorijalni suveenitet Srbije ako se Briselsski sporazum konačno-istorijski finalizuje i Kosovo za na vek postane Šiptarska-Albanska država? ILI JE MOŽDA reformisana modernistička vojska Srbije „projektovana“ samo za budućnost (ne za sadašnjost) da brani, naravno, „trenutni“ suverenitet Srbije, ali i da brani i popularizuje aktuelnu vlast na čelu sa Vučićem?)? Hvala Pečatu na ustupljenom prostoru, da se čuje glas naroda? …




    2



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *