Писма из Тамног вилајета – Техеран не прашта

Уколико САД остану без упоришта на западној страни Залива, доћи ће до промјене стратешке равнотеже на Средњем истоку и стварања новог оквира за расплет сукоба и ратова у Авганистану и Сирији

Национални јунак Касем Сулејмани, командант формације „Кудс“, није био „други човјек Ирана“ како понегдје пише. Био је он омиљени генерал са посебним угледом код врховног вјерског вође Ајатолаха Али Хамнеја, који му је додијелио највише одликовање Ирана и примјењујући Шеријат, лично, вјенчао његову кћерку. Сулејмани је био и стратег и војник готово три деценије. Његовом убиству претходили су блокада америчке амбасаде у Багдаду од стране Катаиб Хезболаха (шиитска милиција под утицајем Техерана) и убиство једног Американца (не војника) због чега је уследила одмазда и убиство 25 Ирачана, а затим, без консултација са Конгресом и западним НАТО савезницима, убиство команданта легалне војне формације друге државе, на територији треће државе, и то на цивилном аеродрому.

ЧИН ДРЖАВНОГ ТЕРОРИЗМА Амерички атентат на Сулејманија чин је државног тероризма који је свијет довео на ивицу новог, по свјетски мир, врло опасног рата. Да ли су САД потцениле Иран, велесилу која је јачала захваљујући управо грешкама и злочинима америчке политике у исламском свијету? Када су Американци срушили талибане у Авганистану, на власт су дошле Ирану наклоњене племенске вође. Друго, рушење Садама Хусеина, који је у Ираку владао уз помоћ сунитске мањине, Ирану је био поклон: у Багдаду је добио лојалне шиитске политичаре. Либија се, сетимо се, претворила у поприште крвавог унутрашњег сукоба, а у јеку рата у Сирију је ушла Иранска револуционарна гарда и, заједно са Асадом, и Русима – сломила кичму ИСИЛ-у и другим терористичким организацијама а западним савезницима. Преко Либана, у чијој влади годинама доминирају проирански политичари, Иранци су изашли и на Медитеран.
„На рубу смо још једног рата на Блиском истоку“, рекла је америчка либерална сенаторка Елизабет Ворен. „Овдје смо јер су нас овамо гурали непромишљени предсједник и администрација.“
САД имају дугу историју политичких убистава, али убиство команданта формације „Кудс“ Касема Сулејманија је јединствено по нескривеној терористичкој форми, по бруталности егзекуције, уз потпуно јавно занемаривање међународног права и могућих политичких посљедица.
У објашњењу Пентагона зашто је Сулејмани убијен истичу његово раније деловање и додају да је „активно разрађивао планове да нападне америчке дипломате и особље амбасада у Ираку и широм региона“. Ово бесмислено и дрско објашњење дозива у сећање речи ирачког предсједника Садама Хусеина, изговорене у америчком затвору у Ираку непосредно пре него што ће му лажно судити и објесити га: „Американци су хрпа неуких хулигана који не схватају Ирачане и дошли су у Ирак с намјером да га униште.“
Ипак, Иран није ни Авганистан, ни Ирак, ни Либија…

СНАГА ГАРДЕ Процењује се да се иранска војска састоји од 523.000 активних војника. У ову бројку укључено је 350.000 регуларних војника и најмање 150.000 припадника Револуционарне гарде који штите исламски систем у земљи, идентификују и санкционишу девијантно понашање, те спречавају страно мјешање, утицај или напад страних војски. Гарда има поморске, ваздушне и копнене снаге, те шеријатску милицију Басиџ, са готово 100.000 активних припадника. Око 20.000 припадника служи поморским снагама у оперативној контроли Персијског залива. Ова група има наоружане патролне бродове у Ормуском заливу. На челу Револуционарне гарде је Мухамед Али Џафери.
Официри елитне јединице „Кудс“, по наредби вјерског и државног врха, спроводе најосјетљивије обавјештајне задатке, офанзивне акције и нападе, те врше планирање, припремање и пружају обавјештајну логистику. Име „Кудс“ на арапском језику значи Јерусалим, и шаље поруку да је крајњи циљ формације повратак тог града у муслиманске руке па и уништење државе Израел. Задужени су за операције на Блиском истоку, у Средњој Азији, Африци и на Балкану. Броје око 15.000 припадника.
Јединица је присутна у Сирији и обучава војнике лојалне сиријском председнику Башару ел Асаду. У Ираку ова јединица подржава снаге које су побиједиле Исламску државу и друге терористичке организације.

МРЕЖА ОПЕРАТИВАЦА Осим тога Иран има широку мрежу оперативаца и елитних јединица у цјелој регији и може их врло брзо активирати за убијање америчких војника, дипломата и држављана Америке било гдје на Блиском истоку. Америчке снаге у регији су тренутно мале и нису добро заштићене, због чега су лака мета. Уз то, више хиљада Американаца у Ираку ради у зонама где је јака иранска милиција.
Техеран се не може носити с америчком војном силом, али може прошити хаос на цјели Блиски исток, па и свијет.
У слици дефинисаних политика и препознатљивог вођства налази се велика предност Ирана, па се може очекивати да ће његов одговор бити наставак операција нагризања америчког утицаја, на више локација.
Прави ударац на политичком плану Иран је већ задао преко ирачког парламента резолуцијом којом се захтијева одлазак америчке војске из Ирака. То је већ сада прави пораз САД. Ако оду, остају без упоришта на западној страни Залива, која би цијела пала под контролу Ирана, чиме би дошло до промјене стратешке равнотеже на Средњем истоку и стварања новог оквира за расплет сукоба и ратова у Авганистану и Сирији.
А да се оглуше о резолуцију ирачког парламента и остану? Плашим се да би тиме само њихов пораз у крајњем резултату био већи.

Један коментар

  1. Avatar

    Interesantne izjave. Tramp je neposredno posle bombardovanja bate izjavio „Sve je u redu! Rakete su lansirane iz Irana na dve vojne baze koje se nalaze u Iraku. Procena broja žrtava i štete je u toku. Zasada je dobro! Imamo daleko najmoćniju i dobro opremljenu vojsku…Daću izjavu sutra ujutro. Kasnije je izjavio „da u napadima u sredu ujutro nije bilo ni američkih ni iračkih žrtava, a da je posedima pričinjena samo minimalna šteta.“ Ovo je „bezpogovorna istina“. Zatim 17. o.m. čitamo novu „bezpogovornu istinu“, sada od Centralne komande SAD (CENTCOM) u čijem se saopštenju navodi (potvrđuje) da je ranjeno 11 američkih vojnika u raketnom napadu na baze SAD. Očekuje se da će se ti vojnici vratiti u Irak. Ne ulazeći u to u čijoj funkciji je ovo saopštenje CENTCOM-a, ostaje utisak da je ova „igra“ izjavama degradirajuća. Pri tome, izgleda, jasno da su „povređeni“ evakuisani dalje od Iraka, da nije jasno koliko su teško povređeni, kao i da je nelogično da su povređeni, a dašta na objektima minimalna. Satelitski snimci pokazuju štetu, ali je običnim čitaocima teško suditi kolika je.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *