Рекордна потрошња сигнал снаге кинеске економије

Кинези, али и потрошачи из остатка света, ове године су, на Дан самаца, потукли све рекорде када је малопродајна онлајн потрошња у питању

Кинези су у понедељак, 11. новембра, купујући посредством интернет-платформи обележили Дан самаца, а компанија „Алибаба“ је оборила све рекорде, остваривши промет од 268,4 милијарде јуана, односно 38,3 милијарде долара, чак 25 одсто више него лане, известио је у уторак лист „Чајна дејли“.
Растућа кинеска потрошња и е-трговина сигнализирају не само стални раст отпорности кинеског тржишта већ и, како лист не без поноса примећује, очигледну снагу тамошње привреде.
„Чајна дејли“ даље констатује и да је, упркос сталним и залудним међународним насловима о „кинеској економији која успорава“ и „колапсу потрошње“, Дан самаца донео више прихода него амерички Црни петак и Сајбер понедељак заједно. Стога се да закључити да је „Алибабин“ фестивал е-потрошње највећи на свету, као и да је постао „витални барометар кинеске потрошње усред америчких тарифних ратова“.

ВИШЕ ОД ДВЕСТА ХИЉАДА БРЕНДОВА Према подацима компаније „Алибаба“, више од двеста хиљада брендова било је ове године понуђено кинеским и светским потрошачима, са више од милион нових производа. Преко пет стотина милиона потрошача куповало је немилице ове производе од раног јутра, посредством платформи „Ти-мол“, „Таобао“, „Лазада“, „Алиекспреса“ и осталих.
Дан самаца постао је омиљени „празник“ малопродајне куповине у Кини, потом на југоистоку Азије и у Аустралији, а ове године се проширио и на САД. Управо су купци из те земље, Јапана и Аустралије били најактивнији међу страним купцима, док су у самој Кини предњачиле провинције Гуангдунг, Џеђанг, Ђангсу, Шандунг и град Шангај. 
О размерама новца који су компаније појединачно приходовале можда најречитије сведочи пример козметичке куће „Есте Лодер“ која је тог дана зарадила невероватних 143 милиона долара.
Дан самаца је, стога, констатује „Чајна дејли“, био и ове године добитна прилика и за Кину, и за остала тржишта у региону југоисточне Азије, те остатка света, нарочито земаља у развоју.

УСПЕХ Е-ТРГОВИНЕ ОДРАЖАВА КИНЕСКУ ЕФИКАСНОСТ И ИНОВАТИВНОСТ „Чајна дејли“ наглашава да је е-трговина у Кини почела свој развој средином ове деценије. Што су уређаји постајали мобилнији, развојем паметних телефона и трговинских онлајн платформи, трансакције су почеле да се одвијају на све једноставнији начин и да се, при томе, знатно повећавају.
У Кини сматрају да је бум који су мобилни уређаји доживели у тој земљи ефекат напора уложених у иновације и нове технологије током последњих петнаест до двадесет година. У то време, дакле почетком овог миленијума, јапански „НТТ ДоЦоМо“ поседовао је најбоље мобилне услуге у области интернета, али пошто компанија није успела да прошири пословање изван граница земље, временом је изгубила стечену предност. Сличан заостатак направила је и финска „Нокија“, која је била развила мреже друге и треће генерације, али није одлучно кренула у производњу смартфона.
Ови промашаји отворили су, како „Чајна дејли“ констатује, врата „Еплу“ и „Ајфону“, али ни ове компаније, упркос почетним успесима, нису успеле да одговоре у потпуности на технолошке изазове кинеских паметних телефона компанија „Хуавеј“, „Сјаоми“, „Виво“ и „Опо“ које сада са 75 одсто доминирају на укупном светском тржишту паметних телефона.
Слично је и са онлајн платформама, па сада америчке платформе за продају полако али сигурно заостају за „Алибабом“ и другим кинеским компанијама.
Кинеске компаније већ лансирају услуге пете генерације (5Г), док су пионирски кораци начињени и на технологијама шесте генерације (6Г). То је разлог, како лист наводи, због кога Бела кућа и даље прибегава неконкурентним средствима којима жели да поткопа успех „Хуавеја“ и других кинеских компанија.

ЕКСПЛОЗИЈА ПОТРОШЊЕ НА МРЕЖИ Већ годину и по да на повећане америчке царинске тарифе и наслови у америчкој штампи предвиђају пропаст и сивило у Кини и њеној економији, док је кинеска индустријска производња забележила раст у септембру, упркос смањеном расту извоза. Подаци трећег квартала одражавају снагу унутрашње кинеске потрошње.
Малопродаја је повећана за 7,8 процената.
Зато се у Кини масовно радују успеху малопродајне потрошне на Дан самаца. И не само то. „Чајна дејли“ у анализи овогодишњег Дана самаца констатује и да је убрзана урбанизација допринела стабилности кинеске економије, зато што се замах њеног раста проширио с богатих приморских градова на „мање“ градове у унутрашњости.
Лист, опет не без поноса, наглашава да је у првим минутима Дана самаца у Шангају затворен Међународни сајам увоза, уз бројне закључене уговоре чија је вредност премашила 71 милијарду долара, 23 одсто више него на првој изложби прошле године, што је подвиг једнак оном који је на Дан самаца начинила компанија „Алибаба“.
Биланси Дана самаца и сајма у Шангају нуде обиље доказа да је кинеска потрошња далеко отпорнија и јача од, како лист пише, идеолошки обојених наслова на Западу. 

ПОРЕКЛО ДАНА САМАЦА

Као и све што почиње у Кини, и Дан самаца је одређен снажном симболиком. Изговор 11. 11. на кинеском језику звучи врло слично изразу „један живот, једно живљење“ (yи схенг yи схи).
Постоје две урбане легенде о настанку Дана самаца и обе тврде да је као незванични празник настао у Нанђингу. Прва урбана легенда каже да је студент универзитета у поменутом граду, по имену Гуанг Гун, био заљубљен у колегиницу која је на другој години студија преминула од карцинома. Неутешан због смрти вољене, палио је свеће по студентском дому, а 11. новембра, на његов наводни рођендан, придружили су му се другари, да не буде сам. Друга урбана легенда говори о четворци студената Универзитета у Нанђингу који су 1993. одлучили да 11. новембар, насупрот дану Светог Валентина, обележе као дан своје усамљености.
У жижи интересовања јавности је четворочасовни шоу-програм на телевизији у којем учествују директори великих компанија, спортске и естрадне звезде. Систем наручивања робе је врло једноставан и обавља се преко мобилних уређаја, а количина робе понуђене на продају уз дебеле попусте је ограничена.

Један коментар

  1. Ko hoce da sazna vise o Kini, neka gleda Tv kanal CGTN (China Global Television Network).

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *