Почетна / Свет / ПИРОВА ПОБЕДА

ПИРОВА ПОБЕДА

Асанж јесте остварио успех одлуком Шведске да обустави процедуру која се у тој земљи против њега водила протеклих девет година. Проблем је, међутим, што се ради све што је могуће како би се садашњи процес у Британији окончао или његовом смрћу, или изручењем у САД

Један од најсветлијих примера борбе за слободу и истину и системске репресије те борбе, Џулијан Асанж извојевао је једну победу – Шведска је обуставила истрагу против њега пошто је, како је саопштила тужитељка Ева Мари Персон, „постало очигледно да усмени докази, који су коришћени током истраге, нису довољно убедљиви“. Асанжа је Шведска још 2010. оптужила за сексуално узнемиравање и силовање, али је тек сада, скоро десет година касније, схватила да докази којима је располагала „нису довољно убедљиви“. У неким „нормалним“ случајевима, када тужилаштво не располаже „довољно убедљивим доказима“, не расписује се међународна потерница за осумњиченим (неоптуженим) и не ставља се читав државни апарат више држава у погон. Ова добрано закаснела одлука представља победу за Асанжа и, с обзиром на то да је њоме скинута љага с његовог имена, може му представљати извесну моралну сатисфакцију, али ништа више од тога, јер је циљ читаве ујдурме – да се овај узбуњивач нађе иза решетака, да се спречи његов даљи рад и пошаље снажна порука свима који би помислили да га следе – већ испуњен.
Асанжова (Пирова) победа највише се огледа у чињеници да је одлуком Шведске да одустане од даље истраге и потенцијалног гоњења јасно и недвосмислено показано свима који желе да виде, чују и размисле својом главом, да се овде ни у једном тренутку није радило о потрази за правдом за тужитељке него о пукој сплетки чији је коначни циљ био спровођење Асанжа у амерички затвор како би му се судило због силовања читавог америчког естаблишмента и војноиндустријског комплекса. Ова одлука представља само последњи ексер у ковчегу махинација шведског правосуђа за које је отпочетка било јасно да нису у служби правде, него неправде. Само дан по пријављивању Асанжа, 21. августа 2010, главна државна тужитељка Ева Фине јавности је саопштила да „не мисли да постоје разлози за основ сумње да је (Асанж) починио силовање“ и четири дана касније обуставила је истрагу. Ово властима није одговарало, па је 1. септембра 2010. директорка Јавног тужилаштва Маријан Ни одлучила да истрагу поново отвори.
И Асанжов одлазак из Шведске изведен је тако да испадне као да је побегао од истражитеља како би за њим могла да буде расписана међународна потерница, а он утамничен. Асанж је, наиме, Шведску (која му је одбила радну и боравишну визу) напустио 27. септембра 2010, али не пре него што се обратио правосуђу затраживши да га испита пре одласка. Речено му је да за тим нема потребе и да може да путује, али су одмах по Асанжовом одласку обавестили његовог адвоката Бјорна Хургига да ће бити расписана потерница. Очигледно циљ није био налажење истине у вези са оптужбама него хапшење и затварање. Управо због свега овога Асанж је јуна 2012. потражио уточиште у амбасади Еквадора у Лондону и од ове земље добио азил који је био на снази све до априла ове године, када су га власти под вођством новог председника Лењина Морена изручиле Великој Британији. На основу тога што је прекршио услове кауције везане за оптужбе из Шведске, Асанжа је британски суд осудио на затворску казну од 11 месеци затвора. Пошто је суштински циљ шведских оптужби испуњен и Асанж утамничен, оне су повучене.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *