Такви су некад били људи

Осим што чувају крсне славе, Срби поштују и своје претке, те о Задушној недељи обиђу њихова гробна места. Онда наступе сећања…

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

ОДЛУКА ЈЕ УВЕК НАША Много се прича о новембру и некаквим судбоносним одлукама које се у овом месецу морају донети. Давно сам научио да сем што човек мора да се упокоји на крају овоземаљског живота, ништа друго није под морањем. Све друго је наша одлука. Својевољна или наметнута, али увек наша. Одлука ће бити забележена у српској паметарници, уз име и презиме оног који је одлуку донео.
Касније су се појавили либерали. Они су додали: Сем што мора да се умре, мора и порез да се плати! Огроман допринос правној историји, филозофији живота и уметничког стваралаштва. Дати порезу статус догме! Елита доноси елитне закључке.
У Обичајнику код Срба за новембар пише: Новембар је претпоследњи месец у години. Време је да почну славља. У месецу Грудену, како се некад звао, има девет крсних слава. Крсна слава је оно што православни Срби највише воле (воле и атеисти, поготову да иду код других, колико да честитају). Зато што је воле једини је и имају. Срби верују да као што они поштују светитеље, тако и светитељи поштују њих. Не само да их поштују већ их и штите. Да нема Срба ко би светитеље славио? Знамо да су светитељи некад били обични људи, а људима прија слава. Зато славимо Крсну славу, чувајмо и поштујмо светитеље, а они ће чувати и штитити нас.
У овом месецу је и слава посвећена арханђелу Михаилу, а у светим књигама пише да је он први међу анђелима и војвода анђелске небеске војске. Кад је сотона или луцифер отпао од Бога и са собом повукао део анђела, први му се супротставио арханђел Михаило. У народном предању је сачувано: Ко Крсну славу слави њему и помаже! Зато, браћо Срби и сестре Српкиње, не дозволите да вас плаше новембром, већ имајте вере у Господа и светитеље. И у себе наравно.

СЕЋАЊА КАО ЖИВЕ СЛИКЕ Био сам у Чачку почетком новембра. Осим што чувају крсне славе, Срби поштују и своје претке, те о Задушној недељи обиђу њихова гробна места. Запале свеће, донесу цвеће, очисте гробна места од опалог лишћа које је ветар нанео. Одстоје уз споменик са мислима упућеним упокојеним прецима, радујући се у себи сећањима која навиру из њихове младости и раног детињства. Сећања се јављају као живе слике. Ми видимо наше бабе и деде, чујемо њихов глас и одједном се сетимо њихових савета и речи које су говорили. Стојећи поред гроба постајемо свесни њихове мудрости и са колико су нас љубави подизали. Видимо да њихов живот није био нимало лак већ препун невоља наметнутих са стране. Нису поклекли нити су дозволили да се невоље испрече љубави коју су нам нештедимице даривали. Хвала им!
С гробља смо свратили у кафану. У Чачку увек свратим код „Цара Лазара“. Навика, а од навике тешко има одвике. У кафани чух причу, коју исприча мој брат Војмир, од милошти зван Брацо. Под тим надимком га и знају у Чачку. Прича је о два дугогодишња пријатеља, трговца Цана Благојевића и адвоката Адама Василијевића. Њихово пријатељство траје од пре Другог светског рата. Дружили су се и редовно играли дарде. Лепа игра картама. Играли су они годинама, међу собом се расправљали и записивали колико је ко добио или изгубио. Кад Цане напусти овоземаљски живот, уђе у његову кућу Адам да жени Мари и деци изјави саучешће, а затим извади 83.000 динара, у то време велике паре, и речи Мари дословце: „Маро, ово је Цанов добитак. Једанаест година сам записивао своје добитке и губитке и кад сам све израчунао, ово је његово. Молим те да новац узмеш.“ Мара се бунила говорећи да она њихове „коцкарске“ игре није одобравала и њу не интересује шта су они радили. Адам је био упоран и на крају је новац Мара узела.
Такви су некад били људи. Богу хвала, има их и данас.
Молим Министарство просвете да не заборави да је идуће, 2019/7527. године осам векова од како је Свети Сава дао Србима, Српској православној цркви и српској држави Законоправило. Нема много народа нити држава у свету које имају овако важан образовни и правни докуменат.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Молимо се за здравље Асанжа. Помозимо нашој браћи и сестрама који живе на Косову и Метохији. Будимо на страни божјег човека, Арно Гујона. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.

Један коментар

  1. Tamara Đuričić

    Na lepim rečima i sećanju na advokata Adama Vasilijevića iz Čačka, zahvaljuje Vam se njegova unuka Tamara Đuričić

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *