Протеривање сиромашних, или сиромаштва?

Брисел је жестоко осудио најновији мађарски Закон о забрани становања на јавним површинама

Као што сваки четврти држављанин Мађарске живи у двомилионској Будимпешти, тако је житељ те престонице у северном комшилуку Србије, али илегални, и сваки трећи мађарски бескућник од 30 хиљада колико их укупно има у тој држави.

ЗАКОНСКА ЗАБРАНА ЗАДРЖАВАЊА Да би заштитила „јавни ред, безбедност, здравље и културне вредности“, странка Фидес премијера Виктора Орбана 15. октобра изгласала је закон који бескућницима забрањује задржавање „на одређеним јавним површинама у случају да они та места користе као своје претежно боравиште“.
Формулација поменутог закона оставља две велике недоумице, а с њима и могућност тумачења „од случаја до случаја“. Прва је – шта значи претежно боравиште, а друга – на које се јавне површине закон односи? За бескућнике који у првих 90 дана примене закона једном прекрше његова правила – предвиђена је новчана казна од 160 хиљада форинти (500 евра). Ко то уради два пута – чека га присилни хуманитарни рад, а у случају понављања „кривичног дела“ трећи пут – биће ухапшен и директно спроведен у затвор, уз одузимање и уништавање свих личних ствари које је у тренутку лишавања слободе имао код себе.
Усвајањем овог закона Мађарска је постала прва држава у Европи која је забранила живот на улици.

[restrict]

ПРОТЕСТИ НЕВЛАДИНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА На реакцију није требало чекати дуго. На десетине мађарских невладиних организација оштро је протестовало због новог закона који је по њима „нељудски“, несолидаран и неприкладан за решавање проблема. И бројни уметници одржали су демонстрације пред зградом парламента на Тргу Кошут. Носили су транспаренте с натписима попут „Сиромаштво није кривично дело“ или „Онај ко сиромашнима учини нешто нажао – кукавица је“… Неколико стотина критичара закона протестовали су тако што су се данима солидарисали с бескућницима – лежећи на картонима простртим по плочницима будимпештанских тргова.
Протести су стигли и из иностранства. Поред бораца за заштиту људских права, (и) овај мађарски закон жестоко су критиковала готово сва међународна тела, укључујући Венецијанску комисију која је саветодавно тело Савета Европе. Тако се нови закон и у тзв. Саргентини извештају Европског парламента наводи као пример за то како Мађарска крши принципе правне државе и основне вредности Европске уније. Извештај, који је саставила представница Одбора ЕП за грађанске слободе, правосуђе и унутрашње послове Џудит Саргентини, представља основу за казнену процедуру против Мађарске коју је Брисел већ покренуо.

КРИМИНАЛИЗАЦИЈА ИЛИ СПАСАВАЊЕ БЕСКУЋНИКА? Мађарска влада, међутим, одбацује критике ЕУ и оптужбе да жели да криминализује бескућнике. Напротив, нови закон је ту да спасава животе, рекао је државни секретар у Министарству за људске ресурсе Бенце Ретвари. Он је додао да нови закон спасава бескућнике од смрзавања а да пут ка нормалном животу води преко „прелазних“ домова (склоништа) у којима бескућници могу добити храну, пиће, одећу, могућност да нешто раде, као и саветовање. Ретвари наглашава да је у питању проблем који није решен већ 28 година и да нови закон сада отвара пут ка решењу, јер „не постоји људско право које омогућује да човек може да живи на улици пошто је улица свачија, али зато су потребна барем нека правила“. Уз то, влада само жели да се бескућници не окупљају на одређеним јавним површинама у метрополи коју посећују бројни туристи. То је, каже, потпуно легитимно.
Орбанова влада, која истиче да је овогодишњи буџет за бригу о бескућницима износио 28 милиона евра, тврди да у прихватилиштима у Мађарској има око 25.000 места, док организације које брину о бескућницима наводе да их је највише 11.000 (од којих је 6.000 у Будимпешти), и да је реч о премалим зградама, где бескућници спавају у великим салама (немају приватност, ни медицинску заштиту), где је социјални рад врло слабо заступљен и да зато људи ипак радије проводе ноћ „негде“ на улици…
Окончањем михољског лета и недавним наступом првих хладних јесењих дана, уз закон који је ступио на снагу, бескућници у тој земљи врло су уплашени и већина њих не зна шта да ради, нити зна шта ће им се сутра догодити. А догодило се да су већ у првој недељи од када је закон ступио на снагу „нестали“ сви бескућници у подземним пролазима у центру Будимпеште, као и са све четири линије метроа, односно три железничке станице („Келети“, Њугати“ и „Келенфелд“)…
„Верујемо да бескућницима можемо дати додатну помоћ, а не додатна права“, кратак и тајанствен у одговору на новинарско питање – где су преко ноћи нестали бескућници – био је државни секретар Бенце Ретвари.

ТРИ ПРАЗНА СТАНА ПО ЕУ БЕСКУЋНИКУ

Када би све напуштене куће отвориле своја врата, у Европској унији више не би било бескућника!
Више од 11 милиона стамбених јединица у ЕУ зврји празно, док је укупан број бескућника око 4,1 милион. Лидер ове неславне статистике је Шпанија са 3,4 милиона празних кућа, у Италији је два милиона домова празно, у Немачкој 1,8 милиона, а у Великој Британији 700 хиљада. Исту бројку бележи и Португалија, с тим што је последњи попис у тој земљи показао да је за десет година (од 2001. до 2011) број напуштених станова порастао за више од трећине (преко 35 одсто).
Иначе, већина ових стамбених јединица грађена је у годинама (непосредно) пре „пуцања“ тржишта некретнина и економске кризе у Европи, док инвеститори никада нису ни намеравали да живе у некретнинама које граде – већ да их продају! Због све плићег џепа већине европских грађана, празне су остале и куће у летовалиштима на југоистоку Старог континента. Стотине хиљада започетих зграда (намерно) је срушено јер су се инвеститори надали да ће тако уштедети новац и истовремено подићи цену већ постојећим становима.
То је био основни разлог што су европски парламентарци у септембру ове године убедљивом већином изгласали Резолуцију којом се од Европске комисије тражи хитно развијање стратегије за решавање проблема бескућника. Посебно су, том приликом, критиковани национални парламенти европских држава јер су остали слепи на чињеницу да финансијска криза постаје и криза становања. Такође, и бескућници данас изгледају другачије. Млађи су, две трећине их је запослено (док трећина повремено ради), али им плате нису довољне да би себи приуштили стан са додатним трошковима, данас (за разлику од некадашњих бескућника) – угрожене су и читаве породице с децом…
Брисел ће до краја године размотрити и увођење казни за власнике празних кућа и станова у државама чланицама Уније, као и увођење пореза (сада је обратно, власници некретнина, без обзира да ли неко у њима станује или не, добијају пореске олакшице). Ова иницијатива биће концентрисана, пре свега, на популарне и велике градове Европе где у сваком тренутку хиљаде људи траже повољан смештај. То им увелико отежава чињеница да бројне некретнине једноставно стоје празне, а нису доступне.
На крају, посланици ЕП на септембарској седници највише примедаба имали су на опхођење инвеститора и за догодине су најавили пројекат масовне изградње социјалних станова у земљама чланицама ЕУ. Тиме би, како су резимирали, остварили дупли ефекат. Створили би трајне послове у грађевинском сектору и добили моћан инструмент за излазак из кризе, док би други учинак био – стамбени простор за свакога по пристојним ценама. Остаје да се види да ли ће најављени пројекат бити реализован.

ПОТРАГА ЗА БОЉИМ ЖИВОТОМ

Када су се пре око три деценије на улицама Будимпеште и под мостовима појавили први бескућници, многи Мађари били су шокирани због тог ефекта предстојеће промене (једнопартијског) система. Сада су на то већ сви навикнути. Будимпешта је у Источној Европи град с рекордним бројем бескућника и старих људи без сталне адресе (преко 10.000 особа). Досадашње владе (без обзира да ли су биле леве или десне политичке оријентације) овај проблем углавном су игнорисале.
Процењује се да око 80 одсто бескућника у мађарску метрополу долази из унутрашњости земље, најчешће из источног дела. Тамо је до пре двадесетак година цветала тешка индустрија, чија је пропаст узроковала нагли пораст незапослености и сиромаштва. Многи који више нису могли да плаћају хипотеке – остали су без свега, други су испали из система социјалне заштите, трећи (који су дуго били без посла) од државе су добијали тек 70 евра месечно, док су они који су били у Радном програму добијали по 166 евра… Две трећине њих, у потрази за бољим животом, дошли су у Будимпешту, и ту завршили на – улици.

[/restrict]

Један коментар

  1. уопште небитан

    Него, хоће ли ПФ НС да `увози` наставике из Мађарске, после најновије пресуде у корист `средњошколаца` и њиховог права да у Србији не користе српски језик ? Колико кошта “пријатељство” наивног са лукавим ? И КО даје тумачења проблематичних прописа о коришћењу језика народности у Војводини ? И ко дели `новце` за мањинске пројекте и уопште представља незаобилазни `фактор` у многим сферама живота у Војводини ? Много тема, без правих анализа. Заиста, неки могу да ликуку на 100 годишницу ПОРАЗА њихових претходника… Жалосно…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *