Тешка времена увек изнедре велике људе. Тако је Аустроугарска монархија насилном политиком створила све предуслове за стварање покрета Млада Босна
Моје интересовање за Младу Босну потиче од раних дана младости, а поникло је у мојој породици. Сећам се да сам као мали дечак проводио дане на једној високој стени која се издизала изнад места на коме је некада била кућа у којој се родио Владимир Гаћиновић. Одатле сам посматрао путеве којима је Владимир отишао у свет, у историју. Ко се бави науком зна да је сваки почетак тежак, а пошто се код мене појавио интризички мотив да што успешније представим јавности моја сазнања о Младој Босни, то је за мене био изузетан изазов. Жеља да напишем и објавим нешто значајно о Младој Босни тињала је у мени још од студентских дана, а претворила се у стварност одмах након што сам одбранио докторску дисертацију на Правном факултету Универзитета у Београду пре више од 25 година. Сматрао сам да је и моја обавеза према породици, нацији и науци да осветлим дубинске димензије настанка и деловања омладинског ослободилачког покрета Млада Босна – каже у разговору за Печат, проф. др Радослав Гаћиновић, научни саветник у Институту за политичке студије у Београду, овогодишњи добитник Награде „Печат времена“.
Монографија Млада Босна, која је недавно изашла у издању „Евро бука“, бави се важном историјском и правном теоријом у покушају да се разјасне узроци и димензије догађаја с почетка XX века. Како су текла истраживања, прикупљање грађе и рад на књизи?
Настојао сам да на основу историјских чињеница, анализе научних радова домаћих и страних аутора, свих расположивих архива, укључујући и породични архив и веома значајних сазнања које сам стицао од раних дана младости у својој породици осветлим дубинске димензије омладинског ослободилачког покрета Млада Босна. У писању књиге много ми је помогла методологија научноистраживачког рада коју сам учио током постдипломских студија на Факултету политичких наука у Загребу и искуство које сам годинама стицао бавећи се научноистраживачким радом.