Почетна / Србија / Ахтисари после Ахтисарија

Ахтисари после Ахтисарија

Зашто формирање такозване војске Косова и амерички захтев за повлачењем Унмика из наше јужне покрајине представљају саставни део преговора Београда и Приштине о свеобухватној нормализацији односа?

Када је, 3. априла 2007. године, пред Саветом безбедности Уједињених нација у Њујорку Војислав Коштуница одбацио план Мартија Ахтисарија о надгледаној независности Косова, поручио је да „никада и нико није специјалном изасланику могао дати мандат да прекрши принцип суверенитета и територијалног интегритета и да промени државне границе Србије“, да за „овакав Ахтисаријев предлог не може постојати правни основ док је на снази Повеља УН“, те да „Србија предлаже да основа за нови преговарачки процес буде свеобухватан разговор о спровођењу важеће Резолуције 1244“.

СПРОВОЂЕЊЕ ОДБАЧЕНОГ ПЛАНА После оваквог става Србије Русија је припретила ветом па Ахтисаријев план није ни стављен на гласање, а западни конструктори отимања Косова и Метохије од Србије научили су важну лекцију. И наставили да спроводе оно што су и наумили.
Војислав Коштуница успешно је одстрањен с власти, спроведена је истовремено специјална операција темељног преуређења српске политичке сцене која је произвела резултате с којима и данас живимо, а Ахтисаријев косметски план – који формално никада поново није враћен на преговарачки сто – почео је да се спроводи у облику промењеном само онолико колико су то налагале отежавајуће околности проистекле из Коштуничиног одбијања Финчевог оригинала.
Нове српске власти, предвођене Борисом Тадићем и Вуком Јеремићем, повукле су први корак у том смеру када су се сагласиле с доласком мисије Еулекс на Косово и Метохију, формиране онако како је и било предвиђено чланом 13 и Анексом 10 Ахтисаријевог „Свеобухватног предлога за решење статуса Косова“ од 26. марта 2007: „Европска унија ће установити мисију европске безбедносне и одбрамбене политике у области владавине права… Мисија ће подржавати спровођење овог Решења.“
Па је процес настављен споразумима о предаји катастарских и матичних књига „Косову“ онако како је то било предвиђено (или заповеђено?) Ахтисаријевим планом – Анекс 7, „Имовина и архива“, члан 7.1: „Архива, укључујући катастарску документацију и осталу документацију која се односи на Косово и његове грађане, а која је измештена са Косова, биће враћена на Косово“ – затим и ИБМ споразумом о интегрисаном управљању границом којим су косовски цариници и полицајци доведени на Јариње и Брњак захваљујући парафу Тадићеве власти и потоњем потпису владе Ивице Дачића и Александра Вучића, у складу с чланом 3 Анекса 8 Ахтисаријевог плана: „На Косову ће (…) бити развијена стратегија која ће омогућити вишефазни пренос овлашћења за контролу граница и интегрисано управљање границама на Косовску полицијску службу.“
А досадашњи врхунац непроглашеног спровођења Ахтисаријевог плана догодио се парафирањем Првог бриселског споразума, Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа, 19. априла 2013. године.
У најкраћем, тада договорено оснивање Заједнице српских општина проистиче из Ахтисаријевог Анекса 3, „Децентрализација“, у коме стоји да ће „општине имати право да сарађују и склапају партнерства са другим општинама на Косову“ (члан 9.1) те да, чл. 9.2, „општине имају право да образују и учествују у удружењима општина Косова ради заштите и промовисања својих заједничких интереса“.
„На Косову ће постојати јединствене полицијске снаге које се зову Косовска полиција“, стоји у тачки 7 Првог бриселског споразума. Ахтисари, Анекс 8, члан 2.1: „Јединствен ланац команде за полицијску службу биће очуван широм Косова.“ А у оквиру тога, предвиђено је даље у Ахтисаријевом члану 2.6, „у општинама са већинским српским становништвом, командири локалних полицијских станица бирају се у складу са следећом процедуром: Скупштина општине предлаже најмање два кандидата за место командира станице који испуњавају минималне потребне услове у складу са косовским законодавством.“ Управо ће из овога и проистећи бриселска тачка 9 која говори о регионалном полицијском командиру за четири северне општине који се бирају по сличној процедури.
Ахтисаријев Анекс 4 предвидео је и да „састав правосуђа и тужилаштва одражава етничку разноликост Косова и потребу за правичном заступљеношћу свих заједница“ – та је Ахтисаријева заповест операционализована у 10. тачки Бриселског споразума по којој ће се „успоставити веће које ће бити састављено од већине судија косовских Срба, које ће бити надлежно за све општине у којима су Срби већинско становништво“ – док је Ахтисаријев члан 11, по коме „Косово мора да организује (…) општинске изборе у складу са условима овог Решења и новим општинским границама. (…) Потребно је да надлежни међународни орган потврди да су избори задовољили међународне стандарде“, у дело спроведен након што је 11. тачком из Брисела било договорено да ће „општински избори бити организовани у северним општинама 2013. године уз посредовање ОЕБС-а у складу са косовским законима и међународним стандардима“.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

2 коментара

  1. Briselski pregovori - unutrašnji dijalog

    FORMIRANJU TZV. VOJSKE KOSOVA-KS I AMERIČKOG ZAHTEVA za povlačenje Unmika sa Kosova (KiM) treba dodati i ZAHTEV ZA UČLANJENJE KS U UN.

    ZAŠTO navedeni ZAHTEVI predstavljaju sastavni deo pregovora Beograda i Prištine o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa?
    — ZATO što su zahtevi nametnuti od SAD-EU van Briselskog sporazuma-BS kao pritisak na Srbiju, da finalizira Briselski sporazum (odredjivanje STATUSA KOSOVSA – primopredaju teritorije) – ZATO što se oni (Sad-EU) pozivaju na Briselski sporazum kojim je Kosovo dobilo sve atribute Albanske muslimanske države (integrisana administrativna linija u granicu sa albanskom carinom, ukinute sve državne institucije Srbije na Kosovu, Srbi integrisani u albanske institucije), za koji u startu od potpisivanje 2013 god smatraju da je zacementiran – završena priča: Po toj osnovi oni ne pitaju niti žele da pitaju Srbiju – ZATO ŠTO srpski pregovarački tim u Briselu (Vučić-Dačić) nisu tražili da se ODREDBAMA u BS naznači da neće biti vojske i učlanjenje Kosova u UN – što pretstavlja na žalost poruku i logistiku da može da nam se otima teriorija KiM? Takva (antisrpska) logistika vidi se i iz primera zahteva KS za učlanjenje u UN. naime:

    DAČIĆ JE u razgovorima sa Tačijem u Briselu 2013 god govorio, citiram: „Ako se Srbi i Albanci dogovore – može Kosovo da udje u UN“. Kada je Dačić zbog toga dobio kritike u Srbiji (i ja sam pisao komentar) – pravdao se da je pogrešno tumačen – da je mislio na SVEOBUHVATNI SPORAZUM o normalizaciji na kraju pregovora(!)? A to je današnje vreme kada se pritiska Srbija da finalizira pregovore, preda Kosovo – da dobije članstvo u UN, UNesko, formira vojsku…?

    KONTINUIRANO POTENCIRANJE – da je Kosovo naša srpska pokrajina (NARAVNO DA JE NAŠA POKRAJINA) – sa privremenim institucijama da se vlasi (Srbi) ne dosete – ZAŠTO TO NIGDE NE PIŠE U BRISELSKOM SPORAZUMU – ZAŠTO NIJE EVIDENTIRANO???!!! Ima mnogo primera, da ne budem dosadan. Zato je potrebno da se, iz gore navedenih razloga – najbolja šansa – DA SE ODMAH PREKINU I ZAMRZNU briselski pregovori koji su bazirani na OTIMANJE TERRITORIJE KiM?! …




    6



    0
  2. Sacuvajte mozda ce zatrebati. Neki americki predsednik je pre rata 1999 izjavio da Srbija ugrozava nacionalne interese amerike.Zemlja koja je 50 X manje,30 X malobrojniuka 500 X ekonomski slabija ,10 000 km daleko ugrozava ameriku.Nama stalno serviraju istinu da mi nase probleme nemozemo resiiti bez zadovol;jenja interesa amerike,ne,macke,engleske,francuske EU i sve tako redom.Dajke mi u svojoj kuci moramo prvo zadovoljiti interese belog sveta pa ako sta ostane,ostane,ako ne nikom nista.Ja pitam SANU,Nauku,Inteligenciju,ako to jos uopste postoji.Kojim imenom bi se nazvala ovakva politika zapada prema Srbiji i drugim VELIKIM a malobrojinm drzavama.Za mene postoji samo jedna rec RASIZAM.I to je naj blaza rec.Sve druge bi bile prikladnije,a znate koje su.Dakle ako se rodite kao amerikanac ,ili ostali nabrojani,vi imte sve privilegoije ovoga sveta.Ko je i kada njima dao pravo da se ovako ponasaju a da niko do sada nije upotrebio pravu rec za njiohvo ponasanje.Ovo je vapaj ocajnika.Porazenog.A porazen je zato jer nije poginuo.Samo omi koji su poginuli za pravu stvar ,nikada nece biti pobedjeni.Valjda ce neko skapirat Nisam ja glup mada se pomalo pravim naivnim.Ko ima sa cim neka razmisli




    3



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *