Почетна / Економија / Озваничење дужничког ропства

Озваничење дужничког ропства

Нови дужнички уговор Грчке са остатком ЕУ неће ријешити ниједан проблем те земље и њених становника. Чињенице неумољиво показују да Грчка не назире свјетло на крају тунела. Али циљ овој пројекта и није спасавање Грчке

Грчка финансијска криза је напокон савладана. Тако су барем побједоносно изјавили министри финансија држава еврозоне, након састанка одржаног у Луксембургу који је 20. августа трајао све до вечерњих часова.

„ИСТОРИЈСКИ“ ТРЕНУТАК Треба прецизно нагласити овај тренутак, будући да су га министри (само)прогласили као историјски.

Грчки премијер Алексис Ципрас је тим поводом, на скромној свечаности, Грцима све представио као огромни успјех своје владе и честитао сународницима повратак Грчке на међународна финансијска тржишта. Грчка је, по његовим тврдњама, повратила своје достојанство и пред њеним грађанима су дани бољитка. Бројне личности свјетске политике и високих финансија поздравиле су овај резултат констатујући да је избјегнут најгори сценарио. Под тим се мислило на могућност да грчка дужничка бомба неконтролисано експлодира и, попут посложених домина, почне да руши наредне у ланцу дужничке кризе.

Ово је класичан примјер банкарске тактике „одуговлачи и претварај се да не постоји“. Када, наиме, банка увиди да њен клијент није у стању да отплаћује кредит, она му одложи отплату за одређени низ година. За то вријеме она зарађује будући да се камата стално обрачунава, а и дужник и повјерилац се претварају да се тај ружни тренутак уопште није десио. Обје стране се надају неком чуду које би кредите учинило отплативим или да, у супротном, неко други буде приморан да узме врући кромпир у руке.

„Историјског“ 20. августа је истицао трећи програм помоћи који је озлоглашена Тројка (Европска комисија, Европска централна банка и ММФ) наметнула Грчкој прије готово десет година. За рјешавање грчке дужничке кризе било је уложено триста милијарди евра, кроз три програма помоћи. Криза је настала због презадужености Грчке. Тада, 2009. године, јавни дуг Грчке је био 120 одсто њеног БДП. Након „успјешне“ терапије и изгубљене деценије за Грчку однос јавног дуга према садашњем БДП Грчке повећао се и износи 180 одсто.
Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Duznicko ropstvo moze da se resi, samo ako se hoce. Potrebno je povecati akcize na alkohol, cigarete i kockanje. Poceti najpre od kockanja, evo vam lista ovde kazina, pa krenite redomi oporezujte sve! Kladionice i banke takodje. I, da vidimo onda da li ce biti duznickog ropstva.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *