Патријарх Иринеј о Косову: Не смемо да предамо свету земљу — нека је окупирају

Патријарх српски Иринеј оценио је да се питање Косова и Метохије не сме решавати на брзину, те да Србија не се да одустане од борбе да сачува тај део своје територије.

У беседи на Светој архијерејској литургији у цркви Преображења Господњег на Видиковцу, патријарх српски Иринеј рекао је да се Космет, са српским народом и његовим светињама, не може препустити на милост и немилост онима који су до јуче све рушили и затирали.

Препис дела беседе патријарха Иринеја о Косову и Метохији преносимо у целости:

Данас, када смо овако дивно сабрани, не могу, браћо и сестре, да не проговорим неколико речи о нашем Косову, о нашој благословеној земљи, о нашем Јерусалиму, који је угрожен више него икада у својој историји, о нашим светињама на Косову и Метохији, почевши од Пећке Патријаршије, Дечана, Грачанице, и многих и многих других светиња, где је некада било и трагова о њима; остало је на 1300 места на Косову и Метохији.

Та земља је натопљена крвљу хришћанских мученика и сузама хришћанских подвижника, и зато се морамо Господу помолити, да нам не отргну ту свету земљу. Хиљаду година српски народ живи на Косову и Метохији. Тамо је подизао светиње. Украсио је, a данас моћници овога света желе да нам је отму, узму, као што је окупирали.

Не можемо никада дозволити да Косово буде нечија друга земља, а поготово народа који је годинама и вековима уништавао светиње наше на Косову и Метохији. И они данас треба да буду чувари њихови. Наш народ то каже лепо: То је исто као поставити козу да чува купус.

Помолимо се Господу да Господ учини код оних који одлучују, који кроје капу народима и људима да Косово остане српско као што је то вазда било. Не смемо никада дозволити да га некоме предамо.

Сила, каже народ, узме и земље и градове, ако хоће да узме нека га окупирају, узму, али ми не смемо никако дати своју свету земљу јер народ каже: Оно што се силом узме, на неки начин се и врати, а то имамо доказа код народа јеврејског који је 2000 година чекао да се врати у Јерусалим и вратио се. 

Има много мудрих људи који говоре и мисле да се још увек дешавају велика превирања у овоме свету и да то питање не смемо никада тако брзо да решимо, него да се боримо да га сачувамо, па ако га, не дај Боже изгубимо, да се боримо да га вратимо.

Зато се молимо Господу; потребна је молитва свих нас да сачувамо светињу косовску и метохијску и тамошње наше славне и дивне цркве. Ја верујем у Господа, верујем и у свете мошти на Косову и Метохији, Св. Краља Стевана Дечанског, свете Патријархе и Епископе у Пећкој Патријаршији и Св. Јоаникија Девичког и многе друге који су нас сачували од многих искушења и патњи и страдања у прошлости. Даће Господ, молитвама светих и нас свих да се и сада сачува наше свето Косово.

Нека вас Господ благослови браћу и сестре, нека вам Господ улије веру, ону веру коју су свети апостоли имали, ону веру коју су наши оци и праоци имали, та ће нас вера сачувати од свих зала и опасности овог света. Јер Бог је моћнија од свих непријатеља наших.

Извор: https://rs.sputniknews.com/politika/201808201116930120-patrijarh-kosovo-predaja/

2 коментара

  1. Svaka cast Patrijarhu.Tako i nikako drugacije.Dosta smo se igrali sa drzavom i svetinjama.

  2. Драган

    У Боју на Мишару, у саставу Крађорђеве војске, била су
    два свештено-служитеља – Поп Лука Лазревић и Прота
    Матија Ненадовић.

    “На челу једног крила је био поп Лука Лазаревић, а на челу
    другог су били Лазар Мутап и прота Матеја Ненадовић.Лука
    Лазаревић је појурио према шанцу, а прота Матеја је кренуо
    улево према турској артиљерији и везиревом штабу.“
    /vidovdan.org/istorija/mogu-samo-srbi-svet-ih-otpisao-a-onda-
    saka-junaka-dobila-naj…/

    Сада је ситација у Србији иста као и у време Боја на Мишару,
    само што то није бој крвљу и телом, већ бој против
    духова таме у поднебесју.

    Светости Ваша , следите пример својих предака, па урадите
    исто што и они, са својом браћом Архипастирима СПЦ-е, у Матици
    и Расејању, свеколикој Васељени, без кубура, пушака, јатагана,
    топова и џебане, већ са Крстовима, Иконама и црквеним барјацима,
    тмњаном, измирном, босиоком и Богојављенском
    водицом… – оружијем против поглавара таме у поднебесју –
    ЛИТИЈОМ ОД ХРАМА СВ. САВЕ ДО САБОРНЕ ЦРКВЕ;
    тамо очитајте молебане Сабору Србских Светитеља и
    Мајци Божијој, јер је Беогард Богородичин град.

    Ако Београдом могу да “литијаше“ хрватски хулигани
    гејеви, “Жене у црном“…, зашто не би могли и ви –
    црквени пастири – предводећи своје Словесно
    Православно Стадо!

    Покушајте, Ваша Светости, јер то НИШТА НЕ БОЛИ, НИШТА
    НЕ КОШТА, ПО БОГУ ЈЕ И ЉУДИМА, А МОЖЕ ДА БУДЕ
    НА КОРИСТ И ВЕСЕЉЕ – БОГА И ЉУДИ ДОБРЕ ВОЉЕ!

    ХРИСТОС ПО СРЕДИ НАС –
    ЈЕСТ И БУДЕТ!
    ХРИСТОС СЕ ПРЕОБРАЗИ –
    ВАИСТИНУ СЕ ПРЕОБРАЗИ!

    Драган Славнић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *