Почетна / Интервју / Проф. др Милан Брдар – У научној заједници кључа (2. део)

Проф. др Милан Брдар – У научној заједници кључа (2. део)

Када ће бити тренутак да се шире реагује, ако не сада када се Одељење друштвених наука САНУ видљиво исказало као провинцијална прчварница за намирење личних интереса?

Разговарала Невенка Стојчевић Фотографије Милан Тимотић

Печатов саговорник проф. др Милан Брдар, аутор „отвореног писма“ упућеног председнику Српске академије наука и уметности (САНУ) др Владимиру Костићу, а поводом актуелног избора кандидата за звање дописног члана ове институције, у разговору за наш лист појашњава због чега је поменути избор „невиђена научна брука“ и због чега верује ( његово уверење у научној и интелектуалној заједници Србије није усамљено!) да конкурс „мора да буде поништен“.

Да ли је било и других јавних реаговања на овогодишње изборе у Академији, или наши интелектуалци – као што је уобичајено – ћуте, мотивисани веровањем да ће тако обезбедити успешну личну каријеру?
У научној заједници кључа тако да се може очекивати да ће бити захтева за поништење овог избора. Не ради се само о томе какви су кандидати изабрани, иако је то довољно за узбуну. Реч је о томе да смо сви ми остали лично оштећени. Питам сваког човека од науке како би реаговао када би био суочен са неги­рањем свог четрдесетогодишњег рада? За сада, што се тиче појединаца и спремности на акцију, преовладава ћутање. Поред мене огласио се још један колега, чији је критички текст ових дана објављен у новинама, али је разочаравајућа чињеница да кандидати о томе не говоре рачунајући да ће покварити своје следеће шансе. А ћутање је и неодговорно. Ми морамо да говоримо о својој кући, јер Академија јесте и наша кућа. Неки који су тамо засели мисле да је само њихова, и штавише, да су „изнад реално­сти“. Поража­вајућа је чињеница да бројни самопрокламовани критички интелекту­алци, у последњих 20 до 30 година веома селективно упражњавају своју критичност, тако да их нема нигде ни у овом случају. Када ће бити тренутак да се шире реагује, ако не сада када се Одељење друштвених наука видљиво исказало као провинцијална прчварница за намирење личних интереса. Какав је то осећај одговорности када наше радове ни погледали нису, када су сви пакети с нашим књигама остали нетак­нути. Мени је члан Одељења још 2009. рекао „нисам те читао, а и немам намеру…“. Али увек има намеру да гласа! За такву ситуацију одговорно је и Председништво, пошто су Одељењу прикључили пет историчара од којих се очекивало да допринесу поправљању стања. Свака част! Да ли они могу да гласају као пуноправни чланови Одељења, то је питање Статута. У Сваком случају, својим гласањем су допринели да стање постане још горе, него на изборима 2012. и 2015. године. Нико од тих историчара и чланова Одељења није „универзални“ дух и капацитет, а нас толико кандидата покривамо јако широке области. Зато су имали проблем компетентности, да би дали објективну оцену. Ко их је спречавао да ангажују стручњаке споља? Као филозоф изабран је филозофски аматер. Као кандидат и бивши председник Филозофског друштва морам да због тога дигнем глас, јер то је посебан скандал. Не мора дотични да буде филозоф по образовању, али његово дело мора да буде филозофско. А он у библиографији има само један филозофски спис, међу бројним радовима из економије, менаџмента, геополитике и екологије. Није проблем у овој ширини јер живимо у времену мултидисциплинарности, тако да се и многи од нас крећу кроз различите дисциплине. Али људи који су гласали на основу једног списа (ако су га и погледали), толико су арогантни да их није занимало има ли још некога за ту категорију. Одакле им право да не узму у обзир 3.500 страна неспорног филозофског дела другог кандидата? Академик Крестић је, на пример, изјавио да је „гласао по својој савести“. Питам шта значи гласати по савести, а не завирити нити у један пасус књиге кандидата које ћеш одбити? Хоће ли се у овој држави икада схватити да што си на вишем нивоу то си одговорнији. Ови људи мисле да су недодирљиви зато што их не дирамо. Ово што се збива са Академијом може да буде и веома крупна политичка ствар!

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Милан Гордић

    Које је време дошло када један професор на Мегатренду хоће да буде примљен у САНУ!?! Већи кредибилитет од њега има сваки средњошколски професор филозофије. И још самог себе предлаже и оцењује. А не зна да се у САНУ не стиже на основу конкурса, него избором, и то избором који врше чланови САНУ на основу строго постављених критеријума. Тако се ради у свим академијама на свету, осим у Турској, Сверној Кореји и сличним земљама где локални диктатор бира лично 50% академика. Можда ће једног дана бити кандидат и сам Мића Мегатренд.




    5



    2

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *