Зона сумрака – ШЕШЕЉ У ЈАРКУ

Представа којој смо у недељу сведочили у ближој и даљој околини сремског села Хртковци донела је одређену корист свим актерима – и Војиславу Шешељу, и Ђорђу Жујовићу, и Ненаду Чанку, и Балши Божовићу. Трпела је и оштећена је само недужна публика – грађани Хртковаца и околине и грађани Србије уопште

После вишенедељне зебње због начина на који ће се расплести драма око митинга и контрамитинга у месту што је мимо своје воље и беспотребно постало симбол прогона, можемо да одахнемо. Није се догодило ништа, али је и то ништа врло злокобно и штетно. Драма се претворила у трагикомедију. Елементе комичног демонстрирали су сви актери. Војислав Шешељ, човек чије деловање доприноси српској идеји колико и рад Јелене Милић евроатлантским интеграцијама Србије, поново је у свом препознатљивом маниру обрукао све који се на било који начин идентификују са принципима патриотизма, национализма, деснице, па чак и самог четништва. Данима најављујући поход на иначе мирно село, уносећи неспокој не само међу грађане Србије који припадају мањинским заједницама него и међу већинске Србе, завршио је седећи у канцеларијској фотељи у хладу дрвета где је, после кратког одмора од вожње ауто-путем, изјавио да је дошао да „провоцира режим“, а не Хрвате. Крајње бесмислено, зар не? Зашто би ико ишао у Хртковце да провоцира режим када он није тамо. Режим је у Београду, у Немањиној и на Андрићевом венцу. Једини резултат Шешељевог покушаја инвазије на Хртковце је још један аргумент у корист стереотипа о Србима као прогонитељима и етничким чистачима. Шешељ је овим испровоцирао нормалне Србе чији се углед блати у име некаквог базичног национализма, толико примитивног да заступа тезу да је „хотимично“ хрватска реч (што је из националистичког угла подједнако смислено као и залагање Владана Батића ономад да се „Србија отцепи од Црне Горе“). Шешељево витлање по Хртковцима данас, као и 1992. године, не може служити ничему другоме него давању алибија стварним прогонитељима и етничким чистачима из Хрватске, БиХ и са Косова. Шешељ је овим добио пет минута медијске славе на рачун угледа српског народа.

[restrict]
Комични су испали и свих око седам (плус/минус пет посто) активиста Либерално демократске партије предвођених храбрим Ђорђом Жујовићем (од којег нас не би зачудило да једног дана, попут Владимира Павићевића, изненада открије своје неоцрногорство и постане активиста тамошњих либерала) чија је спартанска одбрана нејаких Хртковчана окончана једним шамаром. Још комичнији су испали бескомпромисни Ненад Чанак и Балша Божовић који се жале како је њихова акција одбране људских права брутално заустављена код Руме. Одлучност је била таква да су Чанак и остали хероји из Новог Сада кренули у 10.30 (према извештају Н1), више од пола сата пошто је Шешељ започео своју циркуску тачку у Јарку. Да је до њих, спасли би Хртковчане, баш као што су и Американци спасли Тутсије у Руанди 1994.
Комични су испали и неки медији који су поводом случаја Хртковци отишли толико далеко да су у централној информативној емисији давали значајан простор маргиналној организацији под именом Антифашистичка акција која не постоји ван друштвене мреже „фејсбук“ (не искључујемо, ипак, могућност да их има и на „твитеру“). Ови „антифашисти“ су од акције заштите Хртковчана одустали брже него Невил Чемберлен од чувања Чешке 1938, јер су тако „замољени“.
Све је ово комично, али шта је онда трагично? Трагична је пре свега већ поменута слика о Србима која се овим путем шаље. Трагично је што је „провокација режима“ претворена у малтретирање свих осим режима. Трагично је и што је „српски националиста“ зарад минималне сопствене користи упропастио један од најсветијих дана многим својим сународницима који славе Светог Ђорђа. Трагично је и што је њиховим хрватским суседима без икаквог нормалног разлога ускраћена могућност да проведу дан у слободи. Како се ми можемо љутити на разне хосовце и сличне злотворе који малтретирају наше сународнике у суседним земљама, ако и код нас постоје њихове копије? Трагично је што су на штети свих нас профитирали они, а још је трагичније што ово није ни почетак, нити је крај.

[/restrict]

2 коментара

  1. Članak je čist promašaj.

    1
    1
    • Миркула

      На против, чланак је пун погодак. Културна особа не тражи популарност увредама и провоцирањем недужних… Толико, човек са минималном интелигенцијом схватиће о чему причам (предпостављм да Принцип не спада у ту групу)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *