Почетна / Србија / Има (ли) ко хоће

Има (ли) ко хоће

Ако с једне стране имамо препоруку Немачке и Америке, а с друге препоруку Српске православне цркве и Владимира Путина, шта мислите, која је од те две препоруке добронамерна и у виду има наш интерес? Што значи да је сасвим јасно коју бисмо од тих препорука морали да прихватимо, али не значи и да је извесно да ће тако заиста и бити…

Медији ових дана тврде, а чини се да им се у овом случају може веровати, да су се у Вашингтону крајем прошле недеље састали политички директори министарстава спољних послова земаља Квинте (САД, Велика Британија, Немачка, Француска и Италија, све наши доказани пријатељи) како би се консултовали о финалној фази дијалога Београда и Приштине „који би требало да се одржи наредних месеци и да се крунише финалним споразумом између страна, за који се очекује да резултира нормализацијом односа. До сада се мислило да ова нормализација не подразумева признање Косова од Србије, већ само признавање реалности, односно дозвољавање учлањења Косова у УН, што би Србији омогућило чланство у ЕУ“.

САСТАНАК КВИНТЕ Да је овај састанак заиста одржан, потврдио је изокола председник Србије Александар Вучић – „Имамо одређена сазнања. Нешто се јесте дешавало, а шта – сазнаћемо“ – а сасвим директно и Бљерим Шаља, политички саветник Хашима Тачија: „Колико ми знамо, представници Квинте одржали су два састанка (у Вашингтону) за два специфична питања. Прва тема била је координација чланова Квинте када је реч о чланству Косова у међународним организацијама, укључујући Интерпол – надам се ове године – и потенцијално чланство у Унеско-у следеће године. Углавном, састанак је био о међународној заступљености Косова. Други састанак посвећен је искључиво дијалогу Косова и Србије, односно завршној фази дијалога.“

Какав је план разрађиван на овим састанцима?

О његовим основним цртама говори америчка дипломатска белешка са састанка који је, на истом нивоу политичких директора Квинте, одржан у Бриселу још 11. јануара 2010. Поверљива (confidential) депеша под ознаком 10BRUSSELS85, хвала „Викиликсу“: „Француска је рекла да смо све ближе тачки у којој шансе Србије за напредак у ЕУ интеграцијама постају угрожене њеним ставом према Косову, додајући да још нису одлучили када или како да повежу та питања. (…) Француска је рекла да ’међунемачки’ модел може да буде само привремено решење, и да морамо јасно да ставимо до знања Србији да неће моћи да уђе у ЕУ без признавања Косова. Велика Британија је сугерисала да би кључно било да се ова условљеност што раније угради у процес приступања ЕУ. (…) Француска је рекла да је међусобно признање циљ, и да Владу Косова треба да посаветујемо да у разговоре уђе с разумевањем да је то циљ. Рекавши ’не желимо да поновимо Кипар’, Француска је упитала желимо ли да мишљење (о српској кандидатури за ЕУ) учинимо зависним од међусобног признања.“

Што ће рећи да је још (барем) почетком 2010. одлучено шта тачно хоће да нам ураде – наш пристанак на улазак Косова у Уједињене нације по међунемачком моделу, потом и формално узајамно признање – тако да су поприлично наивни и/или необавештени сви који су и данас у стању да буду зачуђени због неспремности ових архитеката и градитеља крње косовске независности на компромис са Србијом. Да су, уосталом, икакав компромис желели, уместо нашег тоталног пристанка на капитулацију, не би било ни онаквог Ахтисаријевог плана, ни једностраног проглашења независности Косова, да се не враћамо сад на бомбардовање наше земље и све што му је претходило у Рамбујеу, а доајен америчке дипломатије Хенри Кисинџер описао је то као „провокацију, изговор за почетак бомбардовања“.
Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

2 коментара

  1. Sta moze da potpise Vucic a da ne prekrsi Ustav Srbije.Jedini validni bi bio akt o kapitulaciji,posto je Kumanovski sporazum akt o prekidu neprijateljstava.NO pre p[otpisivanja kapitulacije Vucic mora objasniti narodu ko mas i zasto tera na kapitulaciju 2018 ako nismo kapitulirali 1999.Sve je to lepo objasnjeno u Narodnoj Rezoluciji.Naj veci protivnici Srbije nisu na zapadu oni su u Srbiji.Oni su u svim institucijama ove drzave.Od akademije do MZ.To je pro zapadni lobi koji za pare pokusava da nas ugura u NATO i EU bez obzira na pogubnost takve politike.To su ljudi koji ne dozvoljavaju da ova zeemlja krene dalje.Mnogo ih je takvih u Srbiji.Imaku oni pravo na svoj stav ali nemaju pravo da rade protiv interesa drzave koja je anti drzavnim Zakonima lisena mogucnosti brobe protiv takviih.Italijanski Sud je ustanovio da su njihovi vojnici oboileli zbog posledica rata u Srbviji a nazovi nasi eksperti ne dozvoljavaju da se istraze posledice bombardovanja.Ciji su oni pitam sve nas.Ima li dileme.Skot je na istom spisku kao i ti koji dele njegovo miosljenje.Upamet se braco Srbi.Ovo je naj blaza varijanta onoga sta ja mislim o takvima u Srbiji a puna ih je Srbija.




    4



    0
  2. unutrašnji dijalog

    KONTRA PITANJE. A ko je pripremio teren – svršen čin Briselskim sporazumom – da se preda i otme Kosovo (KiM), navodne normalizacije odnosa Srba i Albanaca – antisrpskog nastupa Kvinte, – nego perfidna (veleizdajnička) politika Aleksandra Vučića i Dačića?
    Naravno da je opcija preporuka SPC i Putina u srpskom interesu, ali je to vrlo neizvesno kao što je rečeno, jer je teren pripremljen za prvu opciju Nemačke i Amerike –
    finalizaciju da se otme i preda KiM koju Vučić perfidno sprovodi u Briselu diktatorskom politikom. Iskreno da kažemo, i druga opcija ne uliva naročiti optimizam i snagu (stav SPC) jer se ispoljava sa velikim zakašnjenjem od 5-6 god. Trebalo je u startu veleizdajničkog Briselskog sporazuma reagovati i zauzeti stav. Slično se odnosi i na Putina (Rusiju) koji nije obrazložio svoj stav (i prema Briselskom sporazumu) nego – podržava politiku Vučića o KiM? Sada svi govore da se u Briselu rešava STATUS KOSOVA – finalizacija u završnoj fazi, a 5-6 god Vučić je zvanično to prikrivao os srpskog naroda – nije dozvoljavao debatu BS u Narodnoj skupštini. Pretpostavlja se da je Putin imao saznanja kakav je „sporazum i status Kosova“ odredjen, ali nije hteo da se zamera i konfrontira sa Srbijom zboh medjusobnih bratskih pravoslavnih odnosa na Balkanu.
    ZAMRZAVANJE BRISELSKOG SPORAZUMA – je treća najbolja opcija – da se ne preda – ne poklanja teritorija KiM, jer u suprotnom nikada Srbija neće moći da povrati teritoriju KiM (Briselski sporazum – albanska tapija na Kosovo, za na veka izgubljena teritorija, i gore od toga – širom su otvorene kapije za prodor islamizacije i ekspanzije i drugih separatističkih faktora: Sandžak, Jug Srbije, Udar na RS, Vojvodinu, unutrašnjih remetilačkih faktora Srbije…?

    VUČIĆEVA POLITIKA MEDIJSKOG RATA ZA KiM (ministra za informisanje u Miloševićev režimu) je totalno poražena od Vuka Draškovića, NVO Nataše Kandić, Sonje Biserko… albanskih separatista, što je veliki doprinos otimanju srpske teritorije (barem pola da je pripalo Srbiji Kiparskim modelom). Vučić je imao prilike da koriguje svoj politički pristum: nije reagovao, čutao je od 90-tih god na izjave EU da neće da „ponavljaju grešku“ Kiparskim modelom (podela teritorije) što je očigledna opcija da se otme aKosovo, ćutao je na blokiranje povratka 250.000 proteranih Srba sa KiM (da bi Albanci napravili državu), ćutao je na spoljni pritisak na Srbiju od 2000-te do 2008 god da Srbija prihvati REALNOST NA kOSOVU (Albanaca navodno dva miliona, Srba 150.000…) da se otme KiM, prihvatio i potpisao Briselski sporazum (sa formulacijom odredjivanja statusa Kosova (albanska država), predaje i veleizdaje KiM (vekovne srpske teritorije).
    STOP Briselskoj sporazumu – veleizdaji i razbijanja Srbije!!! …




    6



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *