Почетна / Свет / КАКО НЕСТАЈУ СЛОВЕНСКИ НАРОДИ

КАКО НЕСТАЈУ СЛОВЕНСКИ НАРОДИ

Феномен асимилације православних Словена дуго је био табу тема, односно тема о којој и ако се расправљало, то се чинило на маргинама научних збивања, док су резултати таквих размишљања скривани од научне и друге јавности. Но изгледа да је дошло време да се и тема несметане асимилације Словена постави на дневни ред

Према подацима које даје „Аналитическаја газета“ из 2013. године, словенски свет данас има између 300 и 350 милиона људи, а у друге народе асимиловано је исто толико. Асимилација је, другим речима, словенски свет буквално преполовила, а нанела је веће штете него страдања у свим, углавном одбрамбеним, ратовима које су Словени водили. Словени су се претапали у све суседне народе: Немце, Мађаре, Румуне, Турке, Албанце, Швеђане, Финце, Литванце… али и међусобно асимиловали. Најчешће су Словени римокатолици „гутали“ православне Словене (Пољаци Русе, Хрвати Србе итд.) или су носиоци „исквареног православља“ (Румуни) асимиловали православне Словене (Србе и Русе).

Сложени процеси који су доводили до „нестајања“ различитих делова словенских народа започети су у далекој прошлости, али трају и данас, а да се при томе словенски научници нису позабавали овим феноменом. Јасно је да су Словени нападани и да их је много изгинуло у различитим ратовима, али они, у суштини, нису доводили до нестанка неког њиховог народа, већ је то чинила (насилна) асимилација, која је мењала њихов идентитет. У неким случајевима асимилација је трајала дужи временски период и отуђивала је већу или мању групу неког словенског народа, док се у другим случајевима под утицајем страних центара моћи формирао нови словенски народ, али са новом идеологијом и системом вредности и савршено новим културним одличјима, политичким тежњама и карактером.

Према руском порталу kramola.info, а којим су сагласни и српски аутохтонисти, најранији пример асимилације већег дела словенског становништва догодио се на територији савремене Грчке (посебно на Пелопонезу). Процес је завршен у 11. веку и само су Словени на северу ове покрајине успели да сачувају свој идентитет. Можда су драматичнији подаци за читаву Егејску Македонију. Наиме, према турском попису становништва из 1904. године Срби су чинили 85 посто становника Егејске Македоније (896.494), већ следећи Грчки попис из 1912. бележи 326,426 православних и 41.000 исламизираних Срба, Турака 295.000, Грка 234.000, Јевреја 60.000, православних Влаха 50.000, Цигана (Рома) 25.302 и Албанаца 15.108. Следећи пописи које је спроводила грчка држава казују да је 1920. Срба било 500.000, а 1949. године 195.395. Данас у Егејској Македонији нема Срба, али има Грка који говоре словенским језиком (10.000).

Други пример тоталне асимилације јесте „гутање“ од стране Немаца многобројних полапских словенских племена, која су од 12. века потпадала под немачку власт (световну и црквену). Резултат ове асимилације је нестанак Словена на истоку савремене Немачке. Само су Лужички Срби, живећи ван главних комуникација и по густим и неприступачним шумама, успели да се очувају у незнатном броју (око 46.000). Сличну судбину доживели су и Словени на Источним Алпима, чија се територија смањила за две трећине.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *