Почетна / БРОЈ 499 / Нова стратегија, стари циљ

Нова стратегија, стари циљ

Да ли нова америчка стратегије за Балкан Србији доноси олакшање, или нову и још опаснију претњу?

Иако још увек трају полемике у смислу да је Атлантски савет САД само изнео предлог који тек треба да се усвоји, измена у америчкој стратегији за Балкан ће свакако бити, и само је питање да ли ће оне бити суштинске. Промена америчке стратегије, макар и у једном сегменту који се односи на Балкан, толико је ретка појава, да се морамо упитати да ли је стварна и искрена. У самом извештају има детаља који асоцирају на неку врсту извињења, као што је најава „историјског помирења са Србијом“, а знамо да се Америка не извињава. Када размишљамо о америчкој искрености, не заборавимо да нам је неке ствари око превара и обмана објаснио нама добро познати портпарол НАТО-а за време бомбардовања Србије Џејми Шеј. На питање зашто је тако бездушно сатанизовао Србију и српски народ лажима и измишљотинама, хладно је одговорио: „Били смо у рату и то је био мој посао.“ Проблем је што смо ми и сада изложени рату који САД спроводи према Србији, додуше специјалном, или, како они то зову, „хибридном“.

РУСКИ УТИЦАЈ Са становишта Србије важна су сва три главна закључка из овог извештаја: веће америчко присуство на Балкану, посредовање у преговорима и најава историјског помирења са Србијом. Ово је први документ такве врсте са Запада, након много деценија, у коме се Србија не приказује у крајње негативном контексту. Ипак, лако је уочити да нова америчка стратегија, као и стара, има за циљ елиминацију руског утицаја са Балкана, с тим што је стара Србију третирала као платформу и ослонац за ширење руског утицаја, а нова Србију види као потенцијалног америчког пријатеља и партнера.

Суштинска превара је у томе што нико не објашњава шта је у ствари „руски утицај“ и како га елиминисати. Да ли је то руско присуство, готово непостојеће сем у дипломатским представништвима? Да ли је то некаква идеологија, ако знамо да тако нешто више и не постоји? Да ли је проблем офанзивни продор руских компанија и капитала, ако знамо да је то симболично? Да ли су у питању енергенти и сировине којима се и физички брани приступ на Балкан? Да ли руско оружје и војна индустрија? Да ли од свега тога помало? Свака анализа показује да то што Американци упорно зову руским утицајем, у ствари не постоји и да је у питању измишљотина и обична илузија, јер ничега од побројаног нема, а што би премашило и засенило западне утицаје. Чак је и смешно какав је одговор добио наш шеф дипломатије Ивица Дачић за време боравка у САД. Док су му причали о руском утицају на Балкану, поставио је логично питање: „А шта је са америчким утицајем?“ „Наш утицај је добар, а руски је лош“, хладно рекоше америчке дипломате.

Са становишта САД и НАТО-а, није проблем српска подршка Русији – она је симболична у геостратешком сучељавању великих сила. Проблем је руска подршка Србији, која минира све америчке покушаје потпуног овладавања Балканом. Ако већ не могу спречити Русију да нам помогне (дипломатски у УН и кроз економску и војну сарадњу), онда покушавају да натерају Србију на самоубилачки потез прекидања свих веза с Русијом. Зато су тако јаки притисци САД на Србију у вези са хуманитарним центром у Нишу, иако савршено добро знају да се не ради о руском шпијунском пункту. Желе да дипломатским играма око тог центра покваре наше одличне односе с Русијом.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Чланак добар баш.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *