Који је циљ унутрашњег дијалога о Косову и Метохији на који позива председник Александар Вучић, и зашто се тај позив поклапа са најавама Хашима Тачија да ће ускоро доћи до „историјског споразума“ и „признавања реалности“?
Најискреније се надамо да је председник Србије Александар Вучић заиста онако добар шахиста каквим се представља, и да ће се на крају испоставити да потези које сада повлачи нису оно што тренутно изгледа да јесу. Јер ако јесу оно што и изгледа да јесу, углавном нам не слути на добро…
ДИЈАЛОГ У „БЛИЦУ“ Реч је, наравно, о „унутрашњем дијалогу о питању Косова и Метохије“ који је Вучић најавио пошто је 31. маја положио председничку заклетву – „Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део…“ – над Уставом Србије и Мирослављевим јеванђељем, дијалогу који је фактички и отворио месец и неколико дана пре најављеног рока, ауторским текстом овог понедељка у „Блицу“ испод наднаслова „Зашто нам треба унутрашњи дијалог о Косову?“ и наслова „Време је да Србија ради, размишља и побеђује без сукоба“.
Узгред је пажње вредна, па узгред то и буди речено, већ и чињеница да се председник одлучио да овако важан текст напише баш за „Блиц“, а не, рецимо, за „Политику“ као што би било најприродније или за „Вечерње новости“, будући да је „Блиц“ у власништву немачко-швајцарске корпорације и један од најприљежнијих заступника западног интереса у Србији који је по дефиницији противсрпски. Што и није никакво чудо, хајде и то да споменемо, имајући у виду да се шеф немачког сувласника „Блица“ Матијас Дофнер из „Аксел Шпрингера“ нашао на списку учесника овогодишњег састанка Билдерберг групе…
Патријархов апел
Важан глас упозорења стигао је ове среде од патријарха српског Иринеја.
„Апелујемо на наше државнике да не смеју никада да дају своју сагласност на отуђење Косова и Метохије, јер оно што се силом узме, то се и врати, оно што се поклони некоме, то је засвагда изгубљено, а то Срби и Србија не смеју дозволити“, поручио је српски патријарх.
Bravo, bravo, bravo za Pecat i Nikolu Vrzica! Najanaliticniji, najozbiljniji, upozoravajuci tekst na bolnu temu Kosova i Metohije i moguce veleizdaje od strane sefa nase drzave!
Naš visokopreosvesteni patrijarh je trebao da pita premijera kafa dsu svi otišli, šta si ti to potpisivao kad si išao u Brisel toliko puta i onda ne bi trebao javno da apeluje.
CILJ unutrašnjeg dijaloga o Kosovu na koji poziva Aleksandar Vučić je da prenese odgovornost na Srbiju za Briselski sporazum koji su on i Dačić, diktatorskom i manipulatorskom politikom potpisali, i predali celu teritoriju KiM albanskim muslimanima. Za Kosovo je bitan teritorijalni integritet i suverenitet koji je dobijen Briselskim sporazumom a to je medjunarodni dokument – Albanska tapija na Kosovo. Ostalo, stolica u UN i vojska kosova lako će se uspostaviti jer Srbija po BS nema uticaja.
Sada u završnoj fazi dijaloga u Briselu ostalp je nekolikp tajnih a manje bitnih-sporednih “dogovora” za koje sam ubedjen da će Vućić, Tači, Rama i Mogerini brzo da ih reše (jer su se unapred dogovorili). Reč je u prvom planu o tzv ZSO-u (Zajednici opština sa srpskom većinom /ZSO/, kako piše u BS). koji Kosovo godinama neće da implementir (služio za uslovljavanje Srbije).
NA KRAJU će rešenje biti: Kosovo će prihvatiti formiranje tzv ZSO i izradiće nacrt statuta ZSO (znaju Albanci Tači i Vučić): Po zakonima i Ustavu Kosova Asocijacija/Zajednica opština sa srpskom većinom (ZSO) radiće po zakonima i Ustavu države Kosovo, nema zakonodavna-sudska-izvršna ovlašćenja, Srbi naterani-integrisani u albanske institucije. VUČIĆ-DAČIĆ – Vlada Srbije proglasiće pobedu (Srbija dobila ZSO na Kosovu), i euforično će slaviti u Beogradu istorijsku pobedu Vučića, najvećeg i majpametnijeg lidera Srbije i Balkana kakav nije vidjen za 100 godina. Nije isključeno da će i Albance – Tačija da pozovu u BGD na proslavu – da vidi svet kako je jedino Vučić u istoriji izvršio pomirenje i normalizaciju odnosa sa Albancima (izdajom kosovskih Srba i predajom teritorije)(!)?
KAKO SE VUČIĆ nije setio da napravi plan-dogovor sa Albancima – da se vrate 250.000 proteranih Srba (STOPIRANJEM BS kada je moglo i kada je bilo vreme)? …
Променом прошлости /виртуелно, мисаоно, духовно, програмски, софтвреско-кибрернетски/
– из садшњости – креирамо, ”освајамо” будућност.
Матрица “сеобе народа“ – Срба са КиМ и централне Србије…
постављена је у 17. и 18. веку као “Велика сеоба Србаља“.
То је образац који је “историјски пуноважан – на снази је“,
и који аутоматски дејствује у свим сличним историјским
околностима које су довеле до сеобе народа, очигледно показујући
да Срби још нису схватили шта то значи – “ИСТОРИЈА ЈЕ
УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА“!
И као што се у личном животу човек мора ослободити лоших
навика, које су узрок његових садашњих и будућих лоших
последица, тако исто важи и за заједницу – народ.
Лоше навике и поступци у пршлости су, речено у пренесеном значењу,
исто што и“вируси“ у комјутерском програму.
Вирусе неутралишемо – антивурус програмима и тако виталне
програме одржавамо у функцији.
На личном плану, сваки верник зна да су његови лоши поступци у
прошлосрти /“греси“ /сметња његовог живљења садашњости и
будућности, те настоји да се исповедањем и покајањем ослободи
тог баласта прошлости.
Исто правило важи и за народе.
У датом историјском тренутку, прваци тога времена – Патријарх
Арсеније /трећи/ Чарнојевић, и Патријарх Арсеније /четврти/ Јовановић
– дали су “БЛАГОСЛОВ“ за сеобу народа, /уз пристанак тог народа/
и тако, у ПАМЋЕЊУ ТОГ НАРОДА, ПОСТАВИЛИ ОБРАЗАЦ ЗА
ПОСТУПАЊЕ У СЛИЧНИМ ИСТОРИЈСКИМ ОКОЛНОСТИМА, а
садашње време је управо тај тренутак!
Да би се тај образац, У ПАМЂЕЊУ НАРОДА /КОЛКТИВНОЈ СВЕСТИ/,
ИЗМЕНИО, ми, њихови преци, морамо кроз молитву Цркве и поетско
/молитвено – родољубиво/изражавање / у десетерцу, уз гусле!/
тражити од наших предака, пре свега горе поменутих
ПАТРИЈАРАХА, да – БЛАГОСИЉАЈУ ОСТАНАК ОНО МАЛО СРБА НА
КиМ И ПОВРАТАК РАСЕЉЕНИХ због рата 1999. и Другог светског рата,
када су комунисти забранили повратак избеглим Србима!
Наши непријатељи то знају и зато нас стално одвраћају од сећања на
прошлост и усмеравају на будућност – “БУДУЋНОСТ ЗАБОРАВА
ПРОШЛОСТИ“.
Ко се одриче прошлости /добре или лоше/, одсеца стабло свога живота
од сопственог корена – вене и нестаје.
ДОБРУ ПРОШЛОСТ ПОТЕНТИЗУЈЕ /ПОЈАЧАВА/ СЕЋАЊЕМ НА ЊУ, А
ЛОШУ “БРИШЕ” КРОЗ ИСТОРИЈСКУ ИСПОВЕСТ И ПОКАЈАЊЕ, баш као
што то чини сваки појединац.
Ово се чини из свег срца, свег ума и све снаге своје / личне и народне/,
сходно казивању Старца Тадеја / и осталих Светих Отаца/ –
“КАКВЕ СУ ТИ МИСЛИ – ТАКАВ ТИ ЈЕ ЖИВОТ“!
Све горе речено следује Јеванђелској, Христовој Науци:
“НЕКА ВАМ БУДЕ ПО РЕЧИ ВАШОЈ!“;
“СВОЈИЈЕМ ЋЕТЕ СЕ РЕЧИМА ОПРАВДАТИ,
И СВОЈИМ ЋЕТЕ СЕ РЕЧИМА ОСУДИТИ!“…
Ако би и када би Српка Православна Црква објавила ванредни
пост од, рецимо, 7-10 дана, свакодневно, у свим својим храмовима
/где то објективно може/ служиле се Свете Литургије, народ
позвао на пост и молитвено присуство у храмовима, то би,
свакако био врло добар одговор на садашњу ситуацију.
Овим се никоме и ничему не опонира, а са свима, истовремено,
/преко Неба/ – преговара, кроз Литургијски дијалог – и са
пријатељима и са непријатељима, и са прецима и са потомцима!
Драган Славнић