Почетна / Свет / Путин и стратегија Кутузова

Путин и стратегија Кутузова

Пише Борис Над

Од пораженог у Хладном рату и „џина на коленима“, Русија је успела да се трансформише у нову суперсилу која прети да вештим маневрисањем вишедеценијског светског хегемона претвори у губитника најновијег светског поретка

Распад СССР-а је највећа геополитичка катастрофа XX века“, изјавио је 2005. године председник Руске Федерације Владимир Путин. Историјски период који је уследио после распада СССР може се поредити једино с периодом руске историје који је упамћен као Доба смутње. Наступила је епоха националистичких сукоба и ратова, свеопштег сиромаштва, социјалне несигурности, криминализације друштва и политичке нестабилности. Хаос се проширио и на исток Европе, а федерална Југославија је управо нестајала у метежу крвавог грађанског рата.

Запад, предвођен Сједињеним Државама, могао је да одахне и прогласи свој тријумф. Већ у фебруару 1992. године, споразумом у Мастрихту, створена је Европска унија, која је ујединила земље западне Европе око претходно уједињене Немачке. У наредним годинама Запад је погазио своје обећање – „најтврђе гаранције“ дате совјетском руководству – да се НАТО „ни за педаљ неће ширити на исток“.

Тако ослабљена Русија је сатерана у границе којој јој је наметнуо Запад (границе Руске Федерације), губећи огромне територије и остављајући милионе Руса ван матице. Новонастале државе су готово без изузетка нефункционалне и зависне од Москве или Вашингтона, јер је реч о територијама које су се традиционално ослањале на Русију или чиниле њен интегрални део. Националистички покрети који се у њима јављају углавном имају антируски карактер. Први чеченски рат, од 1994. до 1996. године, у коме су чеченски побуњеници уживали нескривене симпатије и подршку Запада, потврдио је злослутне геополитичке прогнозе: хладноратовска конфронтација није толико последица идеолошких неслагања, колико прастарог геополитичког антагонизма – доминантне копнене силе Евроазије и атлантистичког, поморског Запада. Притисак на Русију се наставља, а Запад доводи у питање чак и територијалну целовитост тако окрњене Русије. Отприлике у исто време (1996) амерички стратег Збигњев Бжежински се у својој књизи Велика шаховска табла отворено залаже за „децентрализовану Русију, која ће бити више имуна на империјалистичке тежње“. Идеја Бжежинског је у ствари предлог поделе Русије на три независне републике: „на европски део, Сибирску републику и Далекоисточну републику“.

Стратегија коју је Запад изабрао против Русије позната је у геополитици као „стратегија анаконде“. Развио ју је амерички адмирал Алфред Мехен: то је стисак „морске змије“ (САД) око континенталне масе (Русије, претходно СССР-а) путем војних савеза, блокада, контроле и повезивања приобалних подручја, све док се противник не „угуши“.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. отличный анализ.




    1



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *