ЗОНА СУМРАКА – Нормалности либералног фашизма

У свом подтексту „нормалност“ обележава и људскост. Оно што није „нормално“ није ни људско. Или у најмању руку није „разумно“, те се због тога има ставити у неку другу, маргиналну раван, избацити из главног тока. Ако се нормалност као појам уведе у политичко поље, онда онај ко њоме барата себи даје значај некаквог „државног психијатра“ с правом да одлучује ко је за биралишта, а ко за лудницу. То је и горе од „фашизма“

Пише ФИЛИП РОДИЋ

Један од најбољих америчких песника Езра Паунд проглашен је због своје политичке „ексцентричности“ за лудака, пошто је прво био стрпан у кавез величине два са два метра, а потом је 12 година провео у лудници Света Елизабета у Вашингтону. Званично због тога што је током боравка у кавезу полудео, па није био способан за суђење због „издаје“ током Другог светског рата. Или, можда, америчко правосуђе није било способно за суђење, те му је лакше било да овог човека прогласи лудим (или ненормалним), него да му суди чисто због његових неконвенционалних политичких идеја. Не причамо, дакле, о управо пораженом нацистичком или фашистичком режиму (који је Паунд подржавао), нити о тек стеченом непријатељу с оне стране Гвоздене завесе, него о либералном „светионику слободе“ који је гарантовао право на мишљење сваком појединцу. Под условом да је „нормалан“, наравно.
Угледни новинар листа Данас Божидар Андрејић, човек који се овим послом бави скоро пола века, а од распада СФРЈ у слободним и независним медијима попут, поред поменутих новина Данас, чији је један од оснивача и први директор, Наше борбе, Дојче велеа, па и Ал Џазире из слободарског Катара, дао је себи за право да одређује „нормалност“ и то не по психијатријској него политичкој основи. То јест политичком мишљењу је дао психијатријску вредност. Није завршио Медицински факултет и специјализовао психијатрију него Факултет политичких наука, тако да његов суд о „нормалности“ може имати искључиво политичку димензију.
„Проценат гласова који (Саша) Јанковић добије говориће да је у том проценту наша земља нормална“, оценио је Андрејић на једној телевизији. Другим речима, сви који не буду гласали за Јанковића су „ненормални“, а они који за њега буду гласали су „нормални“. На страну то што реално Јанковић може да освоји тек десетак посто гласова и што се на овај начин око 90 одсто грађана Србије, које год националности, вере и чега год све још били, проглашава ненормалним само на основу свог политичког опредељења. Проблем је и у томе шта се на овај начин проглашава за „нормално“. На пример, „нормалан“ је Драган „нисам крив због пашњака на Врачару“ Шутановац. А „нормална“ је и „новинарка“ Татјана „јесте ли доживели оргазам док вас је отац силовао“ Војтеховски. „Нормалан“ је и Зоран „525.000 евра бесповратне субвенције за мој виноград“ Живковић. И тако даље…
Тих „нормалних“ макар имамо прегршт и то у свим слојевима друштва и међу свим политичким опцијама. И у томе и јесте ствар. У томе што нормалан човек не може себи да дозволи да људе дели на нормалне и ненормалне само на основу њиховог политичког опредељења. Да ненормални буду сви они који не могу да прихвате кандидата који Светога Саву подређује неком Срђану Алексићу, колико год његов гест био херојски и хришћански. Некога ко не зна да „просветитељство које тежи знању и људским вредностима“ (Јанковићев твит од 27. јануара) нема ама баш никакве везе са просветитељем какав је био Свети Сава, јер не само да је просветитељство настало готово пола миленијума после Светог Саве већ је пропагирало „људске“ уместо „божанских вредности“.
Због тих људских вредности за које се залажу и Јанковић и, по свему судећи, „нормални“ Андрејић, није ни чудно што „ненормалним“ сматрају све остале. То је у духу њиховог либералног светоназора чија је глобална карактеристика да све што искаче из њиховог оквира сматрају ненормалним, односно нељудским, па самим тим и зверским и демонским. С либералног гледишта није потребно починити конкретан злочин, попут силовања или убиства, да би се неко прогласио „нечовеком“. Довољно је одбацити идеју једнакости као апсолутног добра. Идеолошко и морално противљење њиховој нормалности имплицира ово искључивање из људског рода и промену његовог статуса у друштву. А зна се шта треба чинити с ненормалним људима – у гвоздени кавез, или у лудницу. А о слободи говора или политичког активизма да и не говоримо. Колико је ово глобалан феномен, могли смо видети и недавно на угледном Берклију где је организована истинска насилна побуна због предавања које је требало да одржи Трампов присталица Мајло Јанопулос. Мајла нису десничари прогласили за ненормалног зато што је хомосексуалац, него либерали зато што дели Трампове политичке ставове. „Неупоредиво више проблема сам у свом животу имао због тога што сам конзервативац, него због тога што сам хомосексуалац“, изјавио је он једном. Сасвим нормално, скоро као што је нормална и Европска унија.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *