Почетна / Друштво / Блокада на Бајакову

Блокада на Бајакову

Пише ВИКТОР МАТИЋ

Одлука Хрватске да затвори своје границе са Србијом није само део борбе да се ограничи улазак избеглица и миграната, већ се чини и као покушај да се ослаби српска економија и поништи Споразум о стабилизацији и придруживању који Београд има са Европском унијом и који јој омогућава повољан извоз робе на тржиште Уније

Када је Хрватска постала последње примљена чланица Европске уније било је јасно да ће Србија у тај клуб ући уз много тешкоћа и после многобројних уцена. Ово што се дешава последње недеље, међутим, личи на озбиљан покушај Хрватске да, уз прећутну сагласност ЕУ, подрије српски економију која је показала прве знаке опоравка.

И ако оставимо по страни теорије завере о томе ко и на који начин настоји да буде лидер у региону југоисточне Европе, остаје питање које тешко може да има рационалан одговор. Наиме, уколико је Хрватска решила да се одбрани од великог прилива миграната из Србије, какве везе то има са теретним камионима који робу из Србије, преко Хрватске, превозе до коначног одредишта?

 

ЗАВЕРА ПРОТИВ ХРВАТСКЕ

Хрватском премијеру Зорану Милановићу привиђа се завера Србије и Мађарске против његове земље толико да се властима у Београду обратио уличарским сленгом и поручио им да „шарају мало“ када распоређују избеглице по региону и да „олабаве мало“ када су у питању критички ставови према потезима његове владе. „Штета због затварања Бајакова је већа за српску привреду него за хрватску. Није то добро, али нисмо ми будале, видите шта раде“, навео је хрватски премијер.

„Србију не прозивам, али им могу поручити да мало снизе тон и што би се рекло у вицу, шарај мало брате. Дакле, шаљи то мало у Мађарску, Румунију, шаљи у Хрватску. Ми ћемо мало на све стране, па ћемо сутра у Бриселу, где неће бити Вучића и екипе, разговарати о томе како да ствари решимо на извору – а то суТурска и Грчка“, рекао је Милановић одговарајући на питање о најављеним контрамерама Србије после затварања граничних прелаза са Србијом.

[restrictedarea]

А ствари стоје овако – када је Мађарска 15. септембра увела оштрије мере за спречавање уласка миграната у ту државу, већина избеглица променила је руту и почела да из Србије улази у Хрватску. Када се суочила са приливом од око 10.000 људи Хрватска је почела да затвара граничне прелазе са Србијом, све док 20. септембра није затворила и последњи Батровци/Бајаково. Посебно је чудно да је прелаз затворен и за теретни саобраћај, па камиони са робом, чак ни оном лако кварљивом, нису могли да крену ка одредишту. Мигранти су, наравно, почели да заобилазе регуларне прелазе и у Хрватску несмањеном жестином наставили да улазе преко такозване зелене линије.

Српски званичници одмах су упозорили да им таква мера суседа наноси велике економске штете. Према речима саветника у Привредној комори Србије Бојана Ђурића тешко је одмах сагледати коначну штету од потеза Хрватске и делимично Мађарске, али се у нормалним околностима количина робе која буде превезена преко Батроваца и Хоргоша процењује на око 21 милион евра дневно. За Србију је посебно осетљиво, јер преко Хрватске иде и транспорт аутомобила из „Фијатове“ фабрике у Крагујевцу која је највећи српски извозник. Поред тога српски привредници масовно извозе пољопривредне производе, те су они као лако кварљиви најосетљивија категорија у овом трговинском рату Хрватске против наше државе. Такође, преко наших суседа воде и транспортни коридори ка тржишту ЕУ која је сада главни трговински партнер Београда са којим има и Споразум о повољнијем извозу робе. И на крају, штета коју ће Србија да осети је и она у приходима од транзитних такси, јер ће сви који не желе данима да чекају на прелазима ка Хрватској нове руте потражити по путевима Румуније и Бугарске.

За разлику од хрватских политичара тамошњи привредници показали су далеко разумнији приступ. Хрватска привредна комора затражила је 22. септембра хитно отварање граница како би се „спречила катастрофа за хрватску привреду“ и апеловала на Србију да не уводи противмере које ће да оштете привреднике обе земље, јавили су хрватски медији.

Хрватски привредници апеловали су и на српску владу да не уводи ригорозне контрамере Загребу јер би то само додатно уздрмало обе суседне привреде. Ако би робни промет између Хрватске и Србије био потпуно обустављен, дневне губитке за хрватску привреду у Привредној комори проценили су на око милион евра дневно. Према подацима исте организације, хрватски извоз у Србију годишње износи 509 милиона евра, што је шесто тржиште по важности за привреднике из Хрватске.

Штета која се тек наслућује, а која би дугорочно могла да буде најопаснија по обе државе је у томе да би сви исхитрени потези могли да растерају ионако стидљиве стране инвеститоре. Уосталом, ко ће се одлучити да инвестира у државе чије су границе затворене, политичари међусобно завађени, а имају и нерешену кризу са стотинама хиљада миграната који очајнички круже по региону и траже начин да га што брже напусте.

ПОЛИТИЧКА ОДЛУКА ЗАГРЕБА

И министар привреде Србије Жељко Сертић упозорио је на тај проблем. Он је изјавио да је одлука Хрватске о затварању граница за теретни саобраћај катастрофална и политичка, и да не утиче само на односе две земље. „То није само унутрашњи проблем Србије и наших односа са Хрватском, већ је то много шира прича. Просто је невероватно да једна држава данас уради такав потез, мимо свих настојања у вези са помирењем у региону и стандарда и правила која постоје у ЕУ, а да не причам да су тиме прекршени многи закони и директиве у ЕУ“, рекао је Сертић.

Међутим, хрватски премијер Милановић није се много освртао на упозорења из Београда, рекавши јасно да његова држава ужива заштиту као чланица ЕУ. „Хрватска је чланица ЕУ. Србија чак и да хоће не може да уведе никакве мере Хрватској, јер има уговор са ЕУ. Све што Србија направи или помисли да направи ради против ЕУ, а ја сам сигуран да они то неће направити“, рекао је Милановић. Он је чак понудио да Загреб Србији у знак добре воље помогне са стотинак аутобуса којима би се избеглице „праведније“ прераспоређивале по региону – део на Хрватску, део на Мађарску.

Реакције из Брисела на негативне ствари и кршења Споразума које чине њихове чланице на штету онога који је ван клуба, биле су сасвим очекивано млаке. Додуше, заменик шефа Делегације ЕУ у Србији Оскар Бенедикт рекао је да се ствари не могу решавати барикадама и да се ради на томе да такви неспоразуми буду превазиђени. „То је речено већ много пута, у току су интензивни контакти између Европске комисије и хрватских званичника, и надамо се да ће бити пронађено добро решење, тако да више неће бити километарских колона камиона и да ће саобраћај бити нормализован“, рекао је Бенедикт.

Над Београдом се надвила још једна потенцијална опасност која може да буде пре свега ударац на домаћу економију. Једна од портпаролки Европске комисије Наташа Берто рекла је да по Споразуму о реадмисији ЕУ са Србијом, све земље Уније могу са своје територије у Србију враћати мигранте из трећих земаља који не добију азил. Према њеним речима, односи са земљама изван ЕУ регулисани су споразумима о реадмисији, који обавезују те земље да приме назад мигранте који не добију азил у ЕУ. „Цела ЕУ има колективно такав Споразум о реадмисији са Србијом“, рекла је она.

Српски званичници навели су да такве изјаве сматрају „глупим“, али је Оскар Бенедикт казао да се тако нешто вероватно неће десити иако чланице ЕУ на то имају право. Његова изјава, међутим, не би требало да много утеши Београд, јер се већ много пута показало да чланице ЕУ непогрешиво бирају баш оно решење које је штетно по интересе држава које нису чланице њиховог клуба.

У решавање ствари у региону изгледа ће морати да се умеша и европски комесар за проширење Јоханес Хан, за кога је најављено да ће у петак стићи у Београд. Од њега ће се очекивати да пружи одговор на два важна питања – да ли ће економска блокада Србије од једне чланице ЕУ бити прекинута и да ли ЕУ намерава да све одбијене азиланте враћа у Србију. Одговор на прво питање јасно ће показати да ли је ЕУ спремна да поштује своје обавезе према Београду из Споразума о стабилизацији и придруживању. Проблем је у томе што је ЕУ током кризе са избеглицама свима открила да заправо нема одговор ни на једно тешко питање.

Дачић: Србија је нападнута

Министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је да Хрватска против Србије води трговински рат и економску агресију, оценивши да је Србија „нападнута“. „Ако желе сукобе, нема никаквих проблема. Ако неко мисли да Србија неће да уведе мере, нека се не игра. Ми имамо спремне мере, али смо их одложили“, рекао је Дачић, истакавши да нико не може да каже Србији да нема право да се брани.

Министар је додао и да је Србија суочена са ултиматумом, наводећи да су многе земље „због овога ратовале у прошлости“, али да Београд не жели било какве сукобе. На питање да ли би се Србија сагласила да прими назад избеглице које би јој вратиле европске земље, министар је рекао „апсолутно не“. „Зашто би ми били жртве апсолутне неспособности ЕУ“, упитао је Дачић, који је казао да Европа нема јединствену политику.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Treba pleniti imovinu hrvatskih tajkuna u Srbiji i tako nadoknaditi štete od blokade granice. Isto tako ispitati ko su hrvatski lobisti u srpskoj vladi koji su odobrili prodaju srpskih njiva i poduzeća Hrvatima kad znamo da oni to brane Srbima u Hrvatskoj. Zašto je dozvoljen uvoz hrvatskih cigareta, duhana i ostalih roba bez carine u Srbiju kad oni nisu u CEFT-i. A srpska roba nailazi na ogromne barijere u hrvatskoj dok firme i zemlju mi kod njih ne možemo kupiti uopšte. Zašta se uništavaju srpski tajkuni a pomažu hrvatski u našoj Srbiji, naprimer Todorić, Ergović, Tedeši i ostali, ko to radi za Hrvate ko je primio kune za izdaju Srbije?




    0



    0

Оставите одговор на Stefan Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *