Почетна / БРОЈ 384 / Активирање традиционалних непријатеља Русије

Активирање традиционалних непријатеља Русије

Кримско-татарски адут Запада 

 Пише Зоран Милошевић
Од присаједињења Крима с Русијом много се говори о „тешкој судбини“ кримских Татара под руском чизмом. У овоме посебно предњачи Турска, која од Москве тражи већа права за њих него што је и сама спремна да им да (негира им се национално изјашњавање). Ово се може протумачити само као покушај поновног стављања у погон националне заједнице која је увек до сада била орна за борбу против Русије

Председник Турске, Реџеп Тајип Ердоган, обратио се 18. маја 2015. јавности поводом „71-годишњице депортације кримских Татара“ обећавши да ће се Турска „борити за право кримских Татара да живе безбедно и срећно у својој отаџбини“. Ердоган је још нагласио да су тачно пре 71 годину кримски Татари насилно депортовани из своје отаџбине. „Преживљено 18. маја 1944. године, као и потоњи догађаји у историји, записани су као црни, упозоравајући. Ово насиље и тиранија неће бити заборављени. На овај дан се ми сећамо трауме од пре 71 годину, са тугом и милосрђем, као и све своје погинуле браће – кримских Татара. Наш дуг је да их памтимо“ – цитира турског председника агенција „Анадолија“.

 

КАД ТУРСКА ОПТУЖУЈЕ ЗА ГЕНОЦИД

Решење се тражило и на Светском конгресу кримско-татарског народа, у Анкари од 31. јула до 2. августа 2015. године, под покровитељством Ердогана. Није недостајало антируских изјава. На пример, Мустафа Џемиљев, лидер кримских Татара из иностранства, рекао је да ће „руско нуклеарно оружје, уколико буде размештено на Криму, бити уперено против Турске“, те је замолио Анкару да активно ради на томе да се „прекрати анексија полуострва“.

Конгрес у Турској (учествовали су представници из 12 држава) усвојио је резолуцију коју је упутио УН и „прогресивном делу човечанства“ са позивом да се призна „геноцид“ над кримским Татарима који је Русија спроводила од момента ликвидације Кримског ханства (1783). Поред резолуције, Конгрес је донео још неке одлуке: оснивање војне јединице – бригаде за ослобађање Крима, прикупљање новца ради финансирања „ослобађања Крима“, као и распаљивање међурелигиозних и међуетничких сукоба на Криму како би се изборили за своја права и право на самоопредељење.

Уочи конгреса, турске власти су почеле да инсистирају на „кршењу права кримских Татара“, преноси портал Корреспондент.net. „Становници Крима, посебно Татари, подвргнути су притисцима и нападима“, рекао је министар спољних послова Турске Мевлут Чавушоглу и ситуацију оценио као „неприхватљиву“. Он је, у изјави од 3. априла 2015. године, додао да ће Турска на Крим послати незваничну посматрачку мисију.

Зашто се, дакле, Турска сетила кримских Татара?

Према листу „Одна Родина“, то је због важности Крима, одакле иде коридор ка обалама Сирије, а њега желе да контролишу САД. Због тога САД подстичу Турску да активира татарску карту, а иза Ердоганове изјаве на поменутом Конгресу „да Турска не признаје, нити ће икада признати присаједињење Крима Русији“, стоји прекоокеански спонзор, наводи geo-politica.info.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *