Почетна / БРОЈ 361 / Закопавање ратних секира

Закопавање ратних секира

за „Печат“ из Берлина Мирослав Стојановић
Док враг не однесе шалу: Ангела Меркел се решила на потез који би могао да допринесе смиривању ускључалих политичких страсти у (вербалном) рату немачке ароганције и грчког пркоса – позвала је напокон Алексиса Ципраса да званично посети Берлин

Једна умирујућа и отрежњујућа порука и сигнал из Берлина у захукталом и запаљивом вербалном немачко-грчком рату: више угледних и утицајних личности из редова (владајуће) Социјалдемократске партије (СПД) и (опозиционих) Зелених затражило је да се у (жестоком) спору око репарација изађе у сусрет захтевима Атине.

До сада је званични Берлин реаговао реско и одбојно: за Немачку је то питање правно и дефинитивно скинуто с дневног реда. Било је повремених, углавном медијских упозорења да та, за Немце очито крајње деликатна и неугодна тема, поред правне, има моралну и политичку димензију.

Неспорно је, упозоравало се, а на то су подсећали и неки немачки историчари, да су, у време Другог светског рата и окупације Грчке, нацисти и Вермахт масакрирали жене и децу, депортовали десетине хиљада (више од 50 000) Јевреја у Аушвиц, економски израубовали земљу и уништили њену инфраструктуру.

Та зверства из времена окупације од 1941. до 1945 наједном су поново (тема је потезана неколико пута и раније) ових дана, седамдесет година касније, грунула свом снагом у политички фокус. И, такође изнова, поставила питање односа Немачке према (сопственој) историјској кривици.

БЕЗ ПОДВЛАЧЕЊА ЦРТЕ Сада су се (минули понедељак) први пут јавно, дисонантнијим тоном у односу на изричиту званичну одбојност, огласила нека звучна имена немачке политичке сцене. Међу њима су се нашли Газине Шван, председница комисије СПД за основне вредности и (два пута) кандидаткиња за највиши, иако не и најважнији положај у земљи, председнички трон, затим заменик председника Социјалдемократске партије Ралф Штегнер и шеф посланичког клуба Зелених у Бундестагу Антон Хофрајтер. Пре овога се, од политичких странака заступљених у Бундестагу, само „Левица“ изјаснила за плаћање ратне одштете Грчкој.

Газине Шван: „За мене је политички случај потпуно јасан, треба да финансијски изађемо у сусрет жртвама и њиховој родбини. Било би, с немачке стране, добро, кад се ради о прошлости, да најпре почистимо испред сопственог прага. Треба једноставно признати да смо у Грчкој починили ужасна недела.“

Ралф Штегнер: „Не треба да (по)везујемо актуелну расправу око (дужничке) еврокризе с репарацијама. Уверен сам, независно од кризе, да бисмо морали да расправљамо о тој теми. Реч је о нашем односу према сопственој историји. Против тога сам да се подвлачи црта: постоје, и деценијама касније, питања која треба правно решити.“

Антон Хофрајтер: „Немачка не може грчке захтеве једноставно бацити под тепих. Ово раздобље, ни морално ни правно, није дефинитивно закључено. Влада би добро учинила ако би отворила разговоре с Грчком о злочинима почињеним у овој земљи и пронашла одговарајуће решење.“

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *