Едвард Сноудон против полиције мисли

Изговарајући се разлозима безбедности, америчка влада већ годинама у тајности надзире интернет комуникације у читавом свету. Ову заверу против човечанства свету је разоткрио човек који је био део тог система надзора

Едвард Сноудон, који је најпре радио као технички асистент у ЦИА, а потом постао виши службеник компаније „Буз Ален Хамилтон“, једне од највећих контракторских фирми које сарађују са америчким обавештајним службама, представљајући покретна врата између америчког обавештајног система и приватног сектора, открио је британском „Гардијану“ и „Вашингтон посту“ детаљне податке о тајном пројекту „PRISM“ преко којег је америчка Национална безбедносна агенција (National Security Agency – НСА) добила приступ централним серверима девет великих интернет компанија – укључујући „Гугл“, „Мајкрософт“, „Епл“, „Јаху“ и „Фејсбук“.

ПРЕЗЕНТАЦИЈА „PRISM“-а „Гардијан“ и „Вашингтон пост“ открили су тајни програм, назван „PRISM“, пошто су од Сноудона добили неколико слајдова презентације обуке за старије обавештајне аналитичаре, написане на 41 страници. Презентација објашњава како „PRISM“ приступа и-мејл порукама, документима, аудио и видео ћаскањима, фотографијама и претраживањима на Интернету, омогућавајући обавештајним агенцијама да прате, снимају и архивирају сваку активност ма ког човека на глобалној мрежи.
„Стотине милиона Американаца, и стотине милиона – у ствари, милијарде људи широм света – у суштини се ослањају искључиво на интернет комуникацију“, изјавио је у коментару за „Демокраси нау“ Глен Гринвалд, новинар „Гардијана“ који је објавио разговор са Едвардом Сноудоном. „Веома мали број људи користи фиксну телефонију данас. Дакле, када говоримо о стварима као што су ‚онлајн ћаскања‘, мејлови и медијске видео и аудио поруке, ми заправо говоримо о пуном опсегу људске комуникације.“
Глен Гринвалд, колумниста, адвокат, током протеклих десетак дана објавио је неколико колумни у „Гардијану“ у којима је обелоданио на који начин функционише орвелијанска полицијска држава која је преко НСА исплела шпијунску мрежу уз помоћ гигантских компанија које заправо поседују Интернет („NSA Taps in to Internet Giants’ Systems to Mine User Data, Secret Files Reveal“). У тексту „NSA has been collecting the phone records of millions of Verizon customers“, Гринвалд говори на који начин се снимају и колекционирају сви телефонски позиви који се реализују преко једне од три највеће телефонске компаније – „Verizon“, „AT&T“ и „Sprint“ – као и интернет провајдера, те како се реализује колекционирање података са кредитних картица и банковних рачуна. Строго поверљива документа, са којима је Сноудон упознао Гринвалда, веома прецизно описују како функционише „PRISM“, програм који, направљен 2007. године, омогућава директан приступ серверима свих водећих интернет компанија широм света, чиме је створен џиновски паноптикон (фантомски краљевски зверињак у којем је звер замењена човеком, а краљ тајним, анонимним носиоцима непрозирне моћи).
Будући да се Нови светски поредак не разликује од нацистичког када су у питању генералне интенције и употреба правних механизама, примени програма претходило је доношење закона из 2008. године којим је Конгрес САД-а овластио НСА да без икаквог налога или обавештења може да прислушкује, снима и пресреће било коју комуникацију коју жели (како су амерички званичници тврдили, осим оних које амерички држављани реализују на простору САД-а, што се испоставило као још једна у низу орвелијанских обмана). Створен је инвазивни систем шпијунирања, савршено уклопљен у тактику и стратегију тоталног рата.
[restrictedarea]

ГЕБЕЛСОВ САН БАРАКА ОБАМЕ „Онај који зна све не боји се ничега“, говорио је Јозеф Гебелс, не сањајући о могућностима које ће древном тоталитарном сну отворити електроника као техника шпијунаже и полицијског надзора.
Гринвалд је, у тексту који је уследио, изложио како је председник САД-а Барак Обама наредио вишем ешелону националних безбедносних и обавештајних званичника да сачине списак потенцијалних мета у иностранству за америчке сајбер-нападе. Уследио је текст у којем је открио детаље о алаткама којима се НСА служи како би формирала оно што је у новоговору Новог светског поретка названо „Безграничним доушником“ (Boundless Informant); у питању су детаљи, па чак и мапе прављене по државама на којима је приказана обимна количина информација које се сакупљају од рачунара и телефонских мрежа. Тајна НСА „глобална мапа загревања“ показује да је у марту ове године НСА прикупила 97 милијарди обавештајних података из рачунарских мрежа широм света. На мети НСА су најчешће били Иран, Пакистан, Јордан, Египат и Индија. „Безгранични доушник“ показује да је агенција прикупила више од три милијарде обавештајних података из америчких компјутерских мрежа само током 30-дневног периода који се завршио марта 2013. године.
После тога, на сајту „Гардијана“ приказан је и видео интервју Гринвалда са Едвардом Сноудоном, човеком који није више желео да отима, складишти и манипулише подацима, нити да „живи у друштву у којем се догађају такве ствари и снима свака изговорена реч“. У интервјуу, Сноудон, који је радио у канцеларији НСА на Хавајима, детаљно описује како је преснимио строго поверљива документа три недеље пре него што је узео боловање, те како је, обавестивши надређене да ће бити одсутан неколико недеља, одлетео у Хонг Конг. Обелодањивање глобалног шпијунирања популације од стране НСА Сноудон не сматра кривичним делом, већ подстреком за јавност која мора да сазна шта се дешава и тако преузме одговорност за своју безбедност у условима у којима се снимају и архивирају подаци који спадају у домен приватности.
Глен Гринвалд овако описује Сноудона: „То је заиста једно од најупечатљивијих искустава које сам икада имао. Упознао сам га и интервјуисао током неколико месеци, а последњих осам дана овде у Хонг Конгу. Сноудон је предузео радње за које је знао да ће довести до озбиљног угрожавања његове безбедности и добробити, било тако што никада неће видети свој дом, да ће провести много деценија у кавезу или ће се селити од једног до другог дела света. У кратком року, његов живот се окренуо наглавачке, а он је то знао када је то урадио. Могао је да се на све могуће начине лично окористи од ових информација. Да је хтео да се обогати, могао је да их прода свим врстама обавештајних служби. Ако је хтео да науди САД-у, могао је да их постави насумице на Интернету, да их преда америчким непријатељима или да открије све врсте тајних операција тајним агентима. Одлучио је да не уради ништа од тога. Он је, заправо, урадио нешто што му заиста уопште не користи, али користи нама осталима, јер смо сазнали шта наша влада ради и како је наш свет угрожен. Сноудон је то учинио знајући да ризикује свој живот и никада није показао, када је разговарао са нама, било који степен страха због тога. Био је забринут, али никада није зажалио због оног што је урадио. Он је направио свој избор, и био је веома смирен јер је знао да је то била права одлука. Нашли смо се у Хонг Конгу зато што је Сноудон гледао како током протекле четири године влада САД-а под председником Обамом процесуира узбуњиваче много агресивније и беспоштедније него било која друга администрација у америчкој историји. Гледао је процес који се води против Бредлија Менинга, који је управо у току, и који се одвија у екстремној тајности, што представља фундаменталну повреду кривичног поступка. Знао је да ће, уколико буде остао у САД-у, бити подвргнут истом таквом поступку, тако да је дошао у Хонг Конг где је веровао да преовлађују политичке вредности које поштују слободу говора и политичко дисиденство. Такође, веровао је да долази у место у којем влада неће аутоматски клекнути на колена пред захтевима америчке владе, већ ће се равнати према сопственим законима. Сматрао је да је Хонг Конг идеално место за тако нешто.“

ПРИВАТИЗАЦИЈА СЛУЖБИ Изнова, на овом примеру шпијунских активисти показује се да су све институције и полуге система у САД-у и великом делу света преузете од стране компанија и корпорација које делују у складу са смртоносном агендом Новог светског поретка, успостављајући систем апсолутне контроле и доминације. Овај процес је незамислив без постојања чврстих веза између приватних компанија и обавештајних служби које се широм света подређују геноцидалној Светској влади. Обавештајни сектор је у највећој мери такође приватизован, и служи искључиво интересима моћне елите. Обавештајне агенције у САД-у много се мање налазе под контролом владиних службеника него приватних агенција које у потпуности доминирају њиховим деловањем, сматра Гринвалд. Приватна компанија „Буз Ален“, за коју је Сноудон радио, један је од највећих и најзначајнијих контрактора Националне безбедносне агенције. Један од главних званичника „Буз Алена“ је генерал Мајкл Меконел (Michael McConnell), који је био директор Националне обавештајне агенције (НСА) под Џорџом Бушом. „Буз Ален“ је парадигма ових односа: директори „Буз Алена“ долазе на челна места безбедносне агенције, док званичници агенције попуњавају редове у „Буз Алену“.
Прича је заправо веома једноставна и позната истраживачима Новог светског поретка, и одвија се у контексту запоседања планете, њених ресурса, укључујући и супстанцу звану човек, од стране геноцидалне елите која користи политичке системе земаља као позорнице на којима се изводе режиране представе са веома лошим глумцима – марионетским политичарима, који изговарају написане текстове чија би их некохерентност и глупост веома брзо дискредитовала да није система Новог светског поретка чији медији, у непрекидном кружном понављању, емитују слике и „информације“, убеђујући популацију да је глобалистичко-корупционашки поход на земљу – борба против корупције; геноцидни закони који се непрекидно доносе – у циљу напретка; док су смртоносне вакцине, флуор у води, мандаторно узимање људских органа – добри за нашу децу.
Систем глобалног надзора и контроле, заснован на свеопштем шпијунирању популације, само је део стратегије у којој се електроника користи као средство хегемоније, а повезивање биолошких и информатичких наука доводи до кибернетског еугенизма у тоталном рату против човечанства у којем генетичка и информатичка бомба чине делове истог система оружја.
Едвард Сноудон је после интервјуа „Гардијану“ нестао. Русија разматра могућност да пружи азил човеку који је светској популацији доставио необориве доказе о болести власти која је укинула приватност и нормализовала свеопшту шпијунажу атрофиране светске популације која лебди у етеру телекомуникација.
Спин доктори, преко политичара и званичника, мејнстрим новинара и аналитичара САД-а, претварају Сноудона у агента неке од кинеских обавештајних служби. Са друге стране, оснивач „Викиликса“ Џулијан Асанж, који се већ годину дана налази у амбасади Еквадора у Лондону, изјавио је аустралијској мрежи „ABC News“ да сматра да су и Бредли Менинг и Сноудон „веома озбиљни млади људи, веома часни и поштени који заиста верују у нешто и који су показали велику храброст. Нема сумње, историја ће им бити веома наклоњена.“
Сазнање о постојању паноптикона глобалних размера који прати сваки наш покрет, као и чињеница да је „Фејсбук“, најпопуларнија друштвена мрежа, укључена у глобално шпијунирање, довела је и до комичних реакција. Тако је један од корисника направио „Фејсбук“ пост на којем је написао „Идем у пицерију да поједем пицу“, а у опције којима се одређује ко може да види ваш пост поставио: а) јавно; б) само ја и ЦИА; ц) пријатељи и ЦИА; д) само ЦИА; е) само блиски пријатељи и ЦИА…
На „Фејсбук“ порталима у оптицају су и бројна упутства о томе које би кључне речи требало користити у порукама како би навели НСА да их сачува у својим шпијунским меморијским ходницима процесорских мрежа, у којима се сада могу снимати и колекционирати јотабајти података (јотабајт је еквивалент око 100 трилиона ДВД-јева): „Мој посао је бедан. Како бих радо збацио са власти свог шефа. Репресија менаџментског особља захтева хитну побуну. Експлодирала би као бомба вест да сам фирму ослободио профитног центра… као и економског бироа за хитне интервенције у пласману производа…“
Сатанистичка идиотија Новог светског поретка, светске владе и њених слугу добила је у Сноудону противника који је збацио ланце којима су завезани умови и савест човечанства, и доказ да су чуда могућа, а самим тим и извесна.
[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *