Srbija i protivrečja Vatikana

Piše Dragan Mraović

Pitanje primata pape oko kojeg, što se Vatikana tiče, nema ustupaka za pravoslavlje je sporno, pa stoga nije jasno otkuda velika promena u ponašanju naših zvaničnika od kojih su neki, poput mitropolita Amfilohija Radovića, osamdesetih godina prošlog veka napustili skup u Bariju kada delegacija SPC nije htela ni da raspravlja o toj temi

Patrijarh srpski Irinej se u Beču založio za pomirenje Pravoslavne i Rimokatoličke crkve, čemu se nema šta zameriti, ali je to izazvalo veliko interesovanje i nedoumice, ne samo naše javnosti, naročito u delu gde se kaže: „Za nas pravoslavne je malo sporno pitanje nepogrešivost pape. To je možda jedno pitanje, ali u jednom razgovoru ili dijalogu, sigurno se može na radost božiju nešto pozitivno rešiti“. Međutim, nije samo dogma o nepogrešivosti pape „malo sporno pitanje“. Tu je i njegov primat. Tačno je da je u nepodeljenoj hrišćanskoj crkvi onaj što sedi na tronu Svetog Petra u Rimu smatran „prvim patrijarhom“, ali posle katoličke šizme je taj pojam dobio drugačije značenje i postao razlog ozbiljnog nesporazuma između dve hrišćanske crkve.
Posle katoličke šizme 1054. godine, uprkos deklarativno izraženim željama za ujedinjenjem, razlike su bivale sve veće, ne samo zbog kanonskih već i zbog istorijskih razloga. Papa Urban Četvrti, na primer, nije pozvao hrišćanski svet u pomoć hrišćanskom knezu Lazaru na Kosovu, a „Filioque“ (odnosno  dodatak simbolu vere, kojim je uvećan jaz između dve crkve) je naknadno učvršćeno u rimokatoličkoj dogmi.

„NEDOVOLJNOST“ PRAVOSLAVNIH
Dokumentom potpisanim 2007. godine u Raveni, utvrđuje se da je Papa „prvi među patrijarsima“, a Rim „prvo sedište“. Zbog toga na skupu u Raveni nisu bili predstavnici Bugarske pravoslavne crkve, dok je delegacija Ruske pravoslavne crkve demonstrativno napustila sastanak Komisije za ujedinjenje, kao što je to već učinila i 2006. godine u Beogradu. Vatikan je, pak, naknadno dodao ulje na vatru tvrdnjom da hrišćanske zajednice van katoličke crkve imaju „nedovoljnosti“, odnosno da nisu potpune crkve Isusa Hrista. U dokumentu Kongregacije za doktrinu vere kaže se da su pravoslavne crkve prave crkve, ali imaju „ranu“ zbog toga što ne priznaju „primat“ pape. Dakle, teško je posle ovakvih izjava poverovati da Vatikan minimalizuje taj problem onako kako bi se to iz reči patrijarha Irineja moglo zaključiti. Zbog toga se i javlja sumnja da taj problem umanjuje naša pravoslavna crkva, iako je očigledno da je pitanje primata pape i te kako sporno i da, bar što se Vatikana tiče, tu nema ustupaka. Nije jasna ni nagla promena u ponašanju naših crkvenih zvaničnika od kojih su neki, kao mitropolit Amfilohije, osamdesetih godina prošlog veka, napustili skup u Bariju, budući da se nisu dogovorili sa katoličkim kolegama ni oko dnevnog reda, odnosno delegacija SPC nije htela ni da raspravlja oko primata pape.
Ali, kamo sreće da je samo to sporno. Za sve pravoslavne crkve veoma je problematično, na primer i „Filioque“, („qui eh Patre Filioque prosedit“ – „koji od Oca i od Sina ishodi“), odnosno učenje Rimokatoličke Crkve, koje tvrdi da Duh Sveti ishodi od Oca i od Sina dok pravoslavci kažu da Sveti Duh samo od Oca ishodi. Ovakvo tumačenje izazvalo je jednu od najžešćih teoloških polemika između Istoka i Zapada i ostalo jedna od glavnih doktrinarnih razlika između Katoličanstva i Pravoslavlja. Za pravoslavne crkve „Filioque“ podrazumeva neprihvatljivu drugu veru.
Veoma su sporni i nepogrešivost pape, čime se on poistovećuje sa Bogom, i indulgencije, odnosno „oproštajnice“, koje Vatikan naplaćuje. Pored toga, Srpska i Ruska pravoslavna crkva imaju još neke sporove sa Svetom stolicom jer ne samo da nije pružila ruku pomirenja, već nastavlja da produbljuje razlike. Za SPC i srpski verni narod, ali ne samo verni, otvorena su i pitanja Alojzija Stepinca i Jasenovca. U novijoj istoriji problematična je uloga Vatikana u razbijanju Jugoslavije, posle tajnog dogovora Vojtila – Regan iz devedesetih godina. Za RPC neprihvatljivo je delovanje Vatikana u Ukrajini i preuzimanje tamošnjih svetilišta Ruske pravoslavne crkve u nadležnost Katoličke crkve.

RETORIKA ILI STVARNE PROMENE
Za SPC i srpski narod su bratski odnosi sa RPC važniji od ljubavi sa Vatikanom, naravno, imajući u vidu da bi samo „neznaven“ čovek tvrdio da i dobri odnosi sa Rimom nisu potrebni. Međutim, iz Moskovske patrijaršije takođe duvaju vetrovi koji bi bili neuobičajeni u vreme prethodnog patrijarha Alekseja Drugog, ali to otopljavanje je nejasno, osim ako nije puka retorika, jer i papa Racinger ( čije prezime asocira na moguće srpsko-lužičko poreklo ), kao i njegov prethodnik Vojtila, i dalje „radi protiv RPC ispod žita, i još gore, u Ukrajini“, saznajemo iz visokog ruskog crkvenog izvora. Nekada je stav srpske strane bio da papin dolazak u Srbiju neće biti moguć dok ne poseti Rusiju, što je bilo neostvarivo u vreme patrijarha Alekseja Drugog. Da li se nešto promenilo u Rusiji dolaskom patrijarha Kirila? Patrijarh Pavle je vodio računa da odnosi između dve bratske crkve budu dobri. Nikakav poziv papi da dođe u Srbiju ne bi mogao biti upućen bez dogovora sa RPC, dok je Pavle bio „primis inter paris“. Poznato je koliko se on zalagao u prepisci sa ruskim patrijarhom Aleksejem Drugim da se reši jedan, ne preterano veliki, nesporazum između SPC i RPC u Bariju, vezan za ondašnju zagraničnu rusku crkvu.
Kada je na želju da papa Racinger poseti Srbiju uz blagoslov SPC odgovoreno da „prilike nisu zrele i da ima puno razloga da se to ne dogodi“, patrijarh Pavle je verovatno  imao u vidu i činjenice o zločinima rimokatoličkih sveštenika nad srpskim civilima u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, koja je obuhvatala i Bosnu i Hercegovinu i delove Srbije. Pored toga,  Rimokatolička crkva je proglasila za blažene Hanca Ivana Merca, ideologa i osnivača križara u Hrvatskoj i inspiratora kasnijeg ustaškog pokreta, Dominika Leopolda Mandića, organizatora „pacovskih kanala“ za bekstvo ustaških zločinaca iz Hrvatske, a kao šlag na tortu je došlo proglašenje za blaženog Alojzija Stepinca, ratnog zločinca koji je blagosiljao ustaše, podstičući ih tako da okrvave ruke krvlju Srba, Jevreja i Roma na osnovu rasističkih i nacističkih principa Pavelićeve grozomorine.

DOLAZAK „NA MALA VRATA“
Predsednik Srbije Boris Tadić, prilikom nedavne posete Vatikanu pozvao je papu da poseti našu zemlju, na šta ima pravo, jer je reč o državnom pozivu. Nezvanično, rimski papa je poželeo da Srbiju obiđe baš u vreme obeležavanja Milanskog edikta 2013. godine, odnosno da dođe u nekadašnju Naisu, rodno mesto svetog cara Konstantina Velikog čime je pronađen „diplomatski“ način da papa, možda, dođe u Srbiju „na mala vrata“, a da pri tom ne učini nijedan ustupak SPC-u ili bilo kakav akt osude učešća katoličkih sveštenika u genocidu nad Srbima u NDH. Ali, poznato je da papa želi da dobije poziv SPC i da je malo verovatno da bi mu samo poziv predsednika Tadića bio dovoljan razlog za dolazak u Srbiju. Papa Vojtila nije, svojevremeno, došao u posetu Srbiji upravo iz ovih razloga. To potvrđuje i otac Federiko Lombardi, direktor Kancelarije za medije Vatikana kada kaže da „papa ne bi želeo da poseti Srbiju kao državnik, nego i kao verski poglavar“.
Nijedan rimski pontifeks do sada nije pohodio Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju, a papa Benedikt XVI sada ima pozive da poseti sve balkanske zemlje. Nedostaje zvanični poziv iz SPC. Međutim, još dok je bio vladika, novi patrijarh SPC, podsetio je da bi to bio prvi susret verskih poglavara pravoslavne i katoličke crkve  posle 1054. godine, ili velike šizme, kada je došlo do raskola. „Čak postoji želja, mada to nije zvanično saopšteno, da rimski episkop – papa… da do susreta dođe baš ovde u Nišu, gde je rođen car Konstantin“, rekao je ondašnji vladika niški, dodajući da bi SPC pozdravila dolazak pape u Srbiju na obeležavanje godišnjice Milanskog edikta, za koji bi bilo logično da se obeleži u Milanu, gde je i proglašen, ali je očito da se traži zaobilazni način da papa poseti Srbiju, što bi bila velika diplomatska pobeda Jozefa Racingera. Patrijarh Irinej je rekao i da: „O tome je bilo govora ranije, ali po jednoj drugoj osnovi. Ovo bi bio dolazak sa posebnim razlogom i SPC bi ga pozdravila. To bi bila prilika ne samo za ekumenski susret nego i za dijalog…“. Naravno, bilo je i ranije priče o dolasku pape u Srbiju, ali je pomenuti stav patrijarha Pavla najverovatnije uticao da stvari budu onakve kakve još uvek jesu. Pri tome bi trebalo imati na umu da susret našeg patrijarha i pape nije sam po sebi sporan i da je patrijarh Irinej u pravu kada kaže: „Možda je krajnje vreme da dođe do jednog takvog susreta, da jedni drugima kažemo šta imamo da kažemo“. Ali, on ne mora da se dogodi u Srbiji. Može i u Rimu, Milanu, u Varšavi… Jer papin dolazak u Srbiju nije sporan samo sa crkvenog stanovišta, već i sa istorijskog stanovišta srpskog naroda. Neprihvatljivo je, naime,  vekovno delovanje katoličke crkve na štetu Srba, pa je potrebno da papa načini i neki značajan korak u odnosu na srpski narod i da ga uveri da Vatikan menja dosadašnji politički kurs prema Srbiji. Dolazak pape u Srbiju nije stvar samo patrijarha i predsednika države, već i pravoslavnog naroda.

ŽELJA PAVELIĆEVOG KAPELANA
Zakonski akt cara Konstantina Velikog, kojim su proglašeni verska ravnopravnost i prestanak gonjenja hrišćana koje je trajalo tri stotine godina, proglašen je u Mediolanumu (današnjem Milanu) 313. godine, čime je hrišćanima dozvoljeno da javno ispovedaju svoju veru. U ediktu se kaže: „Odlučili smo da dozvolimo i hrišćanima i svima drugima slobodu izbora i da sleduju veri kojoj bi oni želeli… i da ne treba apsolutno niko odbijati pravo da sleduje i izabere pobožnost i veru hrišćana.“ A kako su katolički sveštenici u Hrvatskoj poštovali ove reči dovoljno je ilustrovati činjenicom da je službenik Hrvatske i Vatikanske crkve fratar Miroslav Filipović – Majstorović, zvani „fra Sotona“, bio komandant logora Jasenovac i da je lično učestvovao u ubijanju logoraša krivih samo zato što su Srbi pravoslavci. Fra Dionizije Juričev, kapelan Pavelićev i kateheta, ni po čemu nije izostajao iza Majstorovića. On je izrekao ove monstruozne reči: „U ovoj zemlji ne može da živi nitko osim Hrvata, jer ovo je zemlja Hrvatska, a tko se neće pokrstiti, mi znademo kud ćemo s njim. Ja sam u ovim gore krajevima davao očistiti od pileta sve do starca, a ako bude potreba, učiniti ću i ovđe, jer danas nije grehota ubiti ni malo dijete do sedam godina, a koje smeta našem ustaškom pokretu. Mi danas treba da budemo svi Hrvati i da se proširimo, a kad se proširimo i ojačamo, ako nam bude potrebno, još ćemo da oduzimamo od drugih. Nemojte misliti što sam ja u svećeničkoj odori, ali da znate da ja, kada je potrebno uzmem strojnicu u svoje ruke i tamanim sve do kolijevke, sve ono što je protiv ustaške države i vlasti“. Vatikan je protivpravnim priznanjem secesije Hrvatske doprineo da u Hrvatskoj za Srbe nema više mesta i podržao želju Pavelićevog kapelana da „u ovoj zemlji ne može da živi nitko osim Hrvata“. O tome piše, u svojoj knjizi „Razbijanje jugoslovenske države 1989/1992 – zločin protiv mira“, dr Milan Bulajić: „Odluku o konačnom razbijanju jugoslovenske države pokrenuo je Vatikan – Sveta Stolica… dogovoreno je na sastanku pape Jovana Pavla II sa nemačkim ministrom X. D. Genšerom 29. novembra, u Vatikanu – da se ostvari prije katoličkog Božića 25. decembra 1991. godine“. A podsetimo i na reči Aleksandra Vučića, dok je bio funkcioner SRS, da je papa (Vojtila – prim. D. M.) „prilikom posete Denveru poručio tadašnjem predsedniku SAD Bilu Klintonu, da bi trebalo bombardovati Srbe“.

VATIKANSKE KONTROVERZE
Izvanredan erudita i veliki intelektualac, papa Benedikt Šesnaesti je čvrst po kanonskim pitanjima do mere dogmatizma i nepopustljiv tamo gde se dovodi u pitanje interes Katoličke crkve. Ubrzo po ustoličenju pokazao je  da njegov izbor za papu nije bio pogrešan, ako se posmatra u ravni današnjih potreba Vatikana. U zapadnom svetu je globalistička i mondijalistička poplava krenula i na Katoličku crkvu koja je izložena mnogim napadima i pritiscima, a sam papa je napadan u mnogim prilikama. Međutim, on je veoma postojan i privržen Svetom pismu, pa od kada je ustoličen nema više ni „parade ponosa“ u Rimu, što mu je zamereno, ali se on na to nije ni osvrnuo, kao ni na mnoge druge napade. Naprotiv, pokazuje veliku doslednost i upornost u svojim namerama. Pokušaji, kao onaj iz levičarskih krugova na Univerzitetu Sapijenca u Rimu, da se spreči da papa održi predavanje studentima završio se potpunim fijaskom tih krugova, a pokazao visoku diplomatsku sposobnost Jozefa Racingera. Očigledno je da se određenim centrima moći u svetu ne dopadaju papini stavovi poput ovoga: „Borba za slobodu Crkve, borba za to da se Hristovo carstvo ne poistovećuje ni sa kakvom političkom strukturom, mora se voditi kroz sve vekove. Naime, stapanje vere i političke moći uvek ima cenu: vera se stavlja u službu vlasti i mora se povinovati njenim merilima“ (iz papine knjige „Isus iz Nazareta“, Beograd, 2008, str. 48).
Ne zadugo po svom ustoličenju, papa Benedikt Šesnaesti je pozdravio patrijarha Pavla ( preko Tanjuga) , i poželeo mu ozdravljenje, a kasnije je rekao da i „srpski narod treba da ima sva prava kao i drugi na Kosmetu“. Služeći svečanu uskršnju misu ispred bazilike svetog Petra u Rimu, papa Benedikt Šesnaesti se vernicima obratio i na srpskom jeziku. Taj pozdrav je ukinuo papa Jovan Pavle Drugi, koji je tri puta bio u Hrvatskoj i nikada nije posetio Jasenovac, odbijajući zapravo, na taj način, da pojmi i prizna šta se događalo Srbima, Jevrejima i Romima u Hrvatskoj, pod vođstvom hrvatskih katoličkih prelata.
Odmereni postupci Jozefa Racingera su bili signali kakvi Srbiji nisu odavno stizali iz Vatikana. Možda se papa tako pridržavao jedne svoje lepe misli, iz pomenute knjige, da „ako ljudsko srce nije dobro, onda nijedna druga stvar ne može postati dobra“. Ali, pitanje je može li papa ovu svoju misao primeniti na delovanje svoje države u svetu i uticati da nastane neko dobro u Ukrajini ili na Kosmetu. Nismo u to uvereni – posle uloge Vatikana u raspadu Jugoslavije, kao i njegovog ukupnog delovanja na Balkanu u celom dvadesetom veku. Sumnju izaziva i to što je biskup Prizrena Dode Đerđi izjavio „Nezavisnost je za Kosovo jedina opcija“, na konferenciji katoličke organizacije „Crkva u nevolji“ u Minhenu. Ovo je i protivno zvaničnoj poziciji Svete stolice. A šta ako je on saopštio pravi stav Svete stolice? Jer, čudno je da nije bilo  demantija iz Vatikana, niti je ukoren, iako biskupe direktno postavlja papa, pa su u njegovoj nadležnosti i mere za one koji iskaču iz okvira zvanične politike.
Bilo kako bilo, vrhunac svega, pozitivan po Srbiju, jeste da Vatikan, pod Racingerom, još nije priznao „nezavisno Kosovo“, dok bi se to pod Vojtilom, verovatno, već dogodilo. O motivima tog nepriznavanja monah Dominikanskog reda, otac Đerardo Ćofari, direktor „Centra za izučavanje Svetog Nikole“ u Bazilici sveca u Bariju, profesor i stručnjak za istočne crkve, veliki poznavalac kosmetskog problema i pisac značajne knjige „Carevi Srbije, Pulja i Sv. Nikola“ („Centar za izučavanje Svetog Nikole“, Bari, 1989), koja je naučno utemeljen dokaz da je Kosmet istorijski srpski, kaže: „Vatikan ima na zapadu nešto manje značaja od onoga što se o tome misli u pravoslavnom svetu. Po svim temama, recimo etičkim, u Evropi se danas ide protiv Vatikana. Postoji strah od mešanja Vatikana. Stvar oko Kosova je značajna. I ja sam to primetio, sa velikim zadovoljstvom, da Vatikan ne žuri na ovom planu. Ne znam da li je reč o nekom kulturnom ili religioznom razlogu, ali sam rado primetio ovo ponašanje. Ipak, moram priznati da ne znam razlog zbog kojeg Vatikan ne reaguje, odnosno ne priznaje nezavisno Kosovo.“
Zapitan da objasni zbog čega – ukoliko Sveta stolica već ne priznaje separatističku nakaradu na jugu Srbije – nema zvaničnog protesta Vatikana oko uništavanja srpskih hrišćanskih svetinja na Kosovu i Metohiji, on objašnjava: „To je problem, koji nastaje kada ste istovremeno i crkva i država. Tada nije lako zauzimati stavove. Sveta stolica, osim o moralnim problemima, o gladi, o egzistencijalnim problemima, retko se izjašnjava čak i o velikim crkvenim nepravdama. Ne znam da li je reč o ravnodušnosti ili o nemaru, ali Sveta stolica se izuzetno retko izjašnjava o temama koje nisu etičke prirode. Čak i kada je jasno ko je u pravu, a ko u krivu, Vatikan se ne izjašnjava. Sećam se, kada sam ja pokušavao ovde da objasnim da moramo biti na strani Moskovske patrijaršije, a ne na strani „Zarubežnaje crkve“, dolazila su upozorenja iz Rima: „ne mešajmo se, neka to bude unutrašnja stvar pravoslavlja“. Postoji strah da se to može tumačiti kao mešanje rimokatoličke crkve u unutrašnje stvari pravoslavnih ili istočnih crkava. Lično sam bio opomenut, jer sam odavao utisak da sam na strani Moskve u velikom sukobu sa Konstantinopoljem…“
Nije bez rezona ni nedoumica: da li to Vatikan još ne priznaje Kosmet samo zato što papa želi da dođe u Srbiju, pa bi takvim činom svakako dodatno zalupio sebi vrata? I šta ako papa dođe u Niš, ispuni sebi želju, a potom Vatikan, ipak, prizna Kosmet? Možda papa ne misli onako kako ispravno misli naš patrijarh Irinej: „Kosovo i Metohija nisu izgubljeni i jednostavno naš narod to nikada neće prihvatiti. To je sveta srpska zemlja gde je stvarana naša država, istorija i kultura. Sve dok su tamo naše najveće svetinje, kao Dečani, Gračanica, Bogorodica Ljeviška i Pećka patrijaršija, Kosovo nikada neće biti izgubljeno. Jevreji su dočekali da posle dve hiljade godina uđu u Jerusalim. Nadam se da mi nećemo čekati toliko, jer je Kosovo u Srbiji i Srbija je na Kosovu“.

VERA I POLITIČKA MOĆ
Na ustoličenju patrijarha srpskog, posle njegovog govora, po izlasku iz Pećke patrijaršije, začuo se dva puta glas: „Živeo kralj Aleksandar Drugi. Živela kraljica Katarina.“ A potom je deo prisutnih to ponavljao u horu. Kao da tu nije bio predsednik Republike Srbije! Da li je i to bila „lekcija“ o mogućim nesporazumima –  kada Crkva dovede pastvu u zabludu baveći se previše svetovnim stvarima, te stvarajući „stapanje vere i političke moći“. I poziv papi da poseti Niš i Srbiju je nastao prevashodno kao dnevno političko pitanje sadašnjeg srpskog režima, a ne toliko kao stvar pomirenja dveju crkava. Ukoliko nije izvorno nastao u SPC, umesno je pitati: da li je potekao od predsednika države, koji kao da ne ume da shvati da on ne vodi spoljnu politiku, već je po našem Ustavu – izvršava. Ukoliko ovo jeste njegova  inicijativa, reč je o samovolji predsednika države, u jednom veoma važnom pitanju za koje je, ako je istinski demokrata, morao da konsultuje Parlament.
Naša zapitanost u ovom kontekstu ne odnosi se toliko na eventualnu posetu pape Srbiji, koliko na činjenicu da izjave patrijarha srpskog navode na bojazan od „stapanje vere i političke moći“ pri čemu se „vera  stavlja u službu vlasti“. Dakle, to je ozbiljno unutrašnje političko pitanje Srbije. O tome bi i u SPC trebalo da se vodi računa. Takođe i o činjenici da ogromna većina srpskih pravoslavnih vernika misli da  „prilike nisu zrele“ za dolazak pape, dok u Rusiji to pitanje nije na dnevnom redu. Tako je mislio i patrijarh Irinej, dok je bio vladika, kada je Svetozar Marović, kao predsednik SCG, predložio Patrijaršiji SPC da papa Jovan Pavle Drugi poseti Beograd, Podgoricu i Bar. Lično vladika niški Irinej, odnosno današnji srpski patrijarh, preneo je Maroviću da se „Crkva ne meša u državničke poslove“. Čemu se može zahvaliti što se danas dešava obrnut proces, pri čemu se javlja bojazan da se država meša u poslove Crkve. U tome (ne daj Bože) slučaju SPC bi stala uz vlast, odnosno uz određene političke stavove, ne vodeći računa da mora biti svesrpska, bez obzira na politička uverenja pojedinih partija i same vlasti.
Podsetimo da je Patrijarh German, kome je bilo „prišivano“ da je uz Brozovu vlast, bio nazivan „crvenim“ patrijarhom. Međutim, on je bio prinuđen, zarad boljitka Srpske pravoslavne crkve, da čini ustupke Brozovim vlastima. Ne bi valjalo da budući događaji novom patrijarhu pripišu neku boju, naročito zato što danas, verujemo, nisu Brozova vremena, iako neki postupci vlasti veoma liče na njih. A  patrijarh je – svesrpski patrijarh. Kao takvog ga volimo i poštujemo. Razume se da pomalo budi sumnju i sinhronizovanost i podudarnost izjava patrijarha Irineja, oko papine eventualne posete Srbiji, i poziva papi od strane predsednika Tadića, i to bez parlamentarne rasprave. Pri tom nije jasno, bar javnosti, ni koliko je i da li je Sveti sinod SPC raspravljao ovo pitanje.
Verujemo da nije potrebno posebno objašnjavati kako je štetno da pravoslavnu pastvu, ali i druge građane Srbije, dovode u nedoumicu izjave koje nisu mogle biti date u vreme patrijarha Pavla. Možda se treba setiti i toga da je Njegoš odbio da izađe iz kočija i, kako je zakon to nalagao, pozdravi papu koga su nosili u nosiljci, dok je patrijarh Gavrilo i u teškim materijalnim uslovima posleratnog izgnanstva, odbio materijalnu pomoć pape Pija Dvanaestog, Stepinčevog duhovnog oca, rekavši da posle papine podrške krvoloku Paveliću, nikad mu ne bi otišao na noge, ma kakvu pomoć da dobije. Sveti Nikolaj (Velimirović) je pak rekao da bogoodstupnička Evropa počiva na papi i Luteru, i da su ustaše za svoju revnost u zlu „pohvale dobile iz pakla i Rima“, dok je Otac Justin isticao da su tri najveća pada u istoriji – pad Adamov (otpadanje od Boga), pad Judin (izdaja Boga) i pad rimskog pape (proglašavanje sebe za boga).
Zaključimo da, načelno, nismo protiv pomirenja hrišćanskih crkava, niti protiv pape Benedikta Šesnaestog, ali bi nam bilo drago da Vatikan prethodno pokaže „da ima dobro ljudsko srce“, odnosno da od papine eventualne posete Srbiji bude i nekog dobra za ovaj namučeni srpski narod. Vatikan do sada nije pokazao takve namere, iako ono što je papa Benedikt Šesnaesti učinio jeste znak ohrabrenja, ali još je to daleko od nekog ozbiljnijeg dela.

_______________

Konzervativan i – idealan

Papa Benedikt Šesnaesti bavio se naučno-bogoslovskim radom, gde je obuhvaćeno više od šest stotina članaka i više od stotinu knjiga, i bio je vrstan profesor o čemu pohvalno svedoče i neki naši crkveni autoriteti koji su pohađali njegova predavanja. Pre nego što je postao papa bio je prefekt Kongregacije za dogmatska pitanja. Došao je u rimsku kuriju da radi na poziv pape Vojtile, koji ga je veoma cenio i s kojim je imao izvrsne odnose. Izabran je za papu posle malobrojnih crnih dimova, odnosno u neuobičajeno kratkom vremenu u kojem je beli dim najavio katoličkom svetu da ima novog papu tradicionalnom rečenicom, na latinskom jeziku, „Adnuntio vobis gaudium magnum! Habemus Papam!“ To pokazuje da je u Vatikanu postojao veliki konsenzus oko izbora novog pape. Imajući u vidu da je papa Vojtila mnogo radio na vatikanskoj diplomatiji u svetu, a ne baš toliko na unutrašnjem jačanju Katoličke crkve, nastali su mnogi unutrašnji problemi. Njihovo rešenje, odnosno konsolidacija Katoličke crkve, nađeno je u izboru konzervativnog pape i Jozef Racinger je bio  savršen izbor. Naravno, to ne znači da se on ne bavi i spoljnim pitanjima u potrebnoj meri, ali to nije tako vidljivo i spektakularno kao kada je reč o Vojtili.

35 коментара

  1. Avatar

    Nikad sa papom!To je najvece zlo!

  2. Avatar

    Немам довољно знања да би говорио о догматским питањима (и нећу), али као православни верник имам своје мишљење о садашњим дешавањима у СПЦ.Питање доласка Папе у Србију је пре свега политичко питање које је мени неприхватљиво, док се Римокатоличка црква и Ватикан не одреде јасно и гласно о свом односу и потезима према Србима у прошлости. Прозелетизам, ”крсташки ратови”, унијаћење, насилно покрштавање,НДХ,однос Ватикана према најновијим походима на Србе од ’90 – тих, па наовамо, су конкретна баријера доласку Папе у Србију.Та баријера може бити превазиђена само енормно добром вољом Ватикана и решавања проблема из прошлости, а нисам приметио ни назнаку тога од стране Римокатоличке цркве.Насупрот томе (Боже ми опрости) неке наше Владике се понашају као омађијани или као да су им вране попиле мозак, срљајући у загрљај екуменизму (унијаћењу) и уопште чинећи глупости. Као да су чекали упокојење Патријархово да полуде.Сви до сада су, по њима, укључујући и нашег великог Патријарха Павла, задњих 1000 година од римокатоличке шизме били будале, а они су ту да то исправе, несрећници.Узнели се и помислили да су већи него јесу и да су паметнији него што јесу, већи и паметнији од свог народа, а испашће и мали и глупи. Боље им је да поведу рачуна о раскоши, вилама, бесним колима и великим трбусима којим се почињу китити свештеници и неки монаси (на високим положајима), који су се заклели на скромност, док народ сиромаши.

  3. Avatar
    Љубомор

    Изгледа да је “цар” Борис добио свог Патријарха Германа.
    Приграбити сву световну и верску власт није мала ствар.
    На понос нам служи што је Цар Константин рођен у Нишу.
    Такође, служиће нам на дику што је “Цар” Борис рођен у Сарајеву.
    Хоће ли нам на дику бити, између многих, и овај најновији бисер;
    “Ми немамо право на наше личне ставове”? (Изјава од јуче по питању разговора са Тачијем – гангстером).

  4. Avatar

    Nisam merodavan da sudim o potezima crkve ali imam pravo da glasno postavim sebi pitanje. Po meni glavna dilema ovog teksta je ta sto je za odredjeno ponasanje i delovanje potreban umisljaj, t.j. dali postoji plan nase crkve o promeni stava prema rimo-k. crkvi i ko se oko toga, kako, kada i zbog cega dogovorio? U crkvi nema demokratije i netreba ni da je bude, ali treba da postoji “osluskivanje” vernika i svestenstva.
    A o Tadicu i ostalim “demokratskim” politicarima sta reci kada covek ode u Rim i sam na svoju ruku zove papu da “svrati” u Srbiju,, a sve u ime ovoga napacenog srpskog naroda, iako u Srbiji niko nikada “demokratski”, kako bi trebalo, nije ni naceo tu temu. Tadic se ponasa kao da zove komsiju na kafu u njegovoj Crnoj Gori ili pak u Sarajevu. To je toliko nepostovanje ovoga Srpskoga naroda i nasih stradanja da se ovako providno i nedostojno svoga polozaja nebi ponasao ni malo obrazovaniji ustasa ili amerikanac koji bi bar pokusao da odglumi demokratiju. Neka nam je bog u pomoci, ma kako to izgledalo.

  5. Avatar

    “Света столица” звучи баш идолопоклонистички.
    Да ли столица, па још и света, треба да буде предмет обожавања верних?

  6. Avatar

    Srbin sam pravoslavne vere.
    Ne stidim se sto pripadam narodu koji je primio i opstajao,
    nalazeci duhovno uporiste u pravoslavlju.
    Otpadnistvo katolicanstva zasniva se (koliko sam ubedjen)
    na nekoliko bitnih razlika:
    – centralizovanje crkvene (i ne samo crkveen) vlasti, kroz jednog-
    vrhovnog poglavara – papu i sediste u Rimu-Vatikan,
    – Pripisivanje papi naslednog prava sv. Pavla (nikad
    ustanovljenog)- bozanskog (zloupotreba religije),
    – Institucionalizovanje bezgresnosti pape- svojevrsna negacija
    vere i jedinog Boga,
    – Nasilno pokrstavanje.
    Odnosom prema ustaskim zlocinima (samim tim negiranjem vere)
    i usatskim zlocincima, nepromenjenom do danas, Katolicka crkva
    odrzava nepremostiv jaz, a kao drzava, pridruzuje se zlocinu.
    Katolicka crkva nikad nije osudila brojne masovne zlocine po-
    cinjene pod krstom i predvodjene katolickim svestenicima.
    Od katolicke crkve odelile su se brojne druge-nove. Ni papa
    ni nas Patrijarh nikad nisu objasnili zasto se nikad nisu
    obratili tim crkvama, da se vrate i “majcino krilo”.
    Katolicka crkva i pape, jos od rascepa, nisu se odrekli
    ambicija da prodru i stave pod vlast pravoslavne narode,
    ( i predele) a posebno – slovenske.
    Ocigledno da njegova preuzvisenost – nas Patrijarh, politikantski
    (racunajuci da time pomaze Srbiji) deluje, snishodljivo (bez
    osnove) poziva Papu, nipodastavajuci bitne razlike, odnos
    prema zlocinima (ucinjenim i nad vernicima SPC) i osecanja
    vernika.
    Poziv Predsednika ne cudi, jer je pokazao umece u gradnji
    drzave, a poimanje drzve Vatikan, je ipak suvise slozen test.
    Blazenopocivsem Patrijarhu Pavlu nije bilo potrebna “prica”
    o ujedinjenju hriscanstva, jer je on istinsko hriscanstvo-
    pravoslavlje, nosio duboko u srcu a propovedao cistim i svetim
    umom a primerom mnogima put ukazivao.
    Njemu se mnogo toga moglo uciniti silom, ali ne “prodati rog,
    za svecu”
    Stoga, molim naseg Patrijarha (od Presednika cemo mozda zahtevati
    po pravu suverenih gradjana-Ustav Srbije) da vernike ne omalovazava i da nastavi da vodi SPC (a ona, pravoslavne vernike)
    jedinim – pravim putem (a ostavi Papu katolicima i onima, kojima
    on treba, za pokoravanje sirotinje katolickog sveta).
    S postovnjem,
    S. Savic
    P.S. Neskromno se obracam nasem Patrijarhu, jer mi on dade
    to “pravo”, svojim javnim istupom i pozivanjem Pape.

  7. Avatar

    hm, hmm..iskazujem *gradjansku neposlusnost* prema prdsednikovom stavu, a Tacija i ne samo Tacija vidim kao neprijatelja…po svim arsinima, uzduz i popreko. Naravno, Taci mi nije nikakav problem, problem su mi vlasti Srbije, koje se odricu prava Drzave Srbije, suvereniteta iste i teritorija, sa i bez *patriotizma*, mereno rudno mineralnim resursima milijardama dolara, i raznom opremom istih. To je *gradjanski rat kapitalista* u kome ce, na *demokratski nacin*, doci do *bratstva i jedinstva*..izmedju Tacija, Cumeta, Caneta i ostalih, vagabundova Srbije.

  8. Avatar

    Љубомире, јест БоТа,као и накада Броз, добио свог патријарха уз доста епископа и митрополита, али није то исто.”Брозов патријарх”-мислите на поћившег Германа,покој му души и нека спокојно почива у рајском насењу,није звао нити прихватио папу.На све наговоре да прихвати долазак папе , колико је мени познато, рекао је(парафразирам), нека изволи доћи,чекам га у Јасеновац, да се заједно поклонимо жртвама а онда сам му домаћимн у Србији.

  9. Avatar

    A vladiku Artemija su sklonili i hteli da raščine zbog čega ono beše?

    Srbi su Hristovi a ne papin narod!

    One koji se makar druže sa vladikom Artemijem i njegovim monaštvom čeka proklestvo od ekumeista, a papu od njih čeka celiv ruke i ekumenski “dijalog ljubavi”!

    Vladika Artemije je episkop raško-prizrenski!

  10. Avatar

    U avgustu 2002, episkop Lavrentije je obišao papu Ivana Pavla II u Torontu, a s njim su se sreli, krajem te godine i mitropolit Amfilohije i episkop Irinej (Bulović).
    Papu su u Beogradu želeli da vide mnogi NVO delatnici i „drugosrbijanci“, od kojih je najgrlatiji vatikanofil, maskiran u „teoretičara teologije“, Mirko Đorđević. Svetozar Marović, predsednik Državne zajednice SCG, uoči otcepljenja Crne Gore (za koje su crnogorski rimokatolici, na čelu sa don Brankom Sbutegom, zdušno bili), zvao je papu u Beograd i poručivao SPC da je došlo vreme da se „reformiše“ u skladu s „duhom vremena“ (što su neki izgleda ozbiljno shvatili, pa su, prvi put u istoriji Bogoslovskog fakulteta SPC, nedavno, kao gostujućeg profesora doveli iz Zagreba Jureta Zečevića, hrvatskog stručnjaka za ekumenizam.)
    Ono što je ključno za papin nedolazak u Srbiju bio je odlučan stav blaženopočivšeg patrijarha srbskog g. Pavla: papa ne može doći u posetu SPC dok se Sv. Arh. Sabor naše Crkve s tim ne saglasi, govorio je on. Time je patrijarh srbski mudro stavljao do znanja da je on samo PRVI MEĐU JEDNAKIMA, a ne „Hristov namesnik na zemlji“, kome su biskupi pokorni kao „nasledniku Petrovom“. „Mistički“, nije slučajno da je predsednik Srbije Boris Tadić, papu ponovo pozivao dok je patrijarh Pavle umirao u Beogradu, novembra 2009.
    Kao poglavar države Vatikan, bitnog saveznika EU, papa Benedikt XVI je dobrodošao vlasti koja hrli u EU i NATO.
    On ima pravo i da poseti svoje vernike u Srbiji (kojih je, u SR Jugoslaviji, prema popisu iz 1991, bilo 5,1 odsto). Ali, kad je u pitanju poseta Crkvi Svetog Save, tu bi stvar trebalo staviti na „referendum“, na kome ne bi glasali samo živi, nego i pokojni Srbi, od Jadovna do Jasenovca. Oni iz Prebilovaca, Gline i Gospića, muškarci, žene i deca (naročito deca iz ustaških logora u Sisku i Jastrebarskom), zaslužili su da glasaju na tom referendumu – svojom krvlju i suzama, koji do neba, i danas, vapiju za pravdom. A na Sv. arhijerejskom saboru koji će odlučivati o pozivu papi trebalo bi da glasaju i sveštenomučenici – episkopi Dositej Zagrebački, Petar Sarajevski, Platon Banjalučki i Sava Gornjokarlovački, koje su ustaše umučile kao pravoslavne Srbe.
    Rezultati takvog referenduma su nam, čini mi se, jasni. Jer, kako reče Ivan. V. Lalić: „Glasovi mrtvih – to nisu mrtvi glasovi“. A narod je, po Vladimiru Solovjovu, zajednica mrtvih, živih i nerođenih.

  11. Avatar

    Zelim samo da dadem kratki komentar na clanak i komentare.
    Ovo je vazan clanak a isto tako dobri komentari.
    Ja samo zelim da se osvrnem na Hrvate i njihovo negiranje ili
    jednostavno da se preskoci citav period 1941-45. Kao da je sve
    pocelo za njih od Vukovara i ‘balvana’, Nemci su se izvinili Jevrejima i jos uvek se vode sporovi oko otstete. Hrvatima sve
    je to jedna srpska negativna prica i kako kazu; Srbi su opsednuti sa ulogom ‘zrtve’ – vec poznati klise. Dok se taj problem ne resi
    sa Hrvatima nikada nece biti baze za normalne susedske odnose.
    To je ogromna kost u grlu u Hrvata. Samo naravno, to je narod bez savesti. Gde god vera uci -i spovedaj se i biti ce ti oprosteno
    je problem. Tu nema osecaj licne odgovornosti. Sto se tice Vukovara, to nije problem drzave Srbije jer ona nije bila u ratu sa Hrvatskom. A drugo, ako su etnicki Srbi napadnuti od suseda –
    normalno je svugde u svetu da Srbi gde god da se nalaze ukazu
    pomoc. Sto kazu Hrvati.“svoj svome“. I na tu pomoc se cekalo i suvise dugo. Ipak mislim da su oni izabrali nekada pogresnu veru koja nije u skladu sa slavenskim duhom. Oni su izabrani da stoje na braniku (granici) kao slucaj Poljske i dela Ukrajine.
    Ovim putem i na ovom mestu ne zelim da ulazim u teoloske rasprave. Setite se samo nasilnog pokrstavanja 1941-45 kojim
    su Srbi u NDH bili podvrgnuti. Sve je koren problema u tome.
    Neka se g. Boris Tadic ne izvinjava u moje ime. Neka podje po
    srpskim selima spaljenim i opustelim od Srba. Tako je bilo i
    ranije. 1945 sam kao prezivelo dete posla da trazim rodbinu i
    prolazila sam kroz pusta srpska sela i slucajno naidjem na jednuu
    prezivelu zenu (bese moja strina). Toga jauka nikada necu zaboraviti niti one pustosi okolo. Dajem ovde licnu istoriju i da
    se nikada, nikada ne zaboravi. Ja sam samo mali deo tragedije
    srpskog naroda u Hrvatskoj. Braco i sestre preziveli, pisite ili
    diktirajte svoja secanja dok to drugi ne urade na svoj nacin.
    Revizija istorije je pocela jos tokom drugog svetskog rata i kasnije.
    Ovo je moj odgovor na Tadicevu misiju izvinjavanja. Verovatno sto nas jos ima zivih.

  12. Avatar

    Drugi ‘okršaj’ koalicijskih partnera
    Rade Kosanović: Izjava župana napad je na sve Srbe u županiji
    Predsjednik SDSS-a Karlovačke županije žestoko se okomio na župana Ivana Vučića i pročelnicu njegova ureda Bernardicu Topolnjak-Halapa, predsjednicu Županijskoga vijeća HSP-a
    Povećaj Rade Kosanović: Izjava župana napad je na sve Srbe u županiji
    Rade Kosanović, predsjednik SDSS-a Karlovačke županije

    Nedopustivo je da Bernardica Topolnjak-Halapa, koja je zaposlena u Županiji na mjestu pročelnice Ureda župana, u javnosti tvrdi da je SDSS jeftina i trgovačka stranka. Neka odluči hoće li biti zaposlena u Županiji, primati plaću koju joj građani daju i raditi svoj posao, ili se baviti politikom, ponovio je predsjednik SDSS-a Karlovačke županije Rade Kosanović riječi Dušana Jerosimića, vijećnika SDSS-a, koji je u četvrtak na sjednici Županijske skupštine komentirao izjavu pročelnice. Ona je, kao predsjednica Županijskog vijeća HSP-a, u rujnu na konferenciji za novinare rekla da država ne treba udovoljiti zahtjevu SDSS-a za osnivanje vijeća općina s većinskim srpskim stanovništvom u Slavoniji. Stranku je nazvala trgovačkom i optužila je da i dalje sanja o ‘Velikoj Krajini’, a da je osnivanje vijeća općina ponovni pokušaj ostvarenja tih snova.

    Odgovor još gori
    Dušan Jerosimić na sjednici je pitao župana zna li za tu izjavu pročelnice i je li njome neugodno iznenađen i zatečen. No, Rade Kosanović smatra da je odgovor njenog šefa, župana Ivana Vučića, još gori od napada B. Topolnjak-Halapa. Smatra ga napadom na sve Srbe koji žive u županiji.
    Naime, župan je rekao da je od vijećnika Jerosimića, kada već osuđuje izjave njegove pročelnice, očekivao da će osuditi naslovnicu u Novostima, na kojoj je nakon pada MIG-ova osvanuo naslov ‘Oba su pala’, ili činjenicu da se u jednom kafiću u Plaškom, za očevida i izvlačenja ostataka zrakoplova, pjevalo pjesmu ‘Avione, slomit ću ti krila!’. Župan mu je poručio da treba izbalansirati izjave, pa će svima biti bolje, bez obzira na nacionalnost.
    – Posjetio sam Mariju Klipu u ogulinskoj bolnici, koja je ozlijeđena za pada aviona, a vas tamo nije bilo, i to dovoljno govori o nama kao ljudima – dodao je župan Ivan Vučić.

    Sastanak sa županom
    Rade Kosanović zatražio je sastanak sa županom kako bi riješili nesuglasice.
    – Ne može župan vijećnika pozivati da reagira na stvari na koje nema utjecaja; nije Dušan Jerosimić uređivao Novosti, pa ne može govoriti o naslovnici, a SDSS ne može biti uz svaku budalu i govoriti mu kakvu glazbu je primjereno ili neprimjereno puštati u kom trenutku. S druge strane, pročelnica Topolnjak-Halapa državna je službenica i treba paziti na svoje istupe. Ona taj posao radi 24 sata. Ne prima mjesečnu plaću kao predsjednica stranke, nego kao pročelnica – uvjeren je Rade Kosanović.
    HDZ i SDSS koalicijski su partneri na županijskoj razini, pa je pitanje kako će se ovaj sukob odraziti na njihovu međusobnu suradnju. Inače, župan često ističe da je spreman na suradnju sa svima i da je kao gradonačelnik Ogulina, kada to zakon još nije tražio, imao suradnike predstavnike srpske manjine.

  13. Avatar

    Srbi u Hrvatskoj i Krajini žive bez vode , ceste i struje u 21 veku. U bivšoj Republici Srpskoj Krajini u kojoj je rođen svjetski naučnik Srbin sin pravoslavnog paroha, Nikola Tesla koji je struju podario čitavom svetu a zlikovci je zabraniše za njegov narod u Hrvatskoj.

  14. Avatar

    Srbi su u Hrvatskoj bili konstitutivni narod i imali su pravo na razdruživanje i proglašenje svoje države baš kao i Hrvati , sve ostalo su laži.Hrvatska je pobjedila u ratu uz pomoć Nemačke ali najviše služeći se Gebelsovom propagandom. A to je ako više puta ponavljate laž ona u svjetu postaje istina i to im je odlično uspelo. Napravili su najgori zločin posle II svetskog rata i genocid nad Srpskim narodom , što su radili pod Pavelićem i u II svetskom ratu. Uništili su Republiku Srpsku Krajinu koja je bila proglašena voljom njezinog naroda koji je bio konstitutivni narod znači imao je pravo da se osamostali baš kao i hrvatski narod. Kod nas u srpskoj politici se o tome uredno šuti i prešućuje misleći se dodvoriti Hrvatskoj i svetu ne mi tako samo padamo još niže i od stvarne žrtve ( protjerivanje 280 000 Srba i genocid nad onima koji su ostali zabilježio kamerama UNPROFOR ) mi šutnjom postajemo agresori. Sve nade polažem u Savu Štrpca i njegovo zalaganje za Krajinu. Srpski narod nikada se nesmije pomiriti s činjenicom da Krajina ne postoji. Postojala je na oko 35 % teritorije današnje Hrvatske sve su to bili srpski etnički prostori i mi se za njih moramo boriti makar čekali 900 godina kao Hrvati svoju državu.

  15. Avatar

    Genocid, protjerivanje , pljačka stanova, kuća, poljoprivrednih strojeva i priključaka, dinarske i devizne štednje izvršena je nad srpskim narodom u Hrvatskoj.Pošto se već Tadić izvinjava Hrvatskoj i obećava ulaganje u Vukovar ima idealnu šansu. Neka Srbija uz pomoć Hrvatske izgradi oko 42.000 stanova koliko je oteto Srbima protjeranim iz Hrvatske .Idalne lokacije su u Podunavlju Vukovaru , Vinkovcima , Iloku, Belom Manastiru i Oseku za protjerane Srbe koji su nepoželjni u Zagrebu, Bjelovaru, Sisku, Karlovcu, Splitu, Zadru ,Koprivnici, Bjelovaru itd. To bi bio istinski čin pomirenja dvaju naroda .Prognani Srbi iz Hrvatske traže pomoć EU BEOGRAD – Predstavnici izbegličkih udruženja i zavičajnih klubova Srba iz Hrvatske potpisali su danas peticiju kojom od organa i institucija EU traže da ne dozvole zatvaranje Poglavlja 23. o ljudskim pravima i prijem Hrvatske, dok ne reši statusna, imovinska i druga stečena prava izbeglih i prognanih Srba. U ime 404.000 prognanih i izbeglih Srba iz Hrvatske peticiju su potpisali predstavnici više desetina udruženja okupljenih u Koaliciju i Asocijaciju, krovne organizacije koje su i pokrenule ovu akciju. Prvi put, njima su se pridružili i predstavnici drugih organizacija Srba poreklom iz Hrvatske koji ni 15 godina po okončanju oružanih sukoba ne mogu da ostvare imovinska i druga prava u Hrvatskoj. U dokumentu se apeluje na EU da ne potpiše ugovor o pristupanju sa Vladom u Zagrebu, dok Hrvatska ne prestane sa diksriminacijom i „ne dostigne evropske standarde u poštovanju statusnih, stanarskih i drugih imovinskih i stečenih prava“ svojih građana srpske nacionalnosti. Peticija sa ovim zahtevima, uz pismo o namerama, u kojem će detaljnije biti objašnjena sva otvorena pitanja Srba iz Hrvatske, biće upućena ambasadama 27 zemalja članica EU, Evropskoj komisiji, Savetu Evrope, Evropskom parlamentu, OEBS-u i UNHCR-u. U peticiji se traži sveobuhvatno, trajno i pravično rešenje 12 otvorenih pitanja Srba iz Hrvatske i to na načelu jednakopravnosti i u skladu sa međunarodnim ugovorima koje su prihvatile vlasti u Zagrebu. Prognani i izbegli Srbi iz Hrvatske zahtevaju: povratak uzurpirane pokretne i nepokretne imovine, kao i obnovu imovine uništene u ratu i terorističkim akcijama i njeno vraćanje u pređašnje stanje. Zahtevaju, takođe, pravičnu naknadu za uništenu, oštećenu i nestalu pokretnu i nepokretnu imovinu, povratak oduzetog stanarskog porava ili pravičnu naknadu bez ikakvog uslovljavanja i ograničavanja. Za povratnike koji su pristali na Program stambenog zbrinjavanja, traže da im se omoguće isti uslovi otkupa kao ostalim građanima. Pored toga, srpski prognanici i izbeglice iz Hrvatske zahtevaju isplatu zaostalih penzija i konvalidaciju radnog staža stečenog 1991/95. (za vreme bivše RSK) uz priznate doprinose. Prema peticiji, ne nameravaju da odustanu ni od zahteva za isplatu devizne i dinarske štednje i novčane naknade za to što im nije bilo dozvoljeno učešće u privatizaciji kao drugim građanima Hrvatske. Prognani Srbi zahtevaju i reviziju presuda za ratne zločine donetih u odsustvu okrivljenih, pošteno i ujednačeno procesuiranje ratnih zločina i prestanak etnički motivisanih suđenja, a insistiraju i na brzom završetku procesa ekshumacije i identifikacije nestalih osoba. Predsednik Koalicije izbegličkih udruženja u Srbiji Miodrag Linta najavio je da će ovi dokumenti biti poslati i nadležnim organima Srbije, kao i vodećim ličnostima i predstavnicima Srba u Hrvatskoj od kojih očekuju da podrže i pomognu njihovu realizaciju. On je podsetio da je Hrvatska 30. juna ove godine dobila saglasnost od EU da otvori pregovaračko Poglavlje 23. o uspostavljanju evropskih standarda u oblasti pravosuđa i temeljnih ljudskih prava. „To je učinjeno, a da rešenje naših pitanja uopšte nije bilo predmet razgovora između Unije i Hrvatske“, istakao je Linta. On je ukazao da vlasti u Zagrebu procenjuju da će Poglavlje 23. biti zatvoreno u februaru ili martu, pregovori završeni u junu, a potom i potpisan ugovor o pristupanju Hrvatske Evropskoj uniji. „Time bi rešenje naših problema bilo svedeno na nulu“, rekao je on i objasnio da je cilj peticije i pisma o namerama da to spreči. Predsednik Asocijacije izbegličkih i drugih udruženja Milojko Budimir je ocenio da su srpski prognanici ponovo izigrani kada je otvoreno Poglavlje 23. o ljudskim pravima. On je naveo da vlasti u Zagrebu, sada planiraju novi rok od šest meseci u kome povratnici mogu podneti zahtev za stambeno zbrinjavanje. Podsetivši da su svi rokovi odavno probijeni, on je istakao da program zbrinjavanja ne može biti zamena za oduzeta stanarska prava, kuće i uzurpirana imanja i poručio: „Ne trebaju nama nikakvi novi rokovi, niti humanitarna pomoć, već samo da nam se vrati ono što je naše“. Srbima prognanim iz Hrvatske nezakonito je oduzeto oko 42.000 stanova, a vrednost njihove uništene, opljačkane i uzurpirane imovine procenjena je na oko 30 milijardi evra.

  16. Avatar

    Neko je od zvanicnika SPC skoro izjavio da je vladika Artemije posao sa svojom sektom.Postavlja se pitanje ,kako isti ti inkvizitori nazivaju papiste u svojim redovima i ,,sestrinsku im katolicku crkvu,,koja se odvojila od jedine SABORNE I APOSTOLSKE CRKVE HRISTOVE.Vladika Artemije se nije odvojio od HRISTOVE CRKVE ,on je ostao vjeran svome izvoru.Kako je moguce da njega i njegove pristalice nazivaju sektom,a ocigledne otpadnike sa papom na celu nazivaju ,,sestrinskom crkvom,,iako su im poznata kao i svom narodu srpskom sva nedela koja nam ucinise.

  17. Avatar

    mora da je UDB-a nesto izmesetarila preko svog *tradicionalnog saradnika*, koji sada vice *drste lopova*..Vuka Draskovica…?
    ====================================================================================================================================
    Najzad, Drašković se bavi i budžetom centralne kase SPC, ukazajući na to kako se u nju sliva veliki novac, sa sve iznosima, nabrajajući na koji način i kakvim aktivnostima verske organizacije zarađuju novac, a završni udarac im zadaje konstatacijom da je “najpre ilegalno, a zatim i potpuno javno crkva razvila svestranu aktivnost vrbovanja i dovlačenja dece na časove veronauke.”! “Reči “vrbovanje” i “dovlačenje” govore same za sebe.

    – Sve bogomolje u opštini Zvezdara odjedanput mogu da prime 10.000 građana ili duplo više nego sve prostorije društveno-političkih organizacija. Verske organizacije utrošile su prošle godine 190 miliona starih dinara za obavljanje svojih aktivnosti, a društveno-političke organizacije opet duplo manje – jadikovao je Drašković.

    Zbog takvog stanja, on je na kraju teksta poručio da je neophodna akcija.
    – Eto, tako izgleda politika na “verski način”, koja očigledno postaje sve aktivnija, pa joj se većom aktivnošću mora i suprotstaviti!

    Misao Stipe Šuvara

    Novinar Drašković u tekstu se pozvao i na govor Stipe Šuvara na otvaranju seminara “Religioznost, klerikalizam, omladina i zadaci SK”, održanom u Zagrebu. Kako je citirao, Šuvar je tom prilikom rekao da “pažljiva analiza pisanja novina i časopisa koje izdaju verske organizacije i institucije, propovedi, poslanica i nadgrobnih govora pojedinih crkvenih velikodostojnika omogućuje zaključak o jačanju klerikalističkih ambicija”. Drašković još nalazi za shodno da ukaže na to da je to posebno prisutno “u okrilju katoličke i pravoslavne crkve, koje izraženo, u pojačanom obimu, ispoljavaju dužebrižništvo nad nacijom, nad demokratijom i slobodom, tradicijom i nacionalnom kulturom”.

  18. Avatar

    Predlozio bih ovom poglavaru, da pokupi tu svoju klapu i pravo kod pape na prijem njegove vere a da srpstvo i Artemija ostavi na mir… Imali vece sramote u istoriji pravoslavlja?…

  19. Avatar

    Vise puta se navodi da Papa ima pravo i potrebu da posjeti svoje vjernike u Srbiji ,licno misli da ima i da moze da dodje,medjutim Papa hoce da se on pozove i to zvanicno prvo Predsjednik Republike ali i Patrijarh,naravno postavlja se pitanje zasto? Ako Papa hoce da dodje kao vodja rimokatolika i kao vrhovni crkveni poglavar on moze da dodje kad hoce i gdje hoce, pa i nas Patrijarh obilazi vjernike sirom svijeta i to nikome niti smetA niti iko pravi problem,sada ovdje ispada da mi srbi takvi kakvi smo hocemo maltene da ga prozdremo,medjutim koliko god je Vatikan obrazovan a mi takavi kakvi smo stavri su ocigledne i za velikog naivca.
    Papa hoce pokornost i drzave i Crkve i to je njegov cilj niti vise niti manje i sva objasnjenja i sve razlike i hiljadugodisnja podijeljenost i kozna sta se tu moze jos nabroiti nijesu vazna.
    Posebno bih se ovdje osvrnuo na dogaddjanja u drugom ratu i logor Jasenovac ali i ne samo Jasenovac ,licno niko moj nije tamo stradao ali mislim da i jedna i druga strana taj zlocin koriste kao nesto za pomirenje,mislim da je to veliki i neoprostivi grijeh jer sa mrtvima se ne prave nikakvi pregovori njih treba u ovim raspravama izostaviti jer je to nedopustivo , a ako se ista moze uraditi to je stradalnike izvaditi iz zaravnjenih livada i dostojno ih sahraniti, to je pravo koji zasluzuje svaki hriscani kada se rodi, i na kraju svako zivo bice, medjutim ovdje se postavila neka da kzem lestvica koja nekima i u nasoj Crkvi smeta pa ako se ona preskoci sve je drugo lako,licno mislim da je to nedopustivo.
    Stvari sa Jasenovcem su u nadleznosti drzave Republike Hrvatske Bosne i Hercegovine i Srbije i ako hoce da se na ovim prostorima zivi ne zajedno nego jedni pored drugih to se mora rijesiti tu se ne radi o osveti o proglasavanju nekoga genocidnim jednostavno tu se radi o necemu dali je neko hriscanin i dali se za tkvim i u buducnosti hoce zvati ,pa kada se to uredi kako dolikuje narodu i drzavama mozemo govoriti o suzivotu na ovim prostorima,jer i u ovoj sadasnjoj Hrvatskoj srbi se ubijaju samo zato sto su srbi i pravoslavni i bez Hitlera i Pavelica dakle problem nije rijesen a ako se ovako nastavi kao do sad moze samo da se vise rasiri mrznja.
    Nasa Srpska pravoslavna Crkva je dosla mozemo slobodno reci u jedan period svogsa postojanja kada je trebala da narodu i vjernicima pruzi najvise a ona se nesto svojom voljom a nesto i uticajem politike nasla u jedan polozaj koji mozemo okarakterisati iz onog Vukovog pisma Milosu” sa vama tamo niko nije zadaovoljan pa ni ona dva vasi sina da su stariji”,tako ni sa nasom Crkva niko nije zadovoljan bolje reci nezadovoljnih ima dosta.
    Na jednos strani Sveti Sinod na drugoj sada vec iguman Artemije i mnogi drugi Episkopi i vladike ,vjernici svakome i nikome vise ne vjeruju a najglavijeg smo zaboravili ako ovako nastavimao,zato nadu u BOGA a ne u ljude.

  20. Avatar

    Po svemu sudeci, Srbi ce se uskoro Bogu moliti- u sumi i pod vedrim nebom.

  21. Avatar

    Treba ustati celi verni srpski narod i zbaciti papistu Irineja ali u Srbiji više nema hrabrih sve go kukavica do kukavice .

  22. Avatar

    Prvo bi sa svetom stolicom trebalo rasčistiti ko je živeo u Nišu 313 godine pa tek onda razmišljati o drugim stvarima.Po vatikanskoj verziji tu nisu bili Srbi.Zašto mi da proslavljamo nešto što se nas netiče.A ako priznaju da su tu živeli Srbi /žive tu od pamtiveka/ onda se može dalje razgovarati.

  23. Avatar

    Drago mi je da i pored nevidjene propagande kojoj smo izlozeni,ipak uspijevamo razabrati o cemu se radi(valjda zahvaljujuci genima predaka i kolektivnoj svijesti)Cini mi se da je sve ovo o cemu se govori samo vrh ledenog brijega,pokusaj opisivanja desavanja na ovoj operativnoj ravni.Medjutim mene vise interesuju oni skriveni,sustinski,rekao bih i metafizicki i mitski razlozi napada na Srbe i SPC.To da se nalazimo na raskrscu jeste objasnjenje ali iz domena operativnih razloga.To da smo Sloveni takodje,pa Sloveni su i Hrvati,Slovenci,Poljaci,Cesi pa njih ne diraju(ili su ih pokorili pa nema potrebe da ih vise diraju kao primjer nama da ako damo dusu djavo ce nas ostaviti na miru)Mnogi ce reci da im je trn u oku pravoslavlje.I to mi se cini nedovoljno tacno,jer zaboga pravoslavni su i Rumuni,Grci,Bugari.Cini mi se da je sustina negdje u kombinaciji slovenske duse i pravoslavlja(pa evo na stranicama Pecata iz broja u broj se pise o tome kako Zapad plete mrezu oko Rusije,koja vise nije komunisticka zemlja i prijetnja kako je objasnjavano tokom hladnog rata)Sve u svemu dolazim do zakljucka da Vatikanom upravljaju mracene sile,mozda Sotona licno,pa ne cudi tolika ostrascenost u napadu na pravoslavne Ruse i Srbe(sto se ne moze objasniti samo ovim operativnim,”ovozemaljskim” razlozima)takvo hriscanstvo iza kojeg se krije gazda Vatikana nema ama bas nikakve veze sa Hristom,nego im je Hrist najzesci neprijatelj.Savjetujem citaocima da procitaju knjigu Vatikanske ubice od Alberto Romero Rivera)moze se skinuti sa http://www.ivantic.net

  24. Avatar

    Narod Srbije jasno poručuje Irineju da ga ne zanima unija sa Vatikanom . Ako Irinej želi napredovati neka ga papa imenuje biskupom i pošalje u neku misiju u Africi. Srbi će ostati verni pravoslavlju a raskoli i podele nam nisu potrebne. Našem narodu treba velika biološka obnova i jedino tako možemo mirnim putem vratiti sve srpske krajeve srpskom narodu. Ali taj narod mora biološki ojačati na oko 10.000.000 srba i tada će procvijetati sada uništena Republika Srpska Krajina, Republika Srpska, Srpska Crna Gora, Kosovo , i stara Južna Srbija ( Makedonija ) Nastavimo li mi Srbi sa nerađanjem neće nam trebati niti Beogradski pašaluk , nego ćemo da živimo u Velikoj Albaniji sa glavnim gradom Beogradom. Europska unija i Amerika centar sotonizma na sve načine želi uništiti srpski narod nesmemo to dozvoliti.Ući u savez sa Rusijom jedini je garant da će srpski narod preživeti. Najbolji Srbin kojeg sada imamo je Dodik drugo su sve nesrbi, petokolonaši i vazali zapada . Srpski se narod treba pokazati zrelim , ljubavlju i potomstvom osigurati našu Republiku Srpsku , Srbiju, Vojvodinu , Srpsku Crnu Goru i staru Srbiju ( Makedonija ) kao trajnu državu Srpskog naroda.Srpski narod mora naučiti lekciju od šiftara “ čije su ovce onoga je i livada “ niskim natalitetom jedincima i sa dvoje dece gubimo teritoriju za teritorijom i to će se nastaviti. U Hrvatskoj delom zbog proterivanja ali puno većim delom zbog izumiranja izgubljen je srpski teritorij i ljudstvo. Nekada su Srbi bili 30 % hrvatske. To piše u hrvatskim novinama Gospodarski list a danas ? Samo hrpa nemoćnih bakica i dekica bez potomstva. Kosovo smo isto tako izgubili kao i Makedoniju. U Crnoj Gori Srbi prizovite se pameti i svaki par minimalno petero dece i nedajte se. Republika Srpska će kao i Kosovo i Hrvatska biti izgubljena baš zbog velike površine a premalog broja srba. BH federacija na istoj površini godišnje ima oko 25.000 beba a Srpska od 10.000 do 11.000 i sve je jasno da bi zadržali taj teritorij moramo imati minimalno beba kao i druga polovica države. U Vojvodini isto tako Srbi treba da puno više rađaju jer samo ako brojčano ojačaju mogu spriječiti secesiju. Znači ako si rodoljub, srbin, srpkinja prihvatite se ljubavi i pobjedimo neprijatelje njihovim oružjem visokim NATALTETOM.

  25. Avatar

    Stevan Sindjelic, pomno prati pripreme za docek..Tanasko rajic pribavlja dzebanu za *vatromet*..kao nove sdrzaje, Prota Matija Nenadovic, se nesto zakasljao na poziv Irineja, i izustio nesto, narodskim recnikom sto bas i nije zgodno za pecatenje…

  26. Avatar

    “Vreme gradi i razgradjuje” i dugo su cekali rimski inkviziori da na TRON SV. Save sjedne osoba kao sto je to sadasnji “patrijarh” Irinej, koji sa svojim istomisljenicima “prodaje veru za veceru”, misleci da ce oni tako kao izdajnici Boga i Srbstva: Pravoslavlja i Svetosavlja uz pomoc rimskog pape da spase svoje crne udbaske duse, od narodnog gneva i osvete i pravednog suda Bozijeg. Medjutim, od toga nema nista, jer pokolenja djela sude, sta je cije daju svakom, i od pravednog Suda Bozijeg niko nikada utekao nije, pa tako uteci nece ni sadasnji izdajnici Boga i Srbstva, koji ce uskoro zajedno sa svojim rimskim papom da se nadju u paklu vecnom! Istinski predstavnik SPC jeste Vladika Rasko Prizrenski, Njegovo Preosvestenstvo G. G. Artemije, sa svojim izbjeglim monastvom sa Kosova i Metohije i vjernim srbskim narodom Svetog Save, a “patrijarh” Irinej kao i svi oni episkopi koji su iz straha Judejskog glasali za rascinjenje Vladike Artemija, bez suda i sudjenja, jesu IZDAJNICI BOGA I SRBSTVA: PRAVOSLAVLJA I SVETOSAVLJA, kojima ce kao takvim narod srbski uskoro da sudi “ni po babi ni po stricevima vec po pravdi Boga istinitog”!

  27. Avatar

    Knjiga BOG OTACA NASIH ako zelite da razumete pitanje papskog primata. A takodje…pozivanje na ekumenisticki dijalog jedinstva je kanonska obaveza svakog pravoslavnog patrijarha i vladike. Nema tu nista nehriscansko…i to ne znaci da ce neko da se odrekne bilo cega pravoslavnog. Vrata Crkve Hristove moraju biti otvorena za sve.

  28. Avatar

    Vreme radi i razgradjuje *farme*..kada ce na red da dodje *zuta farma*..?
    ———————————————————————————————————————————-
    Farma: Eva Ras izbačena sa imanja

    Zbog najmanjeg broja glasova publike sinoć je Pinkovo seosko imanje napustila glumica Eva Ras koja je izgubila u duelu od voditelja Peje
    Eva Ras

    Revoltirana zbog toga što je ispala sa „Farme2 i zato što su joj ukućani dali najmanji broj štapića, nije želela čak ni da se pozdravi sa farmerima sa kojima je više od tri meseca delila krov nad glavom.

    – Mene su usranom motkom izbacili sa ‘Farme’. Jednu babetinu koja im nije bila ni kriva ni dužna i koja im je prala sudove i sklanjala usran veš pustili su da se smrzava u štali po ovom snegu – revoltirano je rekla Eva.

    hm, hmm…opet taj Broz, mesa se i u poslove PTT, macaka, farmi….

  29. Avatar
    Giorgi Gilauri

    prosti Gospodi. anegdot, kotorii raskazal na konferencii v shveizarii nine pokoinii Serbski vladiko Daniil: ” sovet Sviatoi Troici: OTEC:- davaite poidiom k liudam kak tri putnika opiats, dovno ne bili, uznaem v chom nujdaiutsa. edim v carski gorod Jerusalim! SIN: – s Jerusalimom mene sviazivaet mnogo razocharovanii, chelovecheskix obid i serdcebolenie. mojet na etot raz posetim drugoi cargrad, naprimer Rim? SVIATI DUX: – da, xorosho bilo bi v Rim! ja toje tam dovno ne bival!”

  30. Avatar
    гаврило

    Ја бих волио да папа остане у свом Риму исто као и да нам се борис врати тамо гдје је рођен!и то што прије!

  31. Avatar

    Папа остаје папа, православни калугери остају и даље у мантијама и са брадом и косом да појаса. Било је раније случајева да је православље угрожено на било који начин па тај папа ни прстом није мрднуо, чак се и веселио. Сада када је православље угрожено са истока од ислама, са ѕапада е под притиском економске уније, ѕашто баш сада папа да се одриче својих вековних привилегија.Нико не прави колац , кад се утор утера јарац, него пре тога, а за православље је тај колац препремљен одавна.Православље је утерано у тор, сада само врата од тора да се ѕатворе, ето да на би преко ограде нешто прескочило.
    Не будимо тако наивни. Не види папа колико је парвославље раѕједињено, међу собом завадено. Види он шта се дешава у СПЦ, У бугарској цркви, у Грчкој, Руској украјинској. Не приѕнајена Македонска црква, Црногорска такође.
    Унеређеног човека нико не хвата под руком да са њим у колу ѕаигра

  32. Avatar

    tzv. papa je duhovni naslednik jude iskariotskog i mi Srbi nećemo po cenu života ništa da imamo sa tom zločinačkom organizacijom iz fantomske države vatikan

  33. Avatar

    Римокатоличка црква је квазихришћанска секта. Ватикан је непријатељска држава у сталном ”крсташком ” походу на православље.Никаквог ту дијалога нема, већ преласка на једну или другу страну.Ватикан је из фазе ратног похода тренутно прешао на језуитско субверзивно деловање ради остваривање истог сатанског циља.

  34. Avatar

    Zasto se toliko nervirate, kad svi mi koji zivimo na zapadu, znamo vrlo dobro da katolicka crkva je nacisto nestala, bez moci i to bas otkad se raspala Jugoslavija, skoro 20 godina katolicka crkva ne postoji. To sto VATIKAN sanja i masta, to ne znaci da oni nisu davno otisli u “proslost” kao nekada SSSR.

  35. Avatar

    Ne zaboravite istoriju Edmond Paris: “Genocid i Satellite Croatia 1941-1945” i izvadjene oci srpske dece….Seamoto Srpska i podlaci, sto to zaboravljate….!!!

    A sada mozete i organe sa Kosova i Metohije…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *