Почетна / Регион / REPUBLIKA SRPSKA O MSP Tragedija s obe strane Drine

REPUBLIKA SRPSKA O MSP Tragedija s obe strane Drine

Piše Anja Vujević

Činjenica da Srbija nikada nije izgovorila rečenicu: „Ako napravite presedan na Kosovu i srušite međunarodno pravo, to isto pravo ćete dati i RS“, čime je mogla međunarodnu zajednicu da natera na razmišljanje i možda spreči izrečeno mišljenje MSP, „baca sumnju da je sve unapred bilo dogovoreno“

Za razliku od kosovskih Albanca koji su još 1877. definisali svoj nacionalni cilj ne odustajući ni onda kada za svoje secesionističke zahteve nisu imali podršku velikih sila, Srbija i RS niti znaju šta je njihov dugoročni nacionalni cilj, a još manje kako da dođu do njega.

SRPSKA MIRNA I POSVEĆENA
Odgovor Banjaluke na pravni presedan MSP glasi – ništa se nije desilo i mi nismo avanturisti da nas neko nagovori da i mi usvajamo nekakve deklaracije. Ne krijući svoju brigu što će nabujati secesionistički zahtevi u svetu, iz Banja Luke poručuju da ostaju privrženi Dejtonskom mirovnom sporazumu, a da će RS možda potražiti svoj put nekada, jednog dana (samo da tog dana ne bude u NATO-u).
„Podrška data etnički motivisanoj secesiji može imati dalekosežne posledice po međunarodnu stabilnost i očuvanje integriteta velikog broja evropskih država, kao i zemalja na drugim kontinentima“, naveo je predsednik RS Rajko Kuzmanović u prvoj reakciji na odluku MSP.
Srpska će, naglasio je, „ostati stabilna, mirna i posvećena Dejtonskom mirovnom sporazumu“.
Predsednik Vlade RS Milorad Dodik, koji je pre četiri godine došao na vlast izgovarajući reč „referendum“, sudsku odluku je ocenio kao „pravno nasilje nad Srbima i srpskim državama“, ističući „privrženost politici Beograda spram Kosova“.
Dodikove brojne izjave proteklih dana, nemoguće je ne primetiti, odišu protivrečnošću. S jedne strane, on poručuje da je odluka MSP „dobar putokaz za RS“, da će i „BiH jednog dana morati odlučiti o svom statusu“. S druge, naglašava: „Mi nismo avanturisti! Srpska ima još strpljenja da se bavi dejtonskom strukturom i izvornim Dejtonom, jer nam je jasno da ni unilateralne akcije ne mogu da porode adekvatna i najbolja rešenja. Treba izbeći da mi sad nešto uradimo“.
Mnogo više pažnje, nego refleksijama ove odluke MSP na RS, u izjavama zvaničnika RS posvećeno je beskonačnom ponavljanju kao sopstvenog stava pravdajućih izjava ministra inostranih poslova Vuka Jeremića i predsednika Srbije Borisa Tadića, od onih kako se sud „nije izjasnio da li Albanci imaju pravo na secesiju“ do one da će „sve to biti poništeno u Generalnoj skupštini UN“. Zanimljivo je da su javni servisi BHT1 i Federalna TV daleko veću pažnju i minutažu posvetili odluci MSP-a, nego javni servis RS na čijem se „Dnevniku“ ova vest tek polustidljivo provukla, što govori o tome da je Banja Luci stalo da presuda MSP u RS bude što mirnije prihvaćena.

BEZ AVANTURIZMA RS
Dodik je 27. jula pokušao sazvati sastanak lidera, ne obaveštavajući ih šta će biti tema razgovora i praveći selekciju među vanparlamentarnim strankama. Tako na sastanak nije pozvana SNS koja zahteva usvajanje Deklaracije o nezavisnosti RS, ali jeste Dragan Kalinić čiji su politički stavovi, izuzev onog da podržava vlast, još uvek nepoznanica.
Sastanak su bojkotovale sve opozicione stranke, dok su se pozivu, pored Kalinića, odazvale partije na vlasti – DNS i SP. Rezultat ovog sastanka je, kako je objasnio premijer Dodik, odluka da Vlada RS formira ekspertski tim koji će razmotriti odgovor RS u slučaju da bude pritisaka na nju i urušavanja Dejtona. Takođe, naglašena je puna podrška politici Beograda i poručeno da RS ostaje privržena Dejtonu i da se „neće baviti avanturizmom i usvajati tamo nekakve deklaracije“. Ovakvi zaključci govore da je ovaj sastanak plod pritiska javnosti, jer nije doneo ništa novo. Naime, NS RS je pre godinu dana usvojila Deklaraciju u kojoj decidno kaže da će u slučaju novih nametanja i pritisaka na RS biti raspisan referendum. Budućnost RS spram Kosova definisana je Rezolucijom NS RS od 28. februara 2008. godine u kojoj piše: „Ukoliko veći broj zemalja članica UN, a pre svega EU, prizna ovako proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, Narodna skupština smatra da bi time bio uspostavljen nov međunarodni princip i praksa u priznavanju prioritetnog prava na samoopredeljenje, do razdruživanja. U tom slučaju, Narodna skupština Republike Srpske smatra da ima pravo da stav o svom državnopravnom statusu utvrdi putem neposrednog izjašnjavanja građana na referendumu“.
Obrazlažući zašto se nisu odazvali pozivu, iz opozicije su poručili Dodiku da „ne žele biti njegova ikebana u predizborne svrhe, niti mu pomagati da ispuni obećanje dato Vašingtonu, da će se Srpska ponašati kao da se ništa nije desilo“.
„Apelujem na Vas da najvažnijim nacionalnim pitanjima pristupite ozbiljno, poštujući institucije RS i ne prejudicirajući odgovore Srpske na najvažnija nacionalna pitanja. Samo na taj način možemo definisati nacionalne interese i strategiju za njihovu realizaciju, što su kosovski Albanci uradili još 1878. godine, a koja će biti iznad svakog uskostranačkog interesa i vodilja za sve buduće vlasti“, navodi se u otvorenom pismu lidera SDS-a Mladena Bosića upućenom Miloradu Dodiku.
Dok iz pozicije na svakom koraku nastoje da istaknu podršku Borisu Tadiću, opozicione partije politiku Srbije spram Kosova žestoko kritikuju.
„Aktuelno rukovodstvo Srbije uspeva da svojim potezima uradi ono što proklamovani neprijatelji Srba pokušavaju bezuspešno već duže vreme. Iznošenjem pred MSP u Hagu pitanja: ‘Da li je proglašenje nezavisnosti privremenih institucija na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom?’ i, s druge strane, daljim stalnim isticanjem da je Srbija za celovitu BiH, upravo su postignuta dva preostala cilja međunarodne zajednice sa SAD-om na čelu – samostalno Kosovo i unitarna BiH“, ocenio je za „Pečat“ predsednik SDS-a Mladen Bosić.
Rezultat te politike, izričit je, tragičan je po Srbe s obe strane Drine, a samo je nepoznato da li su to vlasti Srbije radile svesne ili nesvesne posledica.
„Ukoliko su vodile ovakvu politiku znajući do čega će dovesti, onda je to čista kolaboracija i izdaja i treba što pre da odu sa scene. Ako su u najboljoj namjeri vukli poteze koji su se pokazali loši, onda su tragično nekompetentni da vode zemlju i takođe bi trebalo odmah da podnesu ostavke… Situacija sada izgleda očajno loše, najgore po nesrećne Srbe koji su ostali na Kosovu i Metohiji i poverovali političarima da oni imaju plan kako da ih zaštite“, smatra Bosić.

BEZ ANALOGIJE
Upravo činjenica da Srbija nikada nije izgovorila rečenicu: „Ako napravite presedan na Kosovu i srušite međunarodno pravo, to isto pravo ćete dati i RS“, čime je ako ništa deo međunarodne zajednice mogla naterati na razmišljanje i možda sprečiti izrečeno mišljenje MSP, kaže Bosić, „baca sumnju da je sve unapred bilo dogovoreno da bi imalo ovakav ishod“.
„Nema države koja ne bi iskoristila takvu analogiju, nemoguće je izignorisati tako nameštenu poziciju. Pominjanje da će sve to poništiti Generalna skupština UN je čisto obmanjivanje građana“, dodaje on.
Pažljivom analizom događaja koji su obeležili poslednju deceniju, navodi „lako je primetiti da se u stvari samo odvija jedan osmišljen scenario“.
„Tvrdnje Milorada Dodika kako se ništa nije desilo, i kako je mišljenje MSP-a neobavezujuće, upravo su mu alibi da ništa ne uradi. Glasačima u Srpskoj šalje poruku da će on dalje raditi na samostalnosti, a Amerikancima da mu to ne pada na pamet i neka to uradi neko posle njega, ako bude hteo. To je tipična kontrola situacije, slična onoj od pre dve godine kada je Kosovo samoproglasilo samostalnost i kada se hvalio Briselu kako je on sprečio značajnije reakcije u RS na tu odluku. Isto to i sada radi. Takva situacija se ovde ponavlja još od Dodikovog prvog mandata 1998. godine. Tada je pripremio teren za konačnu arbitražnu odluku o Brčkom i RS je ostala bez Brčkog. I istovremeno je iskontrolisao situaciju kada je bombardovana Srbija… Međunarodni mentori svojim igračima, liderima, dozvoljavaju da povremeno narodu bace dimne bombe kako bi skrenuli pažnju javnosti sa njihovog zajedničkog projekta. Tako je Dodik 2006. godine uz blagoslov OHR-a obećao referendum, a podsetiću vas da su u tu izbornu kampanju radili Amerikanci, kako bi došao na vlast. U ovom mandatu, ugradio je u Ustav BiH Brčko kao distrikt i uveo treći entitet, iskontrolisao je situaciju oko samoproglašenja nezavisnosti Kosova i sada odluke MSP-a, i RS poveo u NATO. I otuda je valjda zaslužio silne pohvale koje mu je neki dan uputio odlazeći američki ambasador“, analizira Bosić.

Najvažnije je da RS definiše svoj nacionalni cilj i ostane privržena Rezoluciji NS RS koja zahteva raspisivanje referenduma o nezavisnosti RS ukoliko Kosovo dobije podršku većine zemalja članica UN: Mladen Bosić

IZDAJA KOSOVA
Za njegovu partiju kaže, najvažnije je da RS definiše svoj nacionalni cilj i ona ostaje privržena Rezoluciji NS RS koja zahteva raspisivanje referenduma o nezavisnosti RS ukoliko Kosovo dobije podršku većine zemalja članica UN.
I ugledni profesor međunarodnih odnosa na banjalučkom Fakultetu političkih nauka Emil Vlajki deli ovakve stavove, i ocenjuje da su „Beograd i Banja Luka izdali Kosovo“.
„Kada su Albanci proglasili nezavisnost, međunarodna zajednica je napravila dil sa zvaničnim Beogradom. Vlast u Beogradu je rekla da će se za Kosovo boriti mirim sredstvima, uz pomoć međunarodne javnosti i druge gluposti, onda su rekli da će se preko UN obratiti MSP, a cilj svega toga je da što veći broj država prizna Kosovo“, kategoričan je Vlajki.
Tražiti mišljenje od MSP-a je bio dobar potez, ironično primećuje, ali „za one koji su ga diktirali i čije naloge je ispunjavao Beograd“.
„Nije Srbija napravila grešku, ako je tačno ovo što tvrdim da je beogradski režim marioneta novog svetskog poretka, ni što nije rekla: ‘Ako ode Kosovo, ode i RS’, jer radi tačno ono što joj se kaže“.
U RS se, uveren je, „neće desiti ništa izuzev ispraznih izjava i retorike dogovorene sa međunarodnom zajednicom“.
„Aktuelna vlast u RS zajedno sa Beogradom radi na islamizaciji BiH. Srpski član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović je sa ostalim članovima uputio molbu za prijem BiH u NATO. Znači, međunarodna zajednica je pre četiri godine dozvolila SNSD-u da zamajava narod pričom o referendumu i da populistički osvoji vlast. Zauzvrat, ućutkan je narod u RS kada je proglašena nezavisnost Kosova, a ni sada neće biti oštrih reakcija. Uz sve to se radi na ulasku BiH u NATO, čime priča o nezavisnosti RS ponovo pada u vodu, a kao najvažniji saveznik SAD-a u NATO, Turska će preko ovog vojnog saveza biti dominantna u BiH“, zaključuje Vlajki.
Tačno je da RS u ovom momentu ne bi mogla računati na priznanje bilo koje države. Ali, ni 1992. godine nije imala ničiju podršku izuzev Srbije, pa je posle četiri godine doživela međunarodno priznanje. Problem RS je što je njena nacionalna politika dezorijentisana, bez želje da definiše nacionalne ciljeve i ideje kako do njih doći. Neminovno je da bi svaki skupštinski ili referendumski akt te vrste, visoki predstavnik stavio van snage. Ali, da je takav akt recimo usvojen u decembru prošle godine kada je PDP predložila NS RS da raspiše referendum o nezavisnosti, što su odbile partije skupštinske većine, pitanje je da li bi MSP doneo tako olaku ocenu i srušio međunarodno pravo. Snažni zahtevi RS za nezavisnošću mogli su biti i dobar pregovarački adut u rukama Beograda, ali i otvoriti vrata nekoj novoj konferenciji o zapadnom Balkanu koja ne bi samo menjala granice Srbije. Izaći goloruk pred silu koja je došla da otima i pljačka, kao što je to učinio Beograd, može samo samoubica.

7 коментара

  1. Politika dodvoravanja i izvinjavanja nije donijela ništa dobro i ne isplati se.
    Poznato je da srbi nemaju cilj a još je poznatije da aktuelni premijer Republike Srpske mijenja svoje stavove iz sata u sat iz čega se jasno vidi da je ovo sve plod neke trgovine zarad sitnih i pojedinačnih interesa.
    Sve pohvale za članak!




    0



    0
  2. Ova dvojica nas vode u provaliju, ali ni stav Bosica nije nesto jak, ….




    0



    0
  3. Послушници,мегаломани или патриоте

    Подела, предаја или борба за читав Космет?
    Овај следећи корак поданичких београдских власти(резолуција у УН)-само је следећи у низу погрешних корака, следећи аутогол који они запуцавају свима нама.
    Епилог ће бити исти као и сви досадашњи.
    Да ли је и прекомпозиција политичке сцене(стварање СНС, слабљење СРС, УРС, Љајићеви социјалдемократи) само припрема да се политички осигурају нека будућа решења за Космет а дешавања и чистке у Српској православној цркви(Артемије), само начин да се амортизује реакција институције којој народ највише верује?

    У решавању косовског Гордијевог чвора постоје три различите опције: Брисел и Вашингтон, који траже од нас да се одрекнемо КиМ-је и да тиме убрзамо пут у интеграције, власт која форсира мантру-ЕУ и КиМ-затим део опозиције и јавности са мишљењем, да је пут у интеграције требало условити целовитошћу територије.

    Србија(власт) је саму себе лишила или ослабила у борби за очување КиМ-је, зато што својим западним „пријатељима“ није отворено ставила до знања, да је територија Србије светиња и не може бити предмет трговине. Државно руководство се није смело одрећи било које уставне опције за очување и заштиту територијалне целовитости, ослабило је своје позиције и налази се у сендвичу између натовскошиптарске окупације и сопственог народа.
    Онај који не показује одлучност и намеру да ће користити сва дозвољена средства предвиђена уставноправним оквирима(и ратом), слаби своју позицију: код непријатеља, назови пријатеља, пријатеља и тзв. земаља трећег света. Значи, поруком читавом свету-уједињење са осталим европским народима и комплетном територијом у свом саставу-наш међународни положај би био потпуно другацији. Како ћемо друге уверити да у ЕУ нећемо ући са Србијом, којој је ампутиран део територије, кад им то нисмо неповратно ставили на увид!?
    Тадићев концепт регионалне сарадње, у којој он себе промовише као регионалног лидера а Србију као регионалну силу, следеца је грешка у низу и наноси несагледиве пследице за народ и државу. Резолуција о Сребреници, Сарајевска иницијатива, Љубљански сусрет, Инстанбулска декларација, бацање Српске у запећак, безбројна извињења, гарантовање свим суседима свега и свачега…задњи аутогол са питањем упућеним МСП-у, као и овај последњи погресни корак са Резолуцијом у УН-у.
    Да ли му је некада пало на памет, да је најнормалније да инсистира на реципроцитету и да од свих суседних држава тражи исто оно што он њима гарантује? А, како би могао? Скоро сви су јавно, признањем независности „Косова“, опалили шамар њему и свима нама. Нити нас поштују, тити нас уважавају, а потписују све оно што је уперено против нас.
    Такав мазохистички приступ „мирољубивој коегзистенцији“, даје још један аутогол у низу. Српски народ је у задњем веку претрпео двомилионске људске жртве, протеран са половине своје етничке територије, подељен у више новонасталих држава и највећа је балканска жртва свих времена. Заједничком ватиканско-германском продукцијом, у садејству са домаћим „несрећницима“, жртва је сиатематски претварана у џелата и узрочника свих светских несрећа. Тиме су демонизирани српски народ и држава доведени на опасан историјски колосек а враћање у нормални историјски ток, захтеваће потпуно народно јединство, помоћ свих пријатља које још имамо и подршку свих правдољубивих народа и држава.
    Посебан је систем на који су се организовали наши западни „пријатељи“(друга интерсна група). Имамо НАТО, ЕУ, Мисију УН, Еулекс(сам по себи комплексан), дуплу Фејтову функцију, неку чудну везу међу њима и веома је битно уочити релације, које су код њих у наоко, међусобној нелогичности. ЕУ је унија 27 земаља од којих су њих 22 признале самопроклановану независност „Косова“. Пет чланица(Шпанија, Румунија, Словачка, Грчка и Кипар) нису признале ту независност али су истовремено гласали за мисију Еулекса, која није ништа друго до имплементација Ахтисаријевог плана. Иза њихових „НЕ“ се крију себични интереси, због постојања канцерогене материје у сопственом телу а не због подршке нашој борби-како то Тадићев јуноша Јеремић „воли“ погрешно да нам протумачи. Сви апсурди таквих ставова садржани су у деловању дупле функције Питера Фејта.
    Мисија УН се од папирнатог тигра претворила у папирнато пиле. Умасто да буде кровна организација, која би требала да координира све присутне и доводи све заинтересоване за исти сто, претворила се у јос једног америчког послушника-који само треба да буде параван за протежирање интереса, који су уперени против нас и да актуелној власти пружи алиби за њено антинародно деловање. Највећа сламка спаса, резолуција 1244, због тога преживљава свакодневно правно силовање.
    НАТО се није профилисао као систем безбедности за све европске народе. Није јасно да ли представља европски систем безбедности, као његов део, или амерички систем европске безбедности. Медведев им је бацио рукавицу са његовим предлогом, свеобухватног система безбедности(ОДТ), који би и за нас био прихватљив. Та војна организација ни мало нам не личи на „Милосрдног анђела“, који је немилосрдно сејао смрт и проливао српску крв и не двојим, спреман је да је поново пролива. Уз скупштински прокламовану неутралност, његова злочиначка прошлост и непромењива садашњост, само су разлог више да их се клонимо.
    По деловању наше официјелне политике, ја не сумњам у ком правцу ће се гурати будућа решења, односно, како је неко сценарисао тај пут. Да ли су први и други, играчи који играју заједничку игру а нама само шаљу привид о размимоилажењу, желећи да добију на времену, исперу просечан српски мозак и тактиком, миц по миц, доведу нас пред свршени чин? Све индицира да им је то заједнички договор, скуван у заједницкој кухињи. Радити на евроатланским интеграцијама, слабити сопствену позицију за очување Космета и, кад се некад нађемо у предсобљу ЕУ-је, кад се буде требао учинити тај последњи корак(свршен чин), изаћи са референдумским питањем, ЕУ или Космет? Ми смо вас довели до врата а ви(народ) одлучите сами-хоћете ли да прекорачите праг или не!? Не бих се изненадио кад би им референдумско питање гласило-Убиј се или уђи у Рај?
    Где нам је пут, како да дохватимо спас и коме да верујемо?
    Због приступа или одабира пута према циљу, Коштуница је пре пар година укинуо коалициону владу у којој је био председник и довео до превремених парламентарних избора. Ставио се на чело оних који су били мишљења да: евроатланске интеграције нису једини пут, зарад тих интаграција не смемо територијални итегритет земље довести у питање, постоје други правци и други пријатељи, нећемо пристајати на уцене и стално подметање ноге, требамо поставити доњи праг наших интереса и чврсто одредити ствари које нису на распродаји.
    И изгубио изборе! Добили смо само визе за богате и хиљаду лажних обећања.

    Русија, Кина, Индија, Бразил и велика већина земаља тзв. трећег света, пружају нам подршку за одбрану целовитости државе. Не траже нам чупање сопствене душе за остваривање потпуне обостране(вишестране) сарадње. Не траже одсецање сопствених ногу, како би у инвалидским колицима били на путу интеграција и прављења новог света.
    Забрињавајући су догађаји који се одвијају у Српској Православној Цркви(СПЦ), институцији од највишег народног поверења и сигурно су у директној вези са одабиром нашег пута. Општепозната је ствар, да све наше епархије-као организационе црквене јединице, нису промениле пуно тога још од средњевековних времена. Систем аутокефалности, на неки начин даје велику самосталност епископима, који су неприкосновени владари у својим „феудима“. Изостанак државне, мањак унутрашње или неког другог система контроле, пружа подложно тло за разноразне злоупотребе. Мислим да се тај грех увукао у већинско тело цркве.
    Слуцај Артемије, његово неканонско уклањање из Рашко-призренске епархије СПЦ, његова бескомпромисна борба за Космет и начин на који је све то „одрађено“, указује да је био велика препрека на путу које су трасирале прве две групе из текста. Приче о финансијским малверзацијама послузиле су само као повод за његово уклањање и чишћење-пута без алтернативе.
    Питер Фејт ових дана пева хвалоспеве СПЦ-и, изјављујући како је она омекшала своје ставове по питању Космета. Још је чудније, да се црквени званичници још не изјашњавају на ове „прозивке“. Или је њихово ћутање само потврда, да су се црквени великодостојници ухватили у ђабоље коло, у коме им (нам) није место. Њума можда, али нама, који се налазимо у овој трћој групи-тамо сигурно није место.
    Господари света су својим слугама јасно ставили до знања да су у ЕУ-ји и НАТО-у: Српство забрањено, патриотизам грех и мрачна сила прошлости, Светосавље непожељно и подложно претакању, православље сувишно и намењено за унијаћење, педерлук и педофилија слобода, сопствена држава и народ сувишни ако си мали, сви економски и природни ресурси њихови, дугови и беда наши а наш Јерусалем њихов и неповратно изгубљен! Да нам се деца стиде кад буду морали рећи да су Срби!
    Начин на који ће се народ определити(избори), одредиће и смер будуће борбе. Која групација ће победити битно ће утицати на то-где ће се налазити јужна граница српске државе: на Проклетијама, реци Ибар или у Прешевској долини!? Свака од ових граница има своје промотере а ја сам се потрудио да их класификујем и „представим“.
    Овај следећи корак поданичких београдских власти(резолуција у УН)-само је следећи у низу погрешних корака, следећи аутогол који они запуцавају свима нама.
    Епилог ће бити исти као и сви досадашњи.

    Ако ови садашњи остану на власти, границе Србије ће се смањивати и са југа и са севера, са запада и са истока. Стање је алармантно и забрињава стање латергије, које је захватило скоро комплетну нацију. Као да су се сви помирили да лаж, превара, корупција, отимачина, мафија, лицемерје, издаја…морају да завладају у потпуности.
    Ја још у то не верујем! Зато….за овакву, неподношљиву ситуацију, у којој сви заједно губимо тло под ногама, постоји један једини лек:
    -ДИЖИ СЕ КУКО И МОТИКО!

    Радомир Рељић




    0



    0
  4. За доношење одлука у Генералној Скупђтини УН(ГС УН) или за промене предходних, потребна је већина.
    За доношење одлука у Савету Безбедности УН(СБ УН) или за промену предходних, потребна је већина и да ниједна од сталних чланица СБ УН не уложе вето.
    Резолуција 1244 је још једино преостало упориште, у коме можемо да бранимо наше легитимне ставове и због подршке Русије(вето) сачувамо промену те Резолуције.
    После неуспеха(аутогола) са МСП, симптоматично је измештање овог случаја од стране руководства Србије(читај Тадић) у ГС УН. Ови његови потези нисту ништа друго него намештање за следеће правно силовање и такав след потеза, који они(он) вуче, упућују на свесну намеру.
    Када се томе дода да је Тибор Варади члан нашег правног тима,који је заступао Србију пред МСП, да се и он сам негативно одређује према овој сулудој политици-доводи нас у стање, које можемо окарактерисати. као намерна издаја националних интереса. Одрађивање задатка по наруџби њихових(његових) шефова из Брисела и Вашингтона.
    Резолуција у Скупштини Србије је само покушај да се избегне њихова(његова) одговорност за „промашаје“ и релативизује кривица за издајничку политику.
    Србија је морала да покрене тужбу само против једне земље, од оних које су признале сецесију, а правно дејство те одлуке би било примењиво и на све остале земље.
    Одабир те земље и институтиција којима би се упутиле тужбе, требала је бити памет експертског тима.
    Да је то конфронтација са комплетном међ. заједницом, само је изговор ове поданичке власт




    0



    0
  5. *Izdajnicka politika* nije, politika *novijeg datuma*..ona je, bitisala i u okviru *sporazuma*..Karadzic-Tudjman,Rasa sa planine je od Franceka dobijao i naoruzanje i naftu,uz *izdajnicko obecanje* da ce RS..*ostati pasivna*..u slucaju sukoba Hrvatske i RSK..ka znak dobre volje, sklonjen je Mladic sa dosadasnje teritorije, prkomandovan u region Srebrenice, u jos veca *G*..a, pitanje, naftnih puteva..da li, preko Sremske Race, ili nekim drugim putem,,je jos uvek otvorno, kao i bnzinske pumpe, od Loznice do Banja Luke…*razni ekspertski timovi su u igri*..cijoj..??




    0



    0
  6. Za krupne promjene potrebne su krupne licnosti.Koje su to krupne promjene u nasem narodu, 1 otjerati sa vlasti zvanicna rukovodstva u Srbiji Crnoj Gori i Republici Srpskoj ,naravno postavlja se pitanje ko kako i kada da ih otjera.Pa pdjimo redo u Srbiji je na vlast i stranka i covjek koji su dovedeni svi znamo kako svoju vlast i opstanak vezali su za Rosilde i Sorosa iz tih izvora i do danas se odrzavaju, to sto u Srbiji ima do 200 000 zavisnika koji su i zrtve ali i ujedno garancija njihovog finasiskog opstanka izgleda na prvi pogled da nikoga previse ne uzbudjuje ,dali ce se cekati da isti ostanu bez zlokobnih medikamenata pa da se pobune i pocnu ubijati po ulicama ili ce narod u Srbiji shvatiti da jedan ovakvi predsjednik zasluzuje psihijatriski nadzor ili tamnicu.Crna Gora „moja mila i junacka“ zvana Montenegro sa svojim nekrunisanik kraljem Milom zvani Britva postala je sto su nekada bili Vinkovci u nekadasnjo Jugoslaviji cvor zeljeznickog saobracaja tako da glavni odpravnik vozova u ovoj republici nosi BIJELU KAPU;za razliku od odpravnika vozova na zeljeznici koji josuvjek nosi crvenu.Republika Srpska i Dodik su ist slucaj prve dvoice i braca po „vjerovanju“ i dolasku na vlasti i dan danas ovaj „demokrata“ koji je spreman i papi spomenik da podigne ubira harac od prodaje elektricne energije Italiji a da novac dijeli sa bratom Milom.Ovo su samo sitne i beznacajne informacije ko vlada srpskim prostorom od Banjaluke do Djevdjelije od Subotice do Herceg Novoga i nema ni najmanjeg pomaka da se uskoro nesto promijeni mislim da i oni sami nemogu da vjeruju koliko je narod izdrzljiv i na sta je sve spreman koliko moze da odtrpi, dali je ovo vrijeme slicno onome krajem osamdesetih kada su se komunisti“ preobukli u demokrate“ napravili ono sto su napravili i do dan danas vladaju od proletera postadose oligarhija huja lopova ogrezlih u novcu i zlu koje ce im se kad tad vratiti.
    Amerika a samim tim citavi svijet ide u ekonomsku provaliju srpsko nacionalno bice mora se pripremiti za te lomove i nesmije ih docekati kao sto ih je docekalo krajem osamdesetih prosloga vijeka pa ni danas srbin nesmije da sahrani srbina ubijenog od brata srbina pre vise od 60 godina nego iz ovih provalija proslosti mora se pripremati za buducnost pripremati se za posteno sudjenje za posteno oduzimanje onoga sto je nezakonito oduzeto i tako zavrsiti istoriju dvadesetog vijeka pravdom i pred Bogom i pred narodom nevinih nema ali nijesu ni svi krivi .




    0



    0
  7. Ovaj post širite po svim srpskim forumima i šaljite meilom prijateljima rođacima i poznanicima.
    Srpski narod mora naučiti lekciju od šiftara “ čije su ovce onoga je i livada “ niskim natalitetom jedincima i sa dvoje dece gubimo teritoriju za teritorijom i to će se nastaviti. U Hrvatskoj delom zbog proterivanja ali puno većim delom zbog izumiranja izgubljen je srpski teritorij i ljudstvo. Nekada su Srbi bili 30 % hrvatske. To piše u hrvatskim novinama Gospodarski list a danas ? Samo hrpa nemoćnih bakica i dekica bez potomstva. Kosovo smo isto tako izgubili kao i Makedoniju. U Crnoj Gori Srbi prizovite se pameti i svaki par minimalno petero dece i nedajte se. Republika Srpska će kao i Kosovo i Hrvatska biti izgubljena baš zbog velike površine a premalog broja srba. BH federacija na istoj površini godišnje ima oko 25.000 beba a Srpska od 10.000 do 11.000 i sve je jasno da bi zadržali taj teritorij moramo imati minimalno beba kao i druga polovica države. U Vojvodini isto tako Srbi treba da puno više rađaju jer samo ako brojčano ojačaju mogu spriječiti secesiju. Znači ako si rodoljub, srbin, srpkinja prihvatite se ljubavi i pobjedimo neprijatelje njihovim oružjem visokim NATALTETOM.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *