Да ли су масовна хапшења генерала и других високорангираних официра турске војске последица успостављања цивилне контроле над оружаним снагама или је реч о освети актуелног премијера официрима који су га хапсили 1997. године, или је пак посреди припрема терена за остварење америчког плана о формирању курдске државе?
Почетком јануара у Турској је, између осталих бивших официра, ухапшен и начелник Генералштаба, генерал Исмаил Хаки Карадаји, а средином фебруара и још 11 генерала. Пре тога је ухапшен, такође начелник Генералштаба, генерал Башбуг, што је било прво хапшење у историји Турске генерала који је имао тако важан положај у армији и држави. Нова хапшења извршена су под оптужбом да су генерали извели војни пуч 1997. године, и припремали серију напада на џамије и обарање турског војног авиона над Егејским морем, да би за то оптужили Атину и испровоцирали рат са Грчком. Почетком 2012. године ухапшено је шест бивших генерала, и по убрзаном поступку тројица од њих су осуђена на 20 година затвора. Заједно са њима осуђено је и 330 нижих официра, углавном пуковника. Операције хапшења генерала и официра имале су кодиране називе „Егерникон“ (само у овој акцији ухапшено је 400 официра) и „Маљ“.
ЕРДОГАНОВА ОСВЕТА Паралелно са овим хапшењима одвија се и истрага о официрима који су 2003. године (кодирани назив акције „Кувалда“) хтели да ухапсе премијера Турске Реџепа Тајипа Ердогана. У вези са овом истрагом, током 2012. године, влада Турске сменила је са положаја 55 официра, од чега 40 генерала и адмирала, што према различитим изворима чини невероватних 700 ухапшених официра, наводи руски портал „лента.ру“.
Споменуте 1997. године генерали су приморали исламистичког премијера Неџметина Ербакана да поднесе оставку, Ердогановог политичког заштитника и учитеља. Но, важније, чињеница је да је те године од генерала ухапшен и осуђен и сам Ердоган, на четири месеца затвора због распиривања међуверске и националне мржње, што је навело лидера највеће опозиционе партије Кемала Киличдароглуа да устврди да се ради о личној освети, а не задовољењу правде. Влада Турске, опет, тврди да генерали морају да схвате да нико није изнад друштва, те да се морају потчинити цивилној контроли. Турски суд и светска јавност до сада никада нису имали овакав случај, међутим, хапшења су подржали челници Европске уније и САД.
ДИКТАТУРА ДЕМОКРАТИЈЕ На друштвеним мрежама у Турској развила се велика и веома емотивна дебата о томе зашто су ухапшени турски официри. Већина блогера тврди да су хапшења изведена „по наруџбини“, преноси грузијски портал „georgiatimes“. Станислав Тарасов, у анализи за руску информативну агенцију REGNUM, сматра да ће хапшења официра Турску, пре или касније, увести и у политичку кризу, јер хапшења тако важних официра значе да постоји велика (гео)политичка позадина, а последице могу бити неочекиване. Међу турским аналитичарима ова хапшења се тумаче на два начина: једни у овоме виде прелазак државе са „диктатуре на демократију“, а други „скретање пажње са спољнополитичких пораза“.
Но, можда се објашњење хапшења официра у Турској крије у чињеници да у свим добрим војскама официри функционишу по принципу братства, и представљају последњу одбрану државности и државног суверенитета. Прича о цивилној контроли армије свела се у оквиру евроатлантских интеграција на десуверенизацију држава и њихово укључивање у глобалистичке творевине, а војске су инкорпориране у НАТО и углавном служе Американцима као вазали за освајање света. Турска би требало да се, према плану Вашингтона, укључи у нову глобалистичку творевину – „Велики Блиски исток“ и омогући стварање државе Курда, делом и на територији данашње Турске. Према информацијама из турске армије и евроазијски (проруски) усмерених политичара Турске, хапшења официра има за циљ да се они помире са овим америчким плановима.