Erdogan protiv armije

Piše Zoran Milošević

Da li su masovna hapšenja generala i drugih visokorangiranih oficira turske vojske posledica uspostavljanja civilne kontrole nad oružanim snagama ili je reč o osveti aktuelnog premijera  oficirima koji su ga hapsili 1997. godine, ili je pak posredi priprema terena za ostvarenje američkog plana o formiranju kurdske države?

Početkom januara u Turskoj je, između ostalih bivših oficira, uhapšen i načelnik Generalštaba, general Ismail Haki Karadaji, a sredinom februara i još 11 generala. Pre toga je uhapšen, takođe načelnik Generalštaba, general Bašbug, što je bilo prvo hapšenje u istoriji Turske generala koji je imao tako važan položaj u armiji i državi. Nova hapšenja izvršena su pod optužbom da su generali izveli vojni puč 1997. godine, i pripremali seriju napada na džamije i obaranje turskog vojnog aviona nad Egejskim morem, da bi za to optužili Atinu i isprovocirali rat sa Grčkom. Početkom 2012. godine uhapšeno je šest bivših generala, i po ubrzanom postupku trojica od njih su osuđena na 20 godina zatvora. Zajedno sa njima osuđeno je i 330 nižih oficira, uglavnom pukovnika. Operacije hapšenja generala i oficira imale su kodirane nazive „Egernikon“ (samo u ovoj akciji uhapšeno je 400 oficira) i „Malj“.

ERDOGANOVA OSVETA Paralelno sa ovim hapšenjima odvija se i istraga o oficirima koji su 2003. godine (kodirani naziv akcije „Kuvalda“) hteli da uhapse premijera Turske Redžepa Tajipa Erdogana. U vezi sa ovom istragom, tokom 2012. godine, vlada Turske smenila je sa položaja 55 oficira, od čega 40 generala i admirala, što prema različitim izvorima čini neverovatnih 700 uhapšenih oficira, navodi ruski portal „lenta.ru“.
Spomenute 1997. godine generali su primorali islamističkog premijera Nedžmetina Erbakana da podnese ostavku, Erdoganovog političkog zaštitnika i učitelja. No, važnije, činjenica je da je te godine od generala uhapšen i osuđen i sam Erdogan, na četiri meseca zatvora zbog raspirivanja međuverske i nacionalne mržnje, što je navelo lidera najveće opozicione partije Kemala Kiličdaroglua da ustvrdi da se radi o ličnoj osveti, a ne zadovoljenju pravde. Vlada Turske, opet, tvrdi da generali moraju da shvate da niko nije iznad društva, te da se moraju potčiniti civilnoj kontroli. Turski sud i svetska javnost do sada nikada nisu imali ovakav slučaj, međutim, hapšenja su podržali čelnici Evropske unije i SAD.

[restrictedarea] Opozicione partije u Turskoj ističu da uhapšeni generali i oficiri, kako oni koji su već osuđeni, tako i tek uhapšeni, nemaju pravedno suđenje jer je u Turskoj „uništeno pravosuđe“. O tome svedoči i podatak da uhapšeni nisu imali pravo na advokata i drugu pravnu pomoć, a sve presude donete su u odsustvu advokata optuženih, ističe poslanik opozicione Narodno-republikanske partije Ali Ozgunduz. Ozdžan Eničeri, predstavnik druge opozicione Partije nacionalni pokret, čiji je član i osuđeni general Alan (na 18 godina zatvora), tvrdi da će njegova partija organizovati proteste zbog politizacije sudova, te da bi ih „trebalo zatvoriti“. Advokat glavnog osuđenog generala Četina Dogana, bivšeg komandanta elitne turske Prve armije, u intervjuu televizijskoj stanici Si-En-En-Turk rekao je da je „sve ovo teško moguće nazvati sudskim postupkom. Traumirano je pravosuđe, traumirana je turska demokratija, te se nadam da će sudski postupak na višem sudu biti osporen“. Ćerka generala Pinar Dogan je TV stanici NTV izjavila da je „presuda suda smešna“ i da je „od samog početka bilo jasno da se proces vodi uz kršenje zakona i pravnih standarda“.

DIKTATURA DEMOKRATIJE Na društvenim mrežama u Turskoj razvila se velika i veoma emotivna debata o tome zašto su uhapšeni turski oficiri. Većina blogera tvrdi da su hapšenja izvedena „po narudžbini“, prenosi gruzijski portal „georgiatimes“. Stanislav Tarasov, u analizi za rusku informativnu agenciju REGNUM, smatra da će hapšenja oficira Tursku, pre ili kasnije, uvesti i u političku krizu, jer hapšenja tako važnih oficira znače da postoji velika (geo)politička pozadina, a posledice mogu biti neočekivane. Među turskim analitičarima ova hapšenja se tumače na dva načina: jedni u ovome vide prelazak države sa „diktature na demokratiju“, a drugi „skretanje pažnje sa spoljnopolitičkih poraza“.
No, možda se objašnjenje hapšenja oficira u Turskoj krije u činjenici da u svim dobrim vojskama oficiri funkcionišu po principu bratstva, i predstavljaju poslednju odbranu državnosti i državnog suvereniteta. Priča o civilnoj kontroli armije svela se u okviru evroatlantskih integracija na desuverenizaciju država i njihovo uključivanje u globalističke tvorevine, a vojske su inkorporirane u NATO i uglavnom služe Amerikancima kao vazali za osvajanje sveta. Turska bi trebalo da se, prema planu Vašingtona, uključi u novu globalističku tvorevinu – „Veliki Bliski istok“ i omogući stvaranje države Kurda, delom i na teritoriji današnje Turske. Prema informacijama iz turske armije i evroazijski (proruski) usmerenih političara Turske, hapšenja oficira ima za cilj da se oni pomire sa ovim američkim planovima.

[/restrictedarea]