Преминуо Ћира, херој са Кошара: Борци се опраштају потресним речима

Мајор у пензији Александар Ћирић Ћира из Крушевца, који је био на бранику отаџбине 1999. године, преминуо је у недељу у 54. години живота на Војно-медицинској академији у Београду, после краће и тешке болести.

Александар Ћирић је рођен 1970.године у Косовској Митровици. После основне и средње школе у родном месту, прво је завршио Школу резервних официра пешадије у Билећи, а потом 1991. године и Војну академију Копнене војске у Сарајеву.

У професионалној служби у Војсци Србије, био је све до пензионисања у мају ове године.

Као официр херојске 125. моторизоване бригаде Ћирић је био учесник Битке за Кошаре, током НАТО агресије 1999.године, у којој је и рањен.

Претходно је био и учесник оружаних сукоба у Словенији и Хрватској. За ратне и војне заслуге одликован је Медаљом за заслуге и Војним спомен-медаљама. Последње две и по деценије живео је у Крушевцу.

Сахрана пензионисаног мајора Александра Ћирића биће обављена у среду у 14 часова, на Новом гробљу у Крушевцу.

На вечни починак испратиће га родбина и пријатељи, али и његови другови са ратишта.

Ивица Лазић, његов ратни друг, написао му је потресно писмо којим се опрашта од свог Ћире. 

– Утихнуо је један громки глас, глас који нас је водио напред без страха шта нас чека иза угла. То је био глас једног: сина, супруга, оца, брата, кума, друга и пријатеља. 

– У теби смо видели једну људску громаду која је чврсто стајала пред нама као оличење племенитости и доброте. Свима си био узор и увек си владао ситуацијом. Био си војничина, учествовао у рату у Хрватској и Словенији а касније и на Косову и Метохији и том приликом у бици за Кошаре био рањен. Што показују и одликовања која си добио!

– О томе ниси говорио! О свему овоме мало људи зна. Знају само они са којима си био раме уз раме док се пуцало. 

Уста су ти увек била пуна члановима своје породице!

– Поносио си се и хвалио успесима и несташлуцима деце. Бринуо за супругу и родитеље као и за брата и његове. 
Али никада ниси заборавио на нас остале. И најбољи си био у улози оца где си нам оставио домаћи задатак. 

– Са тобом смо се смејали и кад нам није било до смеха. На послу смо испијали кафу у огромним количинама, радећи прековремено. Када би дошли кући на време деца би се радовала мислећи да су нас пустили раније. Сваки тренутак са тобом био је добро искоришћено време. 
– Изгубио си само једну итку, битку у којој нема победника. 
А у нашим срцима остала је велика празника која не може ни са чиме да се попуни. 

Иначе, у његовом родном граду постављени су и билборди са његовим ликом. 

У знак сећања на хероја.