БРИГА ЗАКОН МЕЊА

Након масовних протеста муслиманског света, на којима је жестоко осуђивано спаљивање Курана у Стокхолму, и званичне процене да је, углавном због тога, безбедносна ситуација у Шведској „најопаснија од Другог светског рата“, влада премијера Улфа Кристерсона одлучила да приступи измени прописа који дозвољава паљење светих верских књига што, вероватно, неће ићи глатко

Шведска влада је, после снажних критика из исламског света, због најновијег спаљивања Курана у Стокхолму, и процене државне службе безбедности СЕПО да је то озбиљно угрозило сигурност и покварило имиџ земље, одлучила да ускоро започне измене закона о слободи изражавања који дозвољава уништавање светих религијских књига. Ту вест је, пред новинарима, саопштио премијер Улф Кристерсон, који је, пре тога, на Инстаграму, написао да су „започете анализе правне ситуације како бисмо пронашли адекватне мере и тако појачали националну безбедност, односно сигурност Швеђана у земљи и широм света“. Шведски премијер је, такође, обелоданио да је имао консултације с данском колегиницом Мете Фридрексен, јер и Данска, којој је, такође, паљење свете исламске књиге у Копенхагену донело доста главобоља, жели да у будућности избегне репризу таквих дешавања с врло могућим озбиљним политичким и безбедносним последицама.

ГНЕВ МУСЛИМАНА Недавно цепање, гажење и спаљивање Курана, испред џамије у Стокхолму, и то уз дозволу полиције, која је поступила по закону, подигло је на ноге исламски свет, од Турске до Индонезије, при чему су се у појединим земљама чуле и отворене претње Шведској. У Багдаду су демонстранти запалили део зграде амбасаде те скандинавске земље, а тамошња влада је, после најоштрије осуде догађаја у Стокхолму и прекида пословања са шведским компанијама, протерала шведског амбасадора и запретила прекидом дипломатских односа са Шведском уколико се у њој догоди још једно скрнављење Курана. Врло оштар био је и Мароко, који је свом амбасадору у највећој скандинавској земљи наложио повратак кући. Јемен је одлучио да прекине увоз шведске робе, а набавку производа из Шведске обуставио је и највећи продајни ланац у Емиратима. Шведске заставе паљене су у Џакарти, Техерану, Алжиру, Египту и Либану, где је милитантни Хезболах поручио Швеђанима да ће Куран бранити и својом крвљу. Дубоку забринутост изразиле су и Саудијска Арабија и Турска, која је, средином јула, на самиту НАТО-а у Вилњусу коначно дала пристанак да Шведска постане чланица западне војне алијансе. Наш оријенталиста и бивши дипломата Дарко Танасковић не искључује могућност да последица гнева Турака буде отезање с ратификацијом споразума о уласку Шведске у НАТО, о чему коначну одлуку треба да доносе њихов парламент.
На иницијативу Пакистана, који је наступио у име више чланица Организације за исламску сарадњу (ОИЦ), Веће Уједињених нација за људска права усвојило је резолуцију којом се осуђују спаљивање Курана и сви облици верске мржње. Међу државама које су биле против су и САД, чланице ЕУ и, што је посебно занимљиво, Црна Гора, где је такав став изазвао низ врло оштрих реакција. Резолуција садржи и позив свим земљама да својим законима омогуће кажњавање одговорних за дела као што су заговарање и исказивање верске нетрпељивости, што треба да се односи и на уништавање Курана.
Огласио се и папа Франциско, јасном осудом паљења Курана, означивши то као вређање исламских светиња. Исто је учинио и високи представник Европске уније за спољну политику Жозеп Борељ, нагласивши да су различитост и толеранција према верским заједницама кључне вредности ЕУ и да у њој нема места „изражавању расизма, ксенофобије и сродне нетолеранције“.

СЛОЖЕН ЗАДАТАК ЗА КРИСТЕРСОНОВУ ВЛАДУ Шведска влада, која је осудила сва недавна паљења Курана, и која жели добре односе са исламским земљама, сада је у деликатној ситуацији, јер намерава да „дира“ у закон о слободи протеста и изражавања који се сматра темељцем њене демократије с дугом традицијом. То је несумњиво и разлог што је премијер Кристерсон одмах подвукао да промене тог прописа „неће бити корените“. Према његовим речима, план владе је да формулише измене које би омогућиле полицији да спречи јавно паљење светих религијских књига, уколико тај чин изазива јасну претњу за националну безбедност. Осим Курана, у Шведској је спаљивана и Тора, најважнији правни и етички спис јудаизма.
Полиција је до сада у тим „перформансима“ била пасивна, јер јој је руке везао закон по коме је спаљивање Курана дозвољено, иако представља најгору провокацију и увреду за исламски свет. Згодно је подсетити да је најновије паљење Курана у Стокхолму (што је учинио један Ирачанин!) уследило пошто је тужилаштво поништило претходну одлуку полиције да забрани такав чин, уз образложење да она „није била у складу са законом“.

Осуђујући паљења свете исламске књиге и негирајући кривицу владе за то, премијер Кристерсон је редовно говорио „то јесте штетно, али је по закону“. А шеф дипломатије Тобијас Билстром је недавно, одговарајући на најновије критике из исламског света, тај наизглед чудни шведски дуализам објаснио следећим речима: „У неким земљама постоји перцепција да шведска држава стоји иза овога (паљења) или да то одобрава. Ми то не чинимо. Реч је о делима која чине појединци, али их чине у оквиру закона о слободи говора.“ Очигледно је да Кристерсонова влада (а то важи и за претходне) строго поштује оно што је легално, иако то није увек адекватно. Актуелном кабинету може се замерити то што је оптужила Русију да дезинформацијама генерише гнев исламског света према Шведској, иако су муслиманске државе реаговале брзо, спонтано и готово без нијанси у осуди спаљивања Курана.
Дарко Танасковић паљење Курана види као чин симболичког насиља који треба да произведе ефекте политичког и физичког насиља и наглашава да се такви акти не могу и не смеју правдати правним нормама. Сматра, такође, да Куран и Библија никако нису само папир с којим свако може да ради шта хоће, што неке екстремне групе покушавају да наметну читавом свету.
Подстицај најављеном владином подухвату било је саопштење националне службе безбедности СЕПО да је сигурност Шведске погоршана, а њен имиџ увелико покварен „јер је многи сматрају непријатељски настројеном према исламу и муслиманима“. Указано је и да то прети да подстакне претње Шведској „од појединаца унутар насилног исламистичког миљеа“. СЕПО је, уз остало, саопштио да је ризик од тероризма у Шведској сада на трећем нивоу скале с пет поделака.
„Њујорк тајмс“ је, ових дана, објавио да је, према једној анкети, од маја значајно порастао број Швеђана који сматрају да треба забранити, односно санкционисати спаљивање светих списа. Много тврђи став, међутим, имају чланови Шведских демократа, изразито антиимигрантске странке с неонацистичким кореном, која је друга по снази у парламенту. Они су против дирања у постојеће слободе говора и изражавања јер, како је навео један њихов посланик на Твитеру, „немамо шта научити од муслимана“. С обзиром на то, дебата у парламенту о најављеним законским изменама би могла бити веома „врућа“.